Порекло становништва села Годечево, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Ово крајње обласно село је на обема обалама речице Рогачица, више дринско него црногорско (Ужичка Црна Гора) село, али се увек некако везивало за сечоријечка села. Право брдско, врлетно и много теже за саобраћај од свих осталих планиниских села. Река тече тако дубоким и уским коритом, тако стрмених је страна да се товарима и колима врло тешко, само на једном једином месту може спустити. Најмање долине су толико стрме и дубоке, да се из једног краја у други тешко прелази. Још да није у лепезастом делу појединих рекавица мало заравни, па не би имало где бити насеља. По Рогачици и по дну потока кућа нема, нити се смеју подизати, нарочито када се има у виду, да је цело село наполеозијским трошним стенама, осим мало северног дела, који улази у Зарожје.
Ниједно село није згодније издељено у веће или мање крајеве као ово; његови су крајеви самосталне јединице, па их сељаци и зову селима.
У средини села је око старог града Годечево, захвата средину села и спушта се Рогачици, преко Рогачице су Благојевићи, јужно од Годечева Крушчица, источно Ранићи и северно Плоска.
Старине у селу.
И Годечево је као и остала села са траговима старих култура и старог живота, Велике, данас скоро растурене зидине по Годечеву, стара гробља на Варди, У Гладовићима и Матићима, доказ су неког ранијег живота. Од ових старих насеља остали су само трагови и ништа више, све се други изгубило. Где су стари становници лако је знати, када се зна да је ово село у ранија времена нагло испуштало становништво. Из Годечева насељена су многа јадранска и мачванска села, која су и до данас очувала везе са овим селом. У Комарићу, у Рађевини, у Дубљу у Мачви и још понеким селима наћи ће се Годечеваца и данас.
Порекло становништва и оснивање села.
–Гладовићи су најстарија породица у Годечеву. Зна се да су Кучи, да су досељени и да су одувек занатска и хајдучка породица. Гладовићи су се први пут населили око града, па су се померали, нарочито ближе Рогачици и Крушчици. Данас се горњи део овог краја зове Гладовићи, докле нема породица овог презимена. У турско се доба много хајдука, качера, зидара и дрводеља иселило из ове породице. Као хајдуци протерани су у Коморић и тамо се зову Гладовићи. У овом Годечеву су познати под овим презименима:
–Матићи око Града,
–Биљићи испод Града до Реке,
–Савићи у реци и око брда,
–Перишићи,
–Петровићи и други.
Има их 28 кућа и славе Никољдан.
–Ђукановићи су друга врло стара породица, досељени пре 200 година у ово село из Риђана код Никшића, дошла су у суседно село два брата; Новак и Ђукан, на крај села Јакља под самом Вардом се населили. Дуго су били у заједници, па је деобом млађи Ђукан прешао на своја летишта у Крушчици и тиме се одвојио од Јакља и прешао у Годечево, стварајући нови крај, који се назвао Крушчица. Ђуканови потомци су предузмиљивог духа, врло отпорне природе, необично бистрог ума и слабе телесне грађе. Још и на свом огњишту истакли су се као добри трговци, велики предузимачи, па су се због тих особина стално исељавали, те их данас има по Ваљеву, Београду и другим местима – има више него у селу*.
У селу их је свега 12 кућа, славе Никољдан.
*Кад год говорите с којим Ђукановићем из села о њима, о предузимљивости и шпекулативности, увек ће истаћи као пример свог претка Петра Ђукановића, на чијем споменику пише да је био водени трговац, који је трговао увелико и на море ишао.
–Благојевићи и Ранићи су дошли у село са Ђуканом. Ранислав и Благоје, браћа рођена, дошли су из Пиве и први пут се населили у самом Граду. Како су се нагло множили Гладовићи их потисну и отерају Благојеве потомке преко Рогачице под љештански Јасеновац и Лучевик. Прве су куће биле под Јасеновцем, па се после множењем спустили низ реку до Шатора и уз реку до под само Зарожје. Ранији потомци буду потиснути на североисток од Града и они се збију у нов крај села Ранића. Само се једна једина породица задржи и до данас на старом огњишту у Граду, то су:
–Мијићи.
Благојеви потомци су сачували само презиме као име краја, тако и Ранићи, иначе имају разна презимена. Благојевићи и Ранићи су чувене занатске породице, слаби трговци, добри радници, обичног схватања са 20 кућа у Благојевићажима, две у Гладошићима, 8 Мијића у Граду и 22 у Ранићима, укупно педесет и две куће, славе Јовањдан.
–Грујићи су много познији досељеници, насељени у Плосци, дошли из Дражника и то као стара хајдучка породица; управо су протерани из тог краја, овде их склонили Ђукановићи, пошто су из згодно послужили (ко разуме – схватиће, оп Милодан). Има их и данас немирног духа, несталних и обичних радника, свега 14 кућа, Никољдан.
–Цагићи. Ђуканови потомци тумарањем по свету довели су из Босне, из Осата, некаквог Цагу и поред себе населили у Крушчици. Цага је још за живота примио навике и начин живота својих добротвора, те су му се многи потомци одавали трговини и занатима, мада никад нису моглу стићи своје учитеље. Цагини потомцу су добри економи, те им ти послови много боље иду него други. Од Цагиних потомака има мног више исељених него у селу, има их 6 кућа, славе Никољдан.
–Вуковићи су се населили у Раниће дошавши из Старог Влаха као радници, дошли су као једна породица, данас их има 4 куће, славе Петровдан.
–Цвијовићи су сродници Грујићима и доселили су се у Плоску из истог села и по позиву, има их 3 куће, славе Јовањдан.
–Петровићи су се доселили из дринског села Јеловика, населили су се у Мијиће у Граду, две куће, славе Ђурђевдан.
У Годечеву има 121 кућа од осам породица.
ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)