Завичај – села и градови

Порекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…

› више информација

Порекло презимена, село Старо Ланиште (Јагодина)

Старо Ланиште, општина Јагодина, стање из 1930. године Џамбурићи (25 к., Аћим и Ана); доселили се у првој половини 18. века из Мађарске као први досељеници. Ово су сигурно повратници који су у току велике сеобе 1690. године избегли у Мађарску, а далеко порекло им је из централне Србије или…

› више информација

Порекло презимена, село Ново Ланиште (Јагодина)

Ново Ланиште, општина Јагодина, стање од 1930. године Матићи, Максимовићи, Војиновићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1780. године преко Старог Ланишта. Са Петковићима у Старом Ланишту су једна породица, има их у Рибару и у Пањевцу. Милошевићи, Глигоријевићи, Дускићи (6 к., Св. Никола), доселили…

› више информација

Порекло презимена, село Лукар (Јагодина)

Село Лукар, општина Јагодина, стање из 1930. године Миљковићи, Тодоровићи (8 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се из Вукања – околина Крушевца око 1800. године. Тодоровићи (2 к., Св. Никола), из Вукања кад и Миљковићи. Васићи (10. к., Св. Никола); доселили се из топличког краја после горњих родова. Милосављевићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Лоћика (Рековац)

Лоћика, општина Рековац, стање од 1930. године (Поморавски округ) Јаковљевићи (10 к., Св. Ђорђе Алимпије) су староседеоци. Вилчићи (30 к., Митровдан и Ћирик); преци дошли из неке Вилне, били су у Срему, па су отуда дошли око 1780. године. Бојанићи, Бојановићи (30 к., Ђурђевдан и Св. Никола), Знају да су…

› више информација

Порекло презимена, село Ландол (Смедерево)

Ландол, општина Смедерево, стање из 1925. године Добровићи (Стојадиновићи, Костадиновићи, Николићи, Васићи, Јовановићи, Марковићи (26 к., Св. Ђурђиц). Доселио им се прадед из околине Пожаревца из неког села Арнаутпоповца. Прадед Витор дошао са два брата у Коларе, одакле их Турци пошаљу на своја ланишта. По овим лаништима село и добило…

› више информација

Порекло презимена, село Блажуј (Илиџа, ФБиХ)

Село Блажуј, општина Илиџа (данас Федерација БиХ), стање из 1908. године Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима: Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у муслиманско село Грац, где му Турци подметну да је убио некаква млинара, те он…

› више информација

Порекло презимена, село Горње Ратково (Змијање, РС)

Насеље Горње Ратково се налази на територији Змијања, у западном делу Републике Српске.  Теренским истраживањима током 2010. године у Горњем Раткову евидентирано је 26 фамилија у 96 домаћинстава. Приликом прикупљања информација о њиховом миграционом пореклу највећи број фамилија за себе сматра да су староседеоци „од памтивијека живе у селу“ („од вајкада“). Усмено…

› више информација

Порекло презимена, село Жагровић (Книн)

Село Жагровић, Книнска Крајина, стање из двадесетих година 20. века Насеље се дели на: Доњани (Кршје, Крш), Милекино брдо, Опрљај, Тук и Стара Стража. Зашто се Жагровић назвао, не зна се. Село зову и Опрљај. Стара Стража се зове јер је ту била стража под Млечићем. У селу су ове…

› више информација

Порекло презимена, село Оћестово (Книн)

Село Оћестово, у Книнској Крајини, стање из двадесетих година 20. века Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припадају парохији Пађенској. Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађене, а одатле у Оћестово. Ћулум племе слави Никољдан, док сви Оћестовљани славе…

› више информација