Завичај – села и градови

Село Блажуј, општина Илиџа (данас Федерација БиХ), стање из 1908. године Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима: Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у муслиманско село Грац, где му Турци подметну да је убио некаква млинара, те он…

Насеље Горње Ратково се налази на територији Змијања, у западном делу Републике Српске.  Теренским истраживањима током 2010. године у Горњем Раткову евидентирано је 26 фамилија у 96 домаћинстава. Приликом прикупљања информација о њиховом миграционом пореклу највећи број фамилија за себе сматра да су староседеоци „од памтивијека живе у селу“ („од вајкада“). Усмено…

Село Жагровић, Книнска Крајина, стање из двадесетих година 20. века Насеље се дели на: Доњани (Кршје, Крш), Милекино брдо, Опрљај, Тук и Стара Стража. Зашто се Жагровић назвао, не зна се. Село зову и Опрљај. Стара Стража се зове јер је ту била стража под Млечићем. У селу су ове…

Село Оћестово, у Книнској Крајини, стање из двадесетих година 20. века Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припадају парохији Пађенској. Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађене, а одатле у Оћестово. Ћулум племе слави Никољдан, док сви Оћестовљани славе…

Село Мокро Поље налази се између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дели се на Завође, Ком, Превјес, Буковицу и Мокро поље. Село је саставни део кршне Буковице, којој припада и добар део книнске општине, а овуда су се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне вере,…

Cело Книнско Поље, стање из 1920. и неке године Село Книнско Поље налази се између Козјака, од истока, Динаре, од северо-истока; Пљешивице, од севера; и Промине, од југо-запада. Книнско Поље је предргађе Книна. Породице су: Синобад, дошли из Босне 1568. године, славе Ђурђевдан; Грубнић, дошли из Голубића назад 40 година,…

Село Деоница, општина Јагодина, стање из 1930. године Дачићи (5 к., Св. Врачи), доселили се око 1760. године из Топлице у Стару Деоницу, на спахијско имање као први досељеници. Од истог рода има у Медојевцу и у Пољни (област Левач). Ацићи, Киовци (40 к., Св. Врачи). У току великих сеоба…

Село Пријеворац, општина Рудо (РС), стање из 1903. године.  У селу су најстарији Сташевићи и Тотићи, који су једна породица, а рођаци су и са Јовановићима у Зупчу и Јелисавчићима у Биосци у Србији. Старином су из Пиве. Не зна се кад су који на садашња места дошли. Зна се…

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…