Порекло
Порекло презимена, села Доња и Горња Полошница (Косјерић)
Порекло становништва села Доња и Горња Полошница (до 1955. године Полошница), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај (оба) села. Села су на…
› више информацијаПорекло презимена, село Рудна Буква (Косјерић)
Порекло становништва Рудна Буква, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Селанце Рудна Буква је укљештено између Црног Врха, Варде и Јакља….
› више информацијаПорекло презимена, село Годечево (Косјерић)
Порекло становништва села Годечево, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Ово крајње обласно село је на обема обалама речице Рогачица, више…
› више информацијаПорекло презимена, село Парамун (Косјерић)
Порекло становништва села Парамун, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Ово малено повленско село укљештено је под сва три поменута села…
› више информацијаПорекло презимена, село Баинци – Баинце (Црна Трава)
Порекло становништва села Баинце, општина Црна Трава. Истраживање „ Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Нaстанак села и порекло становништва Село Ба(ј)инци-Ба(ј)инце (Баинце) је насеље у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је…
› више информацијаПорекло презимена, село Црвени Брег (Лесковац)
Порекло становништва села Црвени Брег, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села и порекло становништва Село Црвени Брег је припадало општини Рупље, потом општини Црна Трава и сада административно општини Лесковац у Јабланичком округу. Црвени Брег је према попису из…
› више информацијаПорекло презимена, село Предејане (Предејане, Лесковац)
Порекло становништва села Предејане код Предејана, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села: Село Предејане припада вароши Предејане, која је некада била општина све до 1941.године у власотиначком срезу. Онда је то село до 1965.године са варошицом Предејане припадало општини Грделица….
› више информацијаПорекло презимена, село Палојце (Грделица, Лесковац)
Порекло становништва села Палојце код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села и порекло становништва Село Палојце је насељено место код Грделице, административно припада општини Лесковац, у Јабланичком округу. Према попису из 2002.године је било 484 становника (према попису…
› више информацијаПорекло презимена, село Ковачева Бара (Грделица, Лесковац)
Порекло становништва села Ковачева Бара код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села и порекло становништва Село Ковачева Бара до 1965. године административно је припадало општини Грделица. После укидање општинског места овој варошици, данас административно припада граду Лесковац и…
› више информацијаПорекло презимена Вадља
У Војводини има неколико српских породица са презименом ВАДЉА, нарочито у Бечеју и у Сенти. Крсна слава им је Св. Стеван. Иначе, презимена ВАДЉА географски се најчешће налазе у Међимирју, тачније око места Ходошан и Горичан. ВАДЉА је онај који се волео кладити, коцкати. Вадљати је у словенском језику и…
› више информација


