Крајишки Никшићи – порекло и генетички профил породица

На простору Крајине постоји група међусобно сродних породица са славом Св. Лука. У питању су Опачићи, Кљајићи, Бандићи, Чубриле, Шевићи (Шеве), Кошутићи, Билбије, Мићићи и Драшковићи.

„За њих постоји предање да су од Никшића, штавише спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама и Благојевићи на Змијању под Кочића Главицом. По једним пре су пали од Никшића на Змијање, а одатле прешли у Далмацију, а по другима најпре у Далмацију, и од њих једни иселили на Змијање. У Осредцима под Улицом планином, рекоше ми да су „некако једно“ Опачићи, Чавке, Чубриле, Вукмирице и Билбије. Двојица су и војвода били из ових група родова 1875–78, Симо Чавка и поп Илија Билбија. Мати је Гаврила Принципа из породице Билбија.”

У Босанску Крајину ове породице долазе углавном из Лике и Северне Далмације. У Далмацији им је матица негде у околини Плавна.

По бројности издвајају се Шевићи (Шеве), Чубриле и Опачићи. За Чубриле се каже да су доселили из Лике и да су се презивали Опачићи. Шевићи долазе из Плавна у Далмацији, најпре у Бјелајско поље, да би се касније ширили ка Средњем Поуњу.

У Бјелајском пољу живела је и породица Куруц, која негује предање о старијем презимену Опачић, а даље порекло им је од Плавна у Далмацији. Од Куруца воде порекло једни Липићи из околине Петровца. Обе породице славе Лучиндан, као и остали припадници овог рода.

У Далмацији се за већину ових породица (Опачићи, Вукмирице, итд.) верује да су досељене у општем таласу сеоба из Босанске Крајине, крајем 17. века.

 

Генетички резултати

Међу овом групом родова издвајају се тренутно три хаплогрупе: J2b-M241, I2-Y3120 и N2-P189.2.

 

Тестиране породице

J2b-M241>PH1602

Шевић, Лучиндан, Благај Ријека, Нови Град

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка

Опачић, Лучиндан, Лакташи

Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац

Лемић, Лучиндан, Доњи Косињ, Перушић

У овај генетички род уклапа се и породица Париповић (Лучиндан) из околине Гламоча

 

I2-PH908>Y52621

Опачић, Лучиндан, Биовичино Село, Кистање

Опачић, Лучиндан, Доњи Лапац

Вукмирица, Лучиндан, Мокро Поље, Ервеник

Овој групи је генетички блиска породица Ерцег (Лучиндан) из Халапића крај Гламоча

 

I2-Y3120

Кљајић, Лучиндан, Кореница

Кљајићи из Средњег Поуња воде порекло из Врховина (Лика) и раније су се презивали Опачић

 

N2-P189.2>FGC28435

Опачић, Лучиндан, Плавно, Книн

 

Као и код већине крајишких родова и међу слављеницима Св. Луке постоји више хаплогрупа. Самим тим постоје неке нелогичности када су предања појединих родова у питању. Издвајају се међутим хаплогрупе J2b-M241>PH1602 и I2-PH908>Y52621 као најдоминантније. Стиче се утисак да су први заступљенији на простору Подгрмеча и Поткозарја, док су носиоци I2-PH908 раширени на простору Северне Далмације, вероватно и Лике.

Будући да Крајишници (Лучиндан) I2-PH908>Y52621 и генетички припадају роду Никшића (племе), предање ове групе родова о пореклу из тих крајева делује прилично уверљиво.

Подграна I2-Y52621 је код нас најзаступљенија на простору Старе Херцеговине, Старог Влаха и Босанске Крајине. На Балкану се још јавља у Бугарској, а извориште узводних подграна је у северним словенским земљама, као и читаве I2-PH908.

Yfull стабло I-Y52621: https://www.yfull.com/tree/I-Y52621/

Крајишници који припадају хаплогрупи J2b-M241>PH1602 даљих генетичких рођака имају на простору Старе Херцеговине и Јужне Србије. Осим код Срба, ова подграна J2b-M241 појављује се код Бугара и Хрвата, као и широм Централне Европе. Даље порекло сеже до Источног Медитерана, а на Балкану се носиоци ове хаплогрупе могу повезати са потомцима староседелачког становништва.

Yfull стабло J-PH1602: https://www.yfull.com/tree/J-PH1602/

 

Истакнуте личности

Илија Билбија (1835 – Грахово 6. јун 1908), био је свештеник Граховске парохије у време устанка у Босни и Херцеговини (Невесињска пушка)

 

Извор:

– Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925

– Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925

– Српски ДНК пројекат

– Yfull

 

Аутор: Небојша Новаковић