Порекло
Порекло презимена Зороњић
Презиме пристуно међу муслиманима у Рашкој области. Има их исељених у Добрушу код Пећи. Ту су дошли из Трешњевице код Сјенице током Другог светског рата, прецизније у суседно село Орно брдо. После рата се вратили у Трешњевицу да би 1948. године дошли у Добрушу. Зороњића има и у бјелопољском крају….
› више информацијаПројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Озрена, Возуће и Гостовића
Друштво српских родословаца “Порекло” покренуло је пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Озрена, Возуће и Гостовића. Простор који истражујемо обухвата сва села на подручју Озрена, Возуће и Гостовића: Бакотић, Бољанић, Бочиња Горња, Бочиња Доња, Брезици, Брусница, Буковица Горња, Буковица Доња, Васиљевци, Горња Бријесница, Горња Пакленица, Горњи Раковац, Доња Бријесница, Доња…
› више информацијаПорекло презимена Ћертић
Презиме Ћертић присутно је у селу Кусадак (Смедеревска Паланка). Ћертићи (Урошевићи, Станковићи) 54 к. Слава: Петровдан. Три брата дошла са Косова. Род су са Станковићима y Кoвачевцу, а имају породицу у Жабарима (крагујевачки). Веза са Станковићима из Ковачевца је занимљива јер се они у овом селу воде под родовским именом…
› више информацијаУмљановић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Ранији назив за село био је Трескале и као такав се јавља у турским дефтерима. Од краја 16. вијека устаљује се назив Умиљеновић. Село је добило назив по презимену. Иако је лично име Умиљен документовано на овим просторима у средњем вијеку, могуће је, с обзиром на досељавање из Херцеговине, да…
› више информацијаПорекло презимена, село Пчелић (Сухопоље, Славонија)
Село Пчелић се налази у Западној Славонији, Општина Сухопоље, близу града Вировитице. Према попису становништва из 2011. године у Пчелићу је живело 407 становника, док их је на попису становништва из 1991. године било 565 (од чега 195 Срба или 34.51% укупног становништва). У Печилићу су некада живеле или и…
› више информацијаСухопоље и околна села (Славонија)
Борова, Буданица, Велика Трапинска, Гаћиште, Гвозданска, Дворска, Жирославље, Жубрица, Звонимирово, Југово Поље, Левиновац, Мала Трапинска, Наудовац, Орешац, Пепелана, Пивница Славонска, Пчелић, Родин Поток, Совјак, Сухопоље, Трнава, Цабунска и Цабуна. БИВША НАСЕЉА Бјељевина, Букова, Елемир, Јасик, Капан, Мало Гаћиште, Међугорје Сухопољско, Нова Цабуна и Овчара Сухопољска.
› више информацијаПројекат генетичко-генеалошког истраживања поријекла становништва Семберије и Мајевице
Подстакнут малим бројем тестираних у оквиру Српског ДНК пројекта са подручја Семберије и Мајевице, средином 2022. године сам одлучио да покушам активним радом направити одређене промјене. Досадашњи резултати У оквиру акције тестирања коју сам покренуо, почев од средине 2022. године тестирани су мушкарци поријеклом са подручја општина Лопаре и Угљевик,…
› више информацијаПорекло презимена Микијељ
Микијељи су стара грбаљска породица која је дала већи број високих црквених великодостојника. Предање говори да су њихови преци живели у Грбљу још пре 14. века. Према једном сумњивом предању, које је забележио и Саво Накићеновић, преци Микијеља су један од родова који је живео у старом граду Грипулију (Gripuli,…
› више информацијаПорекло презимена Грашар
Презиме Грашар присутно је код Срба у Хрватској – највише у западној Славонији. Према попису становништва из 1948. године, Грашари су забележени у следећим местима: Бели Манастир – 1, Бјелајци (Пакрац) – 6, Дикло (Задар) – 1, Горице (Нова Градишка) 14, Липик (Пакрац) – 2, Мала Барна (Грубишно Поље) –…
› више информацијаПорекло презимена Драгнић
Презиме Драгнић присутно је у Жупи Никшићкој, у селима Мораково и Васиљевићи. Према предању, припадају племену Васојевићи, а наводи се да су огранак Дабетића из села Лопате. Драгнићи су потомци Радојевог сина Драгоја. Од старих Драгнића посебно треба забиљежити Радојицу Васиљева Драгнића, учесника борби y Жупском манастиру Омер–пашине године и…
› више информација


