Порекло презимена, село Предејане (Предејане, Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Предејане код Предејана, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и и Порекло становништва села Предејане код Предејана, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и и Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Предејане (Предејане, Лесковац)

Порекло презимена, село Предејане (Предејане, Лесковац)

Порекло становништва села Предејане код Предејана, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села:

Село Предејане припада вароши Предејане, која је некада била општина све до 1941.године у власотиначком срезу.

Онда је то село до 1965.године са варошицом Предејане припадало општини Грделица.

Потом сада село Предејане (са варошицом Предејане) административно припада општини Лесковац-граду лесковац у Јабланичком округу.

Село Предејане лежи десно од Предејанске Реке, протоке Јужне Мораве. Куће овог насеља захватају простарно земљиште које је високо од 500 до 8оо метара.

Околна су насеља: варошица Предејане са запада, село Крпејци са северозапада, Црвени Брег са југоистока итд.

Према попису из 2002.године у село Предајане било 491 становника (према попису из 1991. било је 456 становника).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002.године).

Демографска слика села Предејане изгледа овако:1948.г., 631 становника), 1953(528), 1961 (549), 1971(616), 1981(508), 1901 (456), 202 године 495 становника.

Било је 489 Срба и 2 Македонаца у попису из 2002.године.

Село Предејане је село разбијеног типа.  При подизању кућа становници су водили рачуна да им имања буду што ближе. Због тога и услед расчлањености земљишта, куће су растурене.

Идући од запада према истоку разликују се махале: Лимчиште, Средња и Милина Ливада.

Сродничке куће су једна другој ближе.  Године 1958. године село Предејане је имало  укупно 1958 кућа.

Данашње село Предејане основано је пре око 140 година (око 1818. године). Њега је основао неки досељеник из Босиљградског Крајишта.

Према легенди  име Предејане  потиче из времена косвске битке (1389.г.), када је војвода Дејан ту чуо да је Косовска битка била завршена пре него што је стигао на Косово.

Тада се у народу почело причати како је битка на Косову завршена „пре Дејана“, да он није стигао тамо на време. Спајајући ове две речи ПРЕ и ДЕЈАНЕ настала је реч ПРЕДЕЈАНЕ.

Најстарији зачетак данашњег Предејана био је у садашњој Средњој Махали. Тамо је и стари сеоски крст. Пресељеници из Средње Махале касније су основали друге крајеве насеља.

На земљишту поред Јужне Мораве од почетка  XX  века основана је варошица Предејане.

Она лежи на потесима који су припадали атарима села Предејана и Бричевља.

Атар поменуте варошице сада је одвојен од атара села Предејана.

Становници се служе водом са чесмама и из бунара.

*  *  *

Старине и прошлост:

На земљишту села Предејана постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је и овде било становника још у брано доба.

Брдо Градац налази се у махали Милина Ливада. Тамо има „зидина и шума“.

У народу се говорило да су  некада на овом потесу постојале „латинске цркве“: по једна се налазила на потесима Чуљејца и Река. Тамо су биле „зидине“, којих више нема.

Потес Селиште лежи у западном делу села изнад варошице Предејана. Поред Селишта је садашња махала Лимчиште.

На Селишту су сада њиве и по нека ливада. Остатака од старина више нема.

Невиново Селиште је у Средњој Махали Предејана. Тамо су ливаде и шљивари. Нема више знакова  тих старина.

Крајем прве половине  XIX  века Срби из овог и из околних насеља радили су у турским самоковима у којима  се добијало гвожђе.

Таквих самокова било је у селима Рупље, Мрковица, у долини Предејанске Реке (око 3 километара узводно ид данашње варошице Предејана) и на другим местима.

Село Предејане има цркву посвећену св. Арханђелу „горешњаку“ (26 јул)-када је вашар и у Власотинцу. Саграђена је 1871.године.

Црква се налази непосредно изнад варошице Предејана. Ту је и гробље поменуте варошице. На дан  сеоске славе  код те цркве долазе становници из више околних насеља.

* * *

ПРЕДАЊА  О ПРЕДЕЈАНУ

По предању назив Предејане потиче из времена косовске битке 1389.године на Косову.

Неки Војвода Дејан, за чије је име везана легенда о Црној Трави, кретао се с војском према Косову да притекне у помоћ српском Кнез Лазару. Међутим, када је стигао до места где се данас налази насеље Предејане, ту чује да је косовска битка завршена, да су је Срби изгубили и да је кнез Лазар погинуо. Тада се у народу почело причати  како је битка на Косову завршена „пре Дејана“; да он није стигао тамо на време.  Спајањем ове две речи  по предању испао је назив  Предејане.

Предање су испричали: Ђура Радисављевић и Владимир Илић, са записом 1970.године.

Друго предање о називу Предејана  везује се за неку Јану. То предање је забележио Добривоје Ранчић  наставник из Грделице (био је 60.година 20.века наставник и у основној школи у Свођу-подвукао М.М ).

По њему је Хан од кога је  касније настало ово насеље,  носи име од села Предејана, чувеног по некој  вредној Јани, која је много прела за своју многобројну децу и облачила их.

Од речи  „преде“  и „Јана“,  настало је име Предејане.

Интересантно је и треће  предање које је испричао Милорад Илић Палашчија, који живи у Предејану.

Будући да је становништво Грделичке клисуре током векова страдало, бежало и пропадало, било због ратова или турских зулума, људи су из те патње, вероватно измислили  једну причу о Несрећи.

По дну Грделичке клисуре кретала се  некада  „Несрећа“, носећи о рамену повећу торбу пуну разних ђаконија.

Кретала се са правца  „Палојски густи ораси“, и кад је стигла на  домак Предејана, „откине вој се трекло“ и торбу изгуби.

Од тада је непрекидно тражи око Предејана и никако да је нађе, а без ње  даље не може ићи.

Тако Предејане и дан-данас живи са несрећом.  

* * *

Порекло родова (1958.г.):

Родови: Р и с т и н и (10к), Ц в е т а н о в и (22к) и Ц в е т к о в ц и (6к)-славе св. Арханђел. Сва три род потичу од браће: Ристе, Цвеетана и Цветка.

Доселио се њихов отац пре око 140 година (око 1818.г.) .

* * *

Топоними (називи места):

Барице, Арница, Мртвачки Рид, или Чука,Росуља, Равниште, Србљачка, Ливада, Раскрсје, Мурдина, Чука, Илијин Крст, белеге, Големи Рид, Стипсана Долина, Самарски Рид, Голема Падина, Дебели Дел, Шилегарник, река, Мечкин Камен, Сува Гора, Ваташко, Милина Ливада, Илијин Чукар, Трница, Селиште, Невеново Селиште (ту је 2сред село“), Лозиште, Качер.

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне Траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Предејане_(село)

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Црна Трава и околна села 1970-2012.г., Власотинце

[4]  Младеновић Б. Мирослав-Мирац:-  Из РУКОПИС : ПЕЧАЛНИК  (Кратке Завичајне приче, Легенде, Предања, Народне изреке, Клетве, Здравице и Загонетке-Горње Повласиње, 2012, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

28. новембар 2013.године, Власотинце, Република Србија

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top