Презиме Драгнић присутно је у Жупи Никшићкој, у селима Мораково и Васиљевићи. Према предању, припадају племену Васојевићи, а наводи се да су огранак Дабетића из села Лопате.
Драгнићи су потомци Радојевог сина Драгоја. Од старих Драгнића посебно треба забиљежити Радојицу Васиљева Драгнића, учесника борби y Жупском манастиру Омер–пашине године и доцнијих ратова за ослобођење Црне Горе и
Херцеговине, носиоца два висока одликовања, који је погинуо 1868. године у борбама код Гусиња, као и Миливоја Бошкова Драгнића, који се својом храброшћу истакао у Првом свјетском рату.
Најближи сродници Драгнића су Маројевићи и Мушикићи (од Радојевог сина Мароја) и Ћоровићи (од Радојевог сина Луке).
Славе Св. Арханђела.
Предање да су Драгнићи припадници племена Васојевићи доведено је у питање генетичким тестирањем Маројевића из Моракова, за којег је утврђено да припада хаплогрупи R1a-Z283>Z280 (Васојевићи су хаплогрупа Е-V13). Овај резултат је указао на ново сазнање да Маројевићи заправо потичу од Мрка из Пипера, чему у прилог иду заједничка слава и прислужба које деле с Мркама. Наиме, иако Васојевићи такође славе Аранђеловдан, ниједно братство из овог племена не прислужује Спасовдан. Генетички род Мрка ближе је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Истакнути припадници рода:
Алекс Драгнић, професор универзитета у САД
ИЗВОРИ:
Вукота и Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007, стр. 142
Милан Пековић, Никшићка жупа, издање аутора, Београд, 1974, стр. 67-70
Иван Вукићевић и други, Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, Порекло, Београд, 2022, стр. 882
Светозар Стијовић, Ономастика средишњег дела Косовског Подгора, објављено у Ономатолошким прилозима, књига 2, САНУ, Београд, 1991, стр. 221
Коментари (0)