Родови, племена

На простору Крајине постоји група међусобно сродних породица са славом Св. Лука. У питању су Опачићи, Кљајићи, Бандићи, Чубриле, Шевићи (Шеве), Кошутићи, Билбије, Мићићи и Драшковићи. „За њих постоји предање да су од Никшића, штавише спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама…

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Метикоши спадају међу малобројне српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Њихов представник – Милосав Метикош, поменут је у документу везаном за насељавање подручја око реке Драготине.[1] Први помен Метикоша на подручју Банске крајине (око 1689. године) Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте…

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Бадрићи спадају међу малобројне српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Осим тога, њихов првак – харамбаша Радуо Бадрић, био је предводник насељавања подручја око реке Драготине.[1] Први помен Бадрића на подручју Банске крајине (око 1689. године) Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте…

Порекло и сродне породице Припадници крајишког рода Пилиповић-Предојевић раширени су на простору Босанске Крајине, посебно у области Средњег Поуња и Унца. Осим Пилиповића и Предојевића, овом роду припадају још Ћојановићи, Бубале, Брдари, Галини и Шљивари. Сви славе Алимпијевдан (Свети Алимпије Столпник). Пилиповићима је матица Велики Цвјетнић (Унац), док су се…

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.   Порекло Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти…

Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима. Порекло Најбројнији…

У Босанској Крајини и Северној Далмацији издваја се једна група сродних породица, које славе Св. Стевана (09. јануар) и негују предање о пореклу “од Озгорастовића” из Херцеговине. У тој су групи Роквићи, Трнинићи и Миљевићи.   Порекло Према сачуваном предању, најстарији познати Озгорастовић, старешина Радан, имао је три жене које…

Родићи-Стојисављевићи су најбројнија родовска група у Лици и Босанској Крајини. Према сачуваном предању, воде порекло из Херцеговине (пре 400 год.). Међу неким родовима постоји магловито предање о даљем пореклу из Македоније. У Босанску Крајину су се исељавали углавном из Плавна у Далмацији и Велике Попине у Лици. У Крајини су…

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 14.7.2019. | Допуњено: 8.9.2019. Увод Дефтери из 1521. и 1523. године за подручје тадашње Црне Горе су обрађени у другој половини прошлог века у радовима Бранислава Ђурђева, а упоредни подаци са та два дефтера које је Ђурђев прикупио су доступни и у раду Митра Пешикана. Међутим,…

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 19.4.2019. | Допуњено: 24.6.2019.   Основни подаци о насељу Бањкани су насеље у Затријепчу, албанском племену у саставу ширег етнички већински српског племена Куча, а тим именом се називају и сви становници тог села. Данашњи албански назив села је Бекај (Bëkaj), док су према изворима са…