Порекло презимена, село Ковачева Бара (Грделица, Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села  Ковачева Бара  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолог Порекло становништва села  Ковачева Бара  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ковачева Бара (Грделица, Лесковац)

Порекло презимена, село Ковачева Бара (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села  Ковачева Бара  код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва

Село Ковачева Бара до 1965. године административно је припадало општини Грделица.

После укидање општинског места овој варошици, данас административно припада граду Лесковац и Јабланичком округу.

Према попису из 2002. године било је 167 становника (према попису из 1991. било је 212 становника).

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У демографској слици после Другог светског рата (1945.г.) у село Ковачева Бара највише је било број становника у попису 1953.године са 330 становника.

Насеље се налази у непосредној близини Велике Сејанице. Лежи на земљишту високом око 650 метара.

Око Ковачеве Баре су и друга села: Дедина Бара, Стрешковац, Градиште итд.

Ковачева Бара је релативно младо насеље. По општем казивању, оно је основано кратко време после оснивања суседне Велике Сејанице, која лежи на плоднијем земљишту.

Оснивачи Ковачеве Баре су били Срби досељени из неког копаоничког села (са Копаоника). То је било пре око 130 година (око  1828. године).

Данашње становништво села Ковачева Бара потиче од родова који су досељени.

У данашњој махали Село је место Старо Село или Кованлак.

Сељаци су 1958. године истраживачу Трифуноском говорили да су тамо лежале прве три куће садашњих најстаријих родова: Деда Младеновци, Деда Анђелковци и Деда Ђоринци.

Становници тих кућа касније су се разишли по осталим деловима атара.

Вода за пиће добија се са извора и из неколико бунара. Познати су извори: Ђелински, Пориђански, Деда Милински, Мужански итд.

* * *

Старине и прошлост:

Ковачева Бара има посебно гробље. Налази се у махали Мужан. Поједини сељаци истраживачу Трифуноском су 1958. године причали да је некада код овог гробља била “латинска црква”.

О већим верски празницима сељаци Ковачеве баре посећују цркву у село Козаре.

Потес Циганско Стрниште лежи у истоименом делу села. Тамо су некада живели Цигани. 

* * *

Порекло родова (1958.г.):

Родови: Д е д а  М л а д е н о в ц и (12к) и Д е д а  А н ђ е л к о в ц и (11к):-слава св. Стеван, порекло из неког села на Копаонику.

Када су Турци палили копаоничка села тада је овде дошла нека жена са два сина. Један се звао Младен, други  Анђелко. Од њих потичу поменута два рода. Младен и Анђелко на земљишту данашње Ковачеве Баре “саградили су колибу у шумљак”. Они су оснивачи села.

То је било, како је поменуто у првој половини  XIX  века (Влајко, 68.г., рођен 1890.г.-Глигорије-Димитрије-Младен, један од првих досељеника);

Род С а в и н ц и (4к)- слава св. Стеван, грана је од Деда Младенови;

Род Д е д а  Ђ о р и н ц и (2к)-слава св. Никола, порекло са Копаоника, осниваче махале Мужан;

Род Ђ е л и н ц и (8к)-слава св,. Никола, дошли су после предходних  родова из села Џепа Грделичка Клисра-Владички Хан). Оснива рода био је Деда Ђела. Куће су им у махали Село;

Род Д е д а  М и л и н ц и (7к)-слава св. Никола, досељени после предходних родова;

Род Г а в а з о в и (4к)-св. Никола, род је основао неки неки Деда Горча. Дошао је као посињеник (у роду Деда Милинци) из села В. Копашнице. У овом роду неки деда Стојан био је кмет и њега су звали “гавез”. По томе је настало родвосо име;

Род Б о ј ч и н ц и (2к)-слава св. Јован, дошли су из село Рупље (Црна Трава). Њих у селу зову и Шопови. Полсе  њих се нико није досељавао. Отада је село само расло прираштајем.

Исељеници:После Другог светског рата (1945.г.) доста становника се иселило.Грделица: Милићи (4к), Стојковићи (1к), Николићи (1к), Митровићи, Цојићи. Лесковац-једна кућа. Светозарево(Јагодина)-једна кућа. Снедерево – три куће. Београд-три куће.

* *  *

Топоними (називи места):

Ђелински Извор, Пориђански Извор, Деда Милински Извор, Мужански Извор, Мужан, Обешеник, Гмитрова Чука, Бељевина, Бучје, Витлиште, Орничка, Црквиште, Ковалнак, Старо Село, Циганско Стрниште, Пољане…

* * *

У насељу Ковачева Бара живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 55 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, Велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци, Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата (1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

*   *   *

До 1965. године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништва; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

 

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Ковачева_Бара

[3]  Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа -“Села у власотиначком крају” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

29. новембар 2013.године, Власотинце, Република Србија

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top