Завичај – села и градови
Порекло становништва, села око Свилајнца
Становништво око Свилајнца је етнички мешовито, већином је српско, али има доста етничких Влаха и нешто мало Рома. Бобово: – славе Св. Јована, Арханђела, Николу и др. Становништво је стариначко и досељено углавном у 19. веку из Ердеља, Тимочке крајине, Хомоља, околних села и др. Бресје: – славе Св. Петку,…
› више информацијаПорекло становништва Сокобање и околине
Најстарије породице у Сокобањи досељене су: Из Заглавка – околина Књажевца, Беле Баланке, Старог Влаха – западне Србије, Црне Реке, Голака, околине Пирота, Алексинца и Ниша; Из Македоније, Црне Горе, Бугарске, са Косова и из околних села и др. У Сокобањским селима има мало староседелаца, становништво је преко 80 одсто…
› више информацијаПорекло презимена, село Дрен (Лазаревац)
Село Дрен, стање из 1930. године Село Дрен је источно од Лазаревца, а у присоју брда Брановице, Дебелог Рта и Оскоруше. Куће су на коси Дебелог Брда и по повијарцима између сеоских потока, груписане по родовима. У селу има само један стариначки род. То су Марјановићи (4 домаћинства., славе Св….
› више информацијаПорекло становништва, села око Прешева
Срби у околини Прешева су се расељавали у току великих сеоба 1690. и 1737. године и током читавог 18. века све до почетка 19. века. Они Срби који су опстали на својим вековним огњиштима су од стране повлашћених Шиптара протерани. Турци су од краја 17. века па све до почетка…
› више информацијаПорекло становништва, села око Бујановца
Бараљевац: – славе Св. Николу и Ђурђиц. Оснивачи данашњег насеља досељени су почетком 19. века из села Муховца (општина Бујановац). Касније се насељавају досељеници из околине Лесковца. Богдановац: – славе Св. Арханђела, Ђурђиц и Св. Николу. Становништво је досељено почетком 19. века из Горње Мораве – околине Гњилана и Витине,…
› више информацијаПорекло презимена, село Кусадак (Смед. Паланка)
Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку: Стојаковићи (Митровићи, Марковићи,…
› више информацијаПорекло презимена, село Сиоковац (Јагодина)
Сиоковац, општина Јагодина, стање из 1930. године Видојковићи, Нешићи, Милошевићи (35 к., Ваведење и Цвети), доселили се из Топлице око 1780. године на беговски чифлик као први досељеници. Бркићи (20 к., св. Никола), доселили се из околине Лесковца на беговски чифлик кад и Видојковићи. Рашићи (10 к., св. Никола), доселили…
› више информацијаПорекло становништва, села око Тополе
Белосавци: – славе св. Јована, св. Арханђела, св. Василија, Митровдан, св. Николу и др. Становништво је пореклом са Пештера, Сјенице, (Старог Колашина и Корита- Ц. Гора). У селу је рођена Љубица Ивошевић, песникиња и супруга познатог револуционара Георги Димитрова. Блазнава: – славе св. Ђорђа Алимпија, св. Николу, св. Јована и…
› више информацијаПрезимена, село Велики Поповац (Петровац на Млави)
Село Велики Поповац, општина Петровац на Млави, 1905. године Нестровићи (35.к св. Лазар) оснивачи села, живели неко време у Мораву, старином су са Косова. Бакалићи (18.к св. Тодор), доселили из Брзоходе – општина Жабари. Момировићи (26.к св. Јован), досељеници из Црне Реке, Зајечар-Књажевац. Савуљанци (18.к Ђурђиц), досељеници из Црне Реке…
› више информацијаПрезимена, село Угриновци (Г. Милановац)
Село Угриновци, општина Горњи Милановац, стање из 1905. године Јоксимовићи од којег су: Ђоковићи и Максимовићи (Ђурђевдан), досељеници из околине Сјенице. Радојичићи од којег је: Радивојевићи (св. Арханђео), досељеници из околине Сјенице. Недићи (св. Димитрије), доселили из села Дубља код Сјенице. Дмитровићи од којег су: Лучићи, Мићовићи (св. Никола), доселили…
› више информација