Занимљивости

Земљотрес у Срему 1893. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић На Велику суботу 27. марта 1893. године, у поподневним сатима осетио се у целој Краљевини Србији јак земљотрес, а потреси су потом уследили и током априла. Било је значајне материјалне штете, највише су пострадали Јагодина, Свилајнац, Поповић и друга места у простору између Мораве…

› више информација

О незаконитим делима и безобразлуку једног попа у Срему

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је ”стечај  на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом који је објављен у ”Застави” 22.11.1872. године,  позвани су заинтересовани свештеници да доставе  своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене…

› више информација

Како су се национално изјашњавали југословенски муслимани у књизи “Ко је ко у Југославији” из 1957. године

Највећи број припадника муслиманске елите у комунистичкој Југославији 1957. године национално се изјаснио као Срби (њих скоро 61 одсто), следе Хрвати (17 одсто), Југословени (7 одсто), Црногорци (3 одсто), а само једна од 151 анкетиране личности се изјаснила као муслиман. Порекло југословенских муслимана једна је од тема око које се…

› више информација

Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду

Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација

Настанак и развој школе у Бољевцима 1763-1916.

Историјска вест из 1763. године бележи да је у Бољевцима радила оснoвна српска школа, која је у годинама које следе из непознатих разлога престала са радом. Наредна вест из 1781. године информише да је током владавине Јосипа II отворена школа у Бољевима. Српску народну основну школу у 1802. години похађало…

› више информација

Сахрањивање у порти храма Св. Николаја у Шиду

Обичај сахрањивања унутар и поред српско православних цркава у Војводини готово постаје правило током 18. и 19. века. Право да буду сахрањене на овом месту имале су само изузетне личности, свештеници, особе заслужне за градњу цркве и остали добротвори, као и личности које су за живота показале велико залагање за…

› више информација

Црквена ограда у Бољевцима – ктиторство Алексе и Стојана Симића

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У данашњем времену немоћи националног бића, могуће је самовољом појединаца порушити портанско платно којима су ктитори били Српски уставобранитељи. Но да ли Српском националном бићу савремени рушитељи могу порушити памћење на уставобранитеље? Стојан и Алекса, синови Ђорђа и Бисеније Симић, рођени су у Бољевцима,…

› више информација

Задруга за исушење југоисточног Срема

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Кaпитaлнoм инвeстициjoм изгрaдњe сaвскoг oдбрaмбeнoг нaсипa зaштићeнa je oд изливaњa рeкe Сaвe знaчajнa пoвршинa зeмљиштa у jугoистoчнoм Срeму. Упoрeдo сa изгрaдњoм кaнaлскe мрeжe, брojнa мoчвaрнa и ритскa пoдручja из кaтeгoриje нeплoднoг прeтвoрeнa су у зирaнтнo зeмљиштe. Oсим у рeљeфу Срeмa, у пeриoду 1902-1912. нaступилe…

› више информација

Домазети у кући – домазети на гробљу

Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…

› више информација