Порекло презимена, село Жагровић (Книн)

27. мај 2012.

коментара: 6

Село Жагровић, Книнска Крајина, стање из двадесетих година 20. века

Насеље се дели на: Доњани (Кршје, Крш), Милекино брдо, Опрљај, Тук и Стара Стража.

Зашто се Жагровић назвао, не зна се. Село зову и Опрљај. Стара Стража се зове јер је ту била стража под Млечићем.

У селу су ове породице:

Бједов, са надимком “Уљез”, јер је дошао на женинство из Оћестова назад 50 година, и примио женино крсно име Никољдан, док у Оћестову његово племе Ђурђевдан слави. У Котарима оне који дођу на женинство, зову “Уластво”, а и “Ћурувија”;

Бојанић, имају надимке Јагази, Гарашили, Личине, Шумије, Гацини и Ципела. Дошли из Босне у 16. веку, славе Ђурђевдан;

Бјеља, дошли из Босне у 16. веку, славе Никољдан;

Брадаш, имају надимке: Газа, Реља и Грђа. Дошли из Босне у 16. веку, славе Никољдан;

Видак, дошли из Босне назад 7 година, славе Никољдан;

Вуковић, дошли из Далмације назад 100 година, славе Никољдан;

Дмитровић, имају надимке Грош, дошли из Босне у 16. веку, славе Никољдан;

Дондур, остаци Наполеонове војске из 18. века, славе Јовањдан;

Добријевић, стара свештеничка кућа, дошли у 16. веку из Гламоча. Славили Ђурђевдан, истрачили се. Имали надимак Мауци.

Дукић, дошли из Босне у 16. веку, славе Ђурђевдан;

Зелембаба, са надимцима: Глишић, Шпалеша, Муле, дошли у 17. веку из Босне, славе Ђурђевдан;

Клицов, дошли из Босне у 18. веку, славе Св. Матију;

Колунџија, имају надимке: Котле, Савић, Прецо, Тулентић, Јовић, Стратика и Купусина. Дошли у 16. веку из Босне, славе Никољдан;

Кукољ, дошли у 17. веку из Босне, славе Стевањдан;

Мандинић, дошли из Босне у 17. веку, славе Ђурђевдан;

Маринчић, истрачили се, дошли из Босне у 17. веку, славили Никољдан;

Мандић, истрачили се, дошли из Босне у 17. веку, славили Никољдан;

Мартић, са надимцима: Свитла, Ковичевић, Бачвар, Радивојац, Дебелице и Гверини. Дошли из Босне у 16. веку, славе Никољдан;

Мрђен, дошли из Босне у 17. веку, славе Никољдан;

Нонковић, са надимцима: Симо и Шолејић. Дошли из Босне у 17. веку, славе Јовањдан;

Петко, дошли са Косова назад 30 година, славе Јовањдан;

Радовић, са надимком Пијевац. Дошли из Босне у 17. веку, славе Никољдан;

Рашковић, са надимцима: Перкан, Пешан, Вребац и Пришан. Дошли из Босне у 16. веку, славе Никољдан;

Рађен, са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у 17. веку, славе Ђурђевдан;

Ражић, са надимком Кучкин, дошли из Босне у 16. веку, славе Стевањдан;

Савић, дошли у 16. веку, славе Никољдан;

Ћеранић, са надимцима: Цакрија и Радетић. Дошли из Босне у 17. веку, славе Ђурђевдан;

Цигановић, дошли из Босне у 17. веку, славе Никољдан;

Ромић, дошли из Босне у 17. веку, иселили се у Дубровник, славили Ђурђевдан;

Цвијановић, дошли из Далмације, славе Ђурђевдан;

Мијатовић, дошли из Далмације, назад 80 година, славе Ђурђевдан.

У Жагровић је 25 племена насељено из Босне, 6 из Далмације, а 1 је остатак Наполеонове војске.

ИЗВОР: Книнска Крајина, прота Саво Накићеновић

 

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. VITOMIR RADOVIC

    Да ли неко зна нешто о пореклу РАДОВИЋА иѕ села Жагровић?

    • ZORAN RADOVIC

      POZRAV VITOMIRE! JA SAM ZORAN RADOVIC IZ ZAGROVICA TACNIJE STARA STRAZA. PORJEKLO NASEG PREZIMENA NA TOM PODRUCJU JE NEPOZNATO.ONO STO JE NAPISANO NA OVOM PORTALU APSOLUTNO JE NETACNO. AKO SMO DOSLI U 17.STOLJECU KAKO ONI NAVODE BILO BIH NAS MNOGO VISE. ZA RAZLIKU OD OSTALIH PREZIMENA U TOM SELU RADOVICA JE BILO SVEGA TRI FAMILIJE.

  2. Igor

    Bojanići slave Sv. Đorđa, a ne Nikoljdan.

  3. rajko bradaš

    Nadimci: prezime Bradaš nadimci;Grga, Relja i Grđa

  4. Jana

    Ispravka…nadimak Nonkovica je ŠOLEJIC.