Бањкани у Затријепчу Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_71396" align="aligncenter" width="600"] Сателитски снимак Бањкана (Google Maps)[/caption] Аутор: Иван Вукићевић ([email protected] [caption id="attachment_71396" align="aligncenter" width="600"] Сателитски снимак Бањкана (Google Maps)[/caption] Аутор: Иван Вукићевић ([email protected] Rating: 0
You Are Here: Home » Инфо » Днк порекло » Бањкани у Затријепчу

Бањкани у Затријепчу

Сателитски снимак Бањкана (Google Maps)

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.4.2019. | Допуњено: 17.5.2019.

 

Основни подаци о насељу

Бањкани су насеље у Затријепчу, албанском племену у саставу ширег етнички већински српског племена Куча, а тим именом се називају и сви становници тог села. Данашњи албански назив села је Бекај (Bëkaj), док су према изворима са почетка XX века у то време на албанском коришћни називи Бенкај (Bënkaj) и Бекаи. Званични назив насеља на пописима становништва од 1948. до 1991. године је био Бенкаљ, а почев од пописа становништва из 2003. године званични назив је Бенкај. Да ситуација око имена овог села буде још компликованија, у литератури се могу пронаћи и погрешне верзије назива и на српском (Бањкањи, Бењкањи, Банкањи, Бенкањи) и на албанском (Бегај, Бенкаи). Све укупно постоји чак десет варијација назива овог места, што је незабележен случај у читавој Црној Гори. Није познато каква је етимологија овог назива. Насеље је до 2005. године припадало општини Подгорица да би њеном транформацијом у главни град Подгорица била формирана градска општина Тузи којој је припао цео Затријебач укључујући и насеље Бенкај.

Бањканима су као велико село представљали уз Бонкеће и Дељане једну од три основе групације у Затријепчу и имали су своје војводе. Бањкани имају свој катун у релативној близини Рикавачког језера на граници са Албанијом који данас територијално припада насељу Попрат. О Бањканима су у својим радовима о Кучима највредније податке забележили војвода Марко Миљанов Поповић, Јован Ердељановић и Миљан Јокановић. Данас се упоредном анализом прикупљених предања и резултата ДНК тестирања може доћи до одређених закључака што није било могуће у време када су споменути аутори писали о Бањканима.

Географски положај Бањкана и Катуна Бањканског

У следећој табели је приказан упоредни број становника, домаћинстава и станова према пописима становништва након Другог светског рата.

Попис становништва Број становника Број домаћинстава Број станова
1948 62 9 без података
1953 69 11 без података
1961 61 9 без података
1971 78 12 12
1981 44 7 7
1991 29 4 4
2003 7 2 7
2011 ≤5 1 10

На основу ових података се може закључити да 70-година XX века долази до наглог исељавања које је довело до тога да у селу данас живи свега пар становника у једном једином домаћинству. Као и друга пасивна подручја, из Затријепча се становништво константно исељевало, али упркос томе број становника се одражавао, међутим последњих деценија је дошло до исељавања комплетних домаћинстава, а не само појединаца.

Топоними

Ердељановић је забележио већи број албанских топонима од којих су многи српског порекла или се односе на некадашње српско становништво.

Топоними који потичу од личних имена и братстава:

  • Пуси Гашаит (каменица Гашова)
  • Ограја е Рушит (ограђа Гроздановића)
  • Маја Богдонит (врх Богданов)
  • Брегу Пљони (брег Пљанчорски)
  • Барзањи
  • Фуша те Бубит (њиве Бубића)
  • Гропа те Делаит (рупе Дељанске)

Остали топоними:

  • Т’бута те дрениквет (мекшине или дебелица код дрена)
  • Кодрза прапе дрениквет (главица за дреном)
  • Нардробо Скја (баштина или под српски)
  • Рапшице (мале рапе – шкрапе)
  • Бриђеза
  • Бриња Раз (страна плочина)
  • Рези јузишст (рт или стена маслинова)
  • Крони Блинит (убао код липе)
  • Ограја Марезе (ограђа од свађе)
  • Маја Цукаит (врх кршевити)
Некадашње становништво

Ердељановић је забележио да су у Бањканима некада живела следећа братства којих више нема у овом селу: Ђерђеловићи, Рушевићи или Гроздановићи, Бардачори и Пљанчори. Није познато да ли су ова братства изумрла или су се некуд иселила. На основу презимена се може закључити да су у Бањканима у прошлости живели и Албанци и Срби.

Бекташевићи и Лончаревићи из Гусиња су према предању Лончаревића које наводи Андрија Јовићевић даљим пореклом од Милића из Бјелица одакле су се три брата доселила у Затријебач. Један брат је према предању ту и остао и полатинио се те су од њега „Бењкањи“ (ту се сигурно мисли на Марковиће о којима ће убрзо бити више речи), а од двојице браће који су отишли у Гусиње један је прешао на ислам и од њега су Бекташевићи, док је други задржао православну веру и од њега су Лончаревићи. Део Лончаревића је касније прешао у Андријевицу и Беране у Васојевићима и сви славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан). Јокановић говорећи о Мемчевићима из Бањкана који су грана Марковића међу њиховим исељеницима наводи и Бекташевиће у Гусињу, међутим није познато да Бекташевићи имају такво предање. Међутим, како је за Лончаревиће утврђено да припадају грани R1a-Z282>Z280>CTS3402>Y2608, може се одбацити предање о пореклу Бекташевића и Лончаревића од Милића из Бјелица који припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-V13>Z5017>Z19851, као и сродство са Марковићима који припадају грани R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200. Истом роду као и Лончаревићи припадају и Цвијовићи из околине Пљевље са истом славом, али и поједина братстава из Пољица у Попову која славе Лучиндан, као и пар братстава у Метохији. Може се претпоставити да је матица овог рода у Попову одакле се предак Цвијовића доселио у околину Пљевље, а предак Лончаревића у Бјелице где се неко време задржао код Милића и одатле прешао у Бањкане. Презиме Лончаревић је вероватно настало пре досељавања у Гусиње, тако да су Бекташевићи вероватно исламизирани огранак Лончаревића. Од Бекташевића из Гусиња према једном предњу потичу Бекташевићи и Зећировићи из Лахола у Бихору, док према другом предању, ова два братства потичу из Анадолије. За Зећировиће је утврђено да припадају роду Куча и грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837 због чега се може одбацити предање о пореклу овог братства из Анадолије. Ако је прво предање о њиховом пореклу од Бекташевића из Гусиња заиста тачно, онда би то значило да Бекташевићи и Лончаревићи нису исти род, али с обзиром да још увек нема тестираних Бекташевића, то тек остаје да се утврди.

Становништво у првој половини XX века

У Бањканима су према родословима у првој половини XX века живела четири рода.

1) Јокановићи, односно њихов огранак Гашовићи, једини су преостали староседелачки род у Бањканима. Гашовићи према предању потичу од Гаша Николиног Јокановића, док од Гашовог брата Ђура који се иселио у Врбицу у Кучима потичу Јокановићи у том селу. Под утицајем далеко бројнијих албанских братстава у Затријепчу на католичанство је прешао Вата Гашов због чега су се временом поарбанашили. У Бањканима је 1904. године када је Ердељановић обишао Куче била само једна кућа Гашовића. Славе Малу Госпојину, а стара слава им је Никољдан. За Јокановиће је утврђено да припадају роду Куча и грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837, тако да би истом роду требало да припадају и Гашовићи.

2) Марковићи су највећи род у Бањканима и чине убедљиву већину становништва у селу. Њихов родоначеник Марко се према предању доселио из Ријеке Црнојевића, а потиче од лозе Црнојевића. Овај род према родослову чине Никпрељевићи, Мемчевићи, Паљушевићи и Љекочевићи (са огранком Ујкићима). Никпрељевићи су војводско братство свих Бањкана. О пореклу Марковића постоје два предања. Војвода Марко Миљанов Поповић је забележио да је њихов предак дошао са слугом Леком из Црнојевића Реке и да Бањкани воде порекло од њих двојице. Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи да од Марка потичу Марковићи, а да од Мицака Лекиног потичу Мицаковићи, док Ердељановић не наводи која братства потичу од Марка, а која од Леке. Према другој верзији коју је забележио Љ. Ковачевић од Николе Пренташева Ивановића из Бањкана, Милош Ненадин се из Млетачке Републике доселио у Ријеку Црнојевића одакле је прешао у Бањкане где се и оженио. Милош је наводно био унук Ђура Црнојевића, односно праунук Ивана Црнојевића. Уколико се у Бањкане заиста доселио Милош Ненадин, био од Црнојевића или не, онда је он вероватно био деда Марка Петровог по коме се Марковићи презивају, тако да та два предања нису супростављена јер Марковићи заиста сматрају да потичу од Црнојевића што је забележио и Ердељановић. Марковића је заједно са Мицаковићима било 30 кућа у време кад је Ердељановић истраживао Куче. Сви Марковићи славе Малу Госпојину. До сада су тестирани припадници братстава Никпрељевић, Паљушевић и Љекочевић. Насупрот устаљеном предању према коме сва три братства потичу од Марка Петрова, ипоставило се да Никпрељевићи и Паљушевићи припадају роду Цијевњана и грани R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200, а да Љекочевићи припадају грани J1-Z2223. Како су Никпрељевићи војводско братство у Бањканима, они и Паљушевићи готово извесно потичу од Марка Петровог, док се за Љекочевиће може закључити да су се прибратили Марковићима. До сада је утврђено да истом роду као и Марковићи припадају још и Вулевићи и Љуљђуровићи из Груда и Мараши из Зете који су пореклом из Хота. Може се закључити да Марковићи потичу од старијег рода који се ширио током реке Цијевне. На основу етничке припадности и предања осталих братстава која чине овај род највероватније се ради о изворно албанском роду због чега се може одбацити предање о пореклу Марковића од Црнојевића, а у великој мери је доведно у питање и предање о досељавању Марка Петровог из Црнојевића Ријеке у којој није познато да су икада живела албанска братства.

3) Мицаковићи потичу од Мицака, сина Леке који се према предању заједно са Марком доселио из Ријеке Црнојевића. Богишић, кога у свом раду цитира Јокановић, наводи да од Леке потичу и Паљушевићи који су према устаљеном предању грана Марковића, међутим према Јокановићу тај податак није тачан. Славе Малу Госпојину.

4) Пецовићи су се доселили 1920. године из Селца у Климентима и последње су братство које се доселило у Затријебач. Славе Малу Госпојину. За Селчане је утврђено да припадају роду Климената и грани E1b-V13>Z5017>Z16988>BY4590, због чега се исто може очекивати и за Пецовиће. У Селцу су славили Никољдан, а по доласку у Затријебач су узели племенску славу Малу Госпојину.

На основу досадашњих ДНК резултата, може се закључити да је у Бањканима живело или и даље живи најмање пет родова:

  1. Кучи (E-V13>Z5018>Z16661>BY165837)
  2. Лончаревићи (R1a-Z282>Z280>CTS3402>Y2608)
  3. Цијевњани (R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200)
  4. Љекочевићи (J1-Z2223)
  5. Клименти (E1b-V13>Z5017>Z16988>BY4590)

За Мицаковиће још увек није утвђено којој хаплогрупи припадају.

Породице

У следећој табели су наведене све породице из Бањкана, као и места која настањују и крсне славе.

Братство

Насеља Слава

Кучи (E-V13>Z5018>Z16661>BY165837)

Јокановићи

[Врбица, Дољани, Маслине, Доњи Медун]/Кучи, Подгорица/Зета Никољдан

    Гашовићи (Gashaj)

Бањкани/Затријебач Мала Госпојина (Зоја)

Лончаревићи (R1a-Z282>Z280>CTS3402>Y2608)

Бекташевићи

[Гусиње, Крушево, Доља]/Плавско-Гусињска област, Нови Пазар муслимани

Лончаревићи

Гусиње/Плавско-Гусињска област, [Андријевица, Беране]/Васојевићи Мратиндан

Цијевњани (R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200)

Марковићи

    Никпрељевићи
    (Nikprelaj)

Бањкани/Затријебач Мала Госпојина (Зоја)

    Мемчевићи
    (Memçaj)

Бањкани/Затријебач, Копелник Мала Госпојина (Зоја), у Копелнику су муслимани

    Паљушевићи
    (Palushaj)

Бањкани/Затријебач, Улцињ Мала Госпојина (Зоја)

Љекочевићи (J1-Z2223)

Љекочевићи (Lekoçaj)

[Бањкани, Попрат]/Затријебач, [Владне, Подгорица]/Зета, Шипчаник/Тузи/Груде Мала Госпојина (Зоја)

    Ујкићи (Ujkaj)

Бањкани/Затријебач, [Подгорица, Ракића Куће]/Зета Мала Госпојина (Зоја)

Мицаковићи

Мицаковићи (Micakaj)

Бањкани/Затријебач Мала Госпојина (Зоја)

Клименти (E1b-V13>Z5017>Z16988>BY4590)

Пецовићи (Pecaj)

Бањкани/Затријебач Мала Госпојина (Зоја)
Напомене:
Презиме – братство које је тестирано
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
Крсне славе

Сви Бањкани су католици и славе Малу Госпојину, славу коју Албанци називају Зоја. У прошлости су сви Затријепчани славили Никољдан, а ову славу и данас обележавају породично, док госте зову на Малу Госпојину. Исељени Лочаревићи славе Мратиндан.

Црквени назив славе Народни назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару
Рођење Пресвете Богородице Мала Госпојина (Зоја) 8. септембар 21. септембар
Свети краљ Стефан Дечански Мратиндан 11. новембар 24. новембар
Свети Николај, Архиепископ Мириклијски Чудотворац Никољдан 6. децембар 19. децембар

Иако се сви Бањкани у матици изјашњавају као Албанци, специфични су по томе што сви родови сем касније досељених Пецовића и у данашње време чувају предање о српском пореклу упркос томе што већ неколико векова говоре албански и живе у претежно албанском окружењу.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја, 2. издање, Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2003, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003,Република Црна Гора, Завод за статистику, Подгорица, 2006.
  • Упоредни преглед: домаћинства 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2003; станови 1971, 1981, 1991. и 2003, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003, Република Црна Гора, Завод за статистику, Подгорица, 2006.
  • Fehim Džogović, Bratstvo Zećirovići, Rožaje, Avlija, 2016.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Tabela N1. Stanovništvo prema nacinalnoj odnosno etničkoj pripadnosti po naseljima, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Uprava za statistiku Crne Gore – MONSTAT
  • Tabela SN1. Stanovi prema korišćenju tj. namjeni po naseljima Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Uprava za statistiku Crne Gore – MONSTAT

Коментари (5)

  • Радаш

    Хаплогрупа коју носе Марковићи, али и Мурићи из Климената је заступљена и код Срба – дела Пипера, те и Вујовића, Радомана и других управо ка Ријеци Црнојевића. С обзиром на њихове приче о пореклу од Србина и код Марковића и код Мурића, шта тренутно генетика говори о овоме и сродњству ове две групе? Занимљиво је зашто би уопште та два братства себе везивали за Србина по пореклу, када се ради о Албанцима.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Сва братства која сте споменули припадају грани R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200 која је пристуна и код Срба и код Албанаца, међутим Марковићи нису исти род ни са Лутовцима ни са Мурићима, већ са Албанцима Љуљђуровићима из Груда и Марашима из Зете који су досељени из Хота и несумњиво су албанског порекла (презиме им потиче од албанског личног имена Мараш). За тестираног Никпрељевића из Бањкана је утврђено да не припада истој подграни као Лутовци и Мурићи (BY38894). Такође, недавно је утврђено да Лутовци не припадају подграни BY38894>Y32147 којој припадају Мурићи, тако да ни они међусобно нису у ближем сродству иако се тако нешто могло очекивати имајући у виду блискост хаплотипова.

      Свакако је занимљиво што већина братстава из Бањкана има предање о српском пореклу. Управо то ме је и навело да се детаљније позабавим њиховим пореклом. Али захваљујући генетици, данас смо у прилици да проверимо тачност већине предања. Имајући у виду да су Марковићи исти род са албанским братствима у непосредном окружењу на ријеци Цијевни, предање Марковића о српском пореклу је вероватно последица њиховог предања о пореклу од Црнојевића за које је познато да су српска владарска породица.

      Одговори
      • Радаш

        Да ли се ради о паралелним подгранама између Лутоваца, Мурића и Цијевњана односно Албанаца из Груда и Хота, или нека од ових братстава у ширем смислу носе „старије подгране“, а нека млађе? Ако је ово друго у питању, да ли се зна за сада, ко носи „старије“ подгране?

        Одговори
        • Иван Вукићевић

          Ради се о паралелним гранама, с тим што неке гране још увек нису именоване. За сваку грану је потребно да има барем двојицу BigY/WGS тестираних који јој припадају да би добила назив, тако да грана испод Y33200 којој припадају Цијевњани још увек нема назив. Примера ради, Y32147 је тренутно најмлађа позната грана којој припадају Мурићи, док је за Лутовце то BY38894 која је на стаблу изнад Y32147. За Муриће је утврђено да припадају грани Y32147 јер има и других родова за које је утврђено да јој припадају, док тестирани Драгићевић који припада роду Лутоваца нема ниједну заједничку грану испод BY38894 са другим тестиранима на FTDNA. Требало би до краја године да добијемо резултате BigY теста још једног Лутовца, тако да ће и њихова грана тада бити дефинисана и биће паралелна са Y32147.

          Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top