Порекло
Банијски родови из Малог Градца код Глине
Мали Градац Према попису из 1991. године, подручје Малог Градца припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Мали Градац и Трновац Глински. У поменутим селима живела су укупно 554 становника (Мали Градац – 391, Трновац Глински – 163), од чега 544 Срба. Старији родови…
› више информацијаПорекло презимена Кубатлија
Презиме Кубатлија присутно је у селима Читлук и Ратковци код Високог, Кралупи код Коњица, као и на Палама. Кубатлије из Читлука потичу од Миљанића из Бањана, славе Св. Јована.
› више информацијаПорекло презимена Степанић
Степанић је патронимско презиме (основа је лично име Стефан). Степанића има у Требињу. На Српском ДНК пројекту има један тестирани Степанић (Руњани, Лозница, Стевањдан) који припада хаплогрупи I2-PH908, која је најучесталија код Срба.
› више информацијаБанијски родови из Козаперовице код Глине
Козаперовица Према попису из 1991. године, Козаперовица је припадала општини Глина. У њој је живело укупно 156 становника, од чега 149 Срба. Старији родови у Козаперовици код Глине Бањанац, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан (матична крсна слава) и Митровдан Будић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан…
› више информацијаБанијски родови из Брестика код Глине
Брестик Према попису из 1991. године, Брестик је припадао општини Глина. У њему је живео укупно 421 становник, од чега 389 Срба. Старији родови у Брестику код Глине Бодловић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боројевић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боромиса, Срби, потврђени у XVIII…
› више информацијаПорекло презимена Јешурић
Јешурић је изузетно ретко српско презиме из Бијељине (Семберија). Крсна слава непозната. Ристо и Јово Јешурић су били опанчари у Бијељини 1927. године. Ристин син Петар (1923-1945) је нестао у Другом светском рату.
› више информацијаПорекло презимена Ћућуз
Ћућузи су Срби из Горњих Пеуља код Босанског Грахова, а има их и у Крчевинама код Шипова и Брду код Мркоњић Града. Крсна слава је Ђурђевдан.
› више информацијаЊегош у својим делима скоро 200 пута помиње Србе и Српство, а српском назива и Црну Гору
Докле траје кршах и пушаках И ђетићах јуначкијех срцах, У слободној српској Гори Црној, Што зависи од јединог Бога, И од свога духа витешкога. (завршни стихови песме Бој на Мартиниће) Ове године навршава се 170 година од смрти Петра II Петровића Његоша (1813-1851), владике, владара и песника, чији лик и…
› више информацијаПорекло презимена, село Лимљани (Бар)
Порекло становништва села Лимљани, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др. Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Пружају се јужније и недалеко од Вирпазара, пониже и y продужетку Бољевића. Са југозапада граниче се Врсутом и Пјаждолом,…
› више информацијаПорекло презимена, село Крушевица (Бар)
Порекло становништва села Крушевица (по књизи Крушевице), општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села и становништво. Насеље се под овим називом води у поратним статистичким пописима. Уобичајено се иначе назива:…
› више информација


