Презиме Кесовија присутно је у Дубровнику и околини.
У Конавлима, у селу Ловорно, пописана је једна кућа:
Кесовија (1 кућа, Св. Ана) је био у мјесту 1677. године. Не зна своје поријекло.
Осим у Ловорну, где су били најбројнији, Кесовије су на попису становништва НР Хрватске из 1948. забележени и у Дубровнику и у другим насељима у дубровачкој општини:
Дубровник (14 пописаних), Ловорно (39), Миханић (1), Петрача (13), Придворје (2).
Кесовије би могли бити пореклом од католичког рода Братоша, чија је старина из Требимља у Поповом пољу. Од ових Братоша су и католици Поповићи у Домановићима (Чапљина), који славе Св. Николу (за разлику од Кесовија који славе Св. Ану).
Мате Кесовија из Жупе Дубровачке осуђен је 1916. године од Аустроугарске под оптужбом за “српску пропаганду”. Мате Кесовија је био општински управитељ.
Истакнути припадници рода: Тереза Кесовија
ИЗВОРИ:
Јован Вукмановић, Конавли, САНУ, Београд, 1980, стр. 412
Илија Синдик, Дубровник и околина, Српска краљевска академија, Београд, 1926, стр. 169, 235,
Leksik prezimena SR Hrvatske, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1976, стр. 292
Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013, стр. 244
Nikola Mandić, Podrijetlo hrvatskih starosjedilačkih rodova u Čapljini i okolici, izdanje autora, Mostar, 2003, стр. 510
Василије Ђ. Крестић, Попис политички сумњивих личности с подручја Далмације, Црногорског приморја, Босне и Херцеговине у време Првог светског рата, објављено у Зборнику о Србима у Хрватској, књига 10, САНУ, Београд, 2016, стр. 252
Милорад Вукановић, Интернација, објављено у часопису Трибуниа, бр. 12, Музеј Херцеговине, Требиње, 2012, стр. 293.
Коментари (0)