Насеља у вилајету Црна Гора 1570. године Reviewed by Momizat on . Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs) Објављено: 14.7.2019. Увод Дефтери из 1521. и 1523. године за подручје тадашње Црне Горе су обрађени у другој Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs) Објављено: 14.7.2019. Увод Дефтери из 1521. и 1523. године за подручје тадашње Црне Горе су обрађени у другој Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Иван Вукићевић » Насеља у вилајету Црна Гора 1570. године

Насеља у вилајету Црна Гора 1570. године

Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs)
Објављено: 14.7.2019.

Увод

Дефтери из 1521. и 1523. године за подручје тадашње Црне Горе су обрађени у другој половини прошлог века у радовима Бранислава Ђурђева, а упоредни подаци са та два дефтера које је Ђурђев прикупио су доступни и у раду Митра Пешикана. Међутим, дефтер Дукађинског санџака из 1570. године није детаљније обрађиван, сем за поједине нахије, све до 2017. године када је објављена књига Аладина Хусића у којој су анализирани различити аспекти дефтера из 1570. године за подручје вилајета Црна Гора. Овде ће пак превасходно бити речи о насељеним местима, као и њиховом положају према подацима доступним из различитих извора као што су старији турски дефтери, етнографски радови и прецизне топографске карате из различитих периода XX века.

Територијална организација

Црна Гора је 1570. године имала статус вилајета који је био у саставу Дукађинског санџака. Вилајет се делио на нахије, а нахије на села и мезре које су у појединим случајевима биле обрадива земљишта, а у појединим напуштена села. Поједина села су се делила на махале, а таква „села“ су у већини случајева заправо била племена, док су махале у ствари била села. Разлог због ког су пописивачи племена пописивали као села је што су, из угла пореских власти, имала исту одговорност према турској држави као и самостална села. Да су у XVI веку племена увелико била формирана, најбоље потврђују називи појединих села која су заправо била племена. Тако се за село Богуте (данашњи Богути) наводи и други назив Љуботин (касније Љуботињ), док се за село Окчево (данашње Чево) наводи други назив Озринићи. Постојала су и села која се нису делила на више махала, већ су поред главног насеља имала своје издвојене махале.

Хусић у књизи за сваку нахију, село и махалу наводи тадашње називе према свом тумачењу, док у фуснотама наводи како их је пописивач дословно забележио, као и њему доступне податке о насељима. Овде ће пак називи бити наведени у оригиналу, док ће у коментарима бити наведен њихов положај, наравно уколико је утврђен.

Вилајет Црна Гора се подељен на 7 нахија.

  1. Нахија Грбавци
  2. Нахија Жупа
  3. Нахија Малоншићи
  4. Нахија Пљешевићи
  5. Нахија Цетиње
  6. Нахија Ријека
  7. Нахија Церница
  8. Нахија Паштровићи
  9. Нахија Грбљан са нахијом Доњи Грбљан

У односу на претходни дефтер из 1523. године за који су доступни подаци, према дефтеру из 1570. године су у саставу Црне Горе и нахије Паштровићи и Грбљан. Да се ради о нахијама које нису раније биле у саставу Црне Горе потврђује и то што је пописивач након села у нахији Церница и манастира Пречиста Ком који припада споменутој нахији навео и остале манастире широм Црне Горе од којих су неки сасвим извесно припадали другим нахијама, као и пореске ставке које се односе на целу Црну Гору. Ово указује на то да се под Црном Гором у ужем смислу и даље сматрало само подручје првих седам нахија које су имале заједничке пореске ставке.

У прегледу који следи ће за сваку нахију бити наведен положај села и махала у односу на дадашња села према народној подели на племена и области са почетка XX века, као и у односу на данашња и насеља према територијалној организацији из 2003. године. У случајевима где се прикупљени подаци о положају насеља разликују од од оних које наводи Хусић у свом раду, биће образложено због чега су његове тврдње или претпоставке погрешне. Готово све грешке у његовом раду везано за положај насеља су последица једног од следећа два приступа:

  1. Занемаривање административних граница нахија, као и вилајета Црна Гора у целини, што за последицу има трагање за топонимима на подручјима која никакве везе немају са тадашњим вилајетом Црна Гора, попут Куча, Пипера и Никшићке Жупе, и њихово повезивање са насељима из дефтера.
  2. Некоришћење доступне етнографске литературе, што је резултирало немогућношћу да се утврди положај одређених насеља за које је познато из других радова где су се налазила.

Међутим, важно је истаћи да исправке нису наведене да би се на било који начин омаловажио труд споменутог аутора или да би се умањила вредност његовог рада који је врло значајан за ову тематику.

Нахија Грбавци

Ова нахија је у односу на садашњу географску поделу обухватала племе Дражевину, највећи део племена Комани и Горње Љешанске нахије и делове племена Градац, Доње Љешанске нахије, Љешкопоља и Зете. Територија нахије Грбавци није представљала географску целину јер је са нахијом Жупа имала неприродне границе услед чега су нека села у нахији Жупа у потпуности била окружена територијом нахије Грбавци. Касније ће брдски део ове две жупе (потоња Љешанска нахија и племе Комани) ући у састав самосталне Црна Горе, док ће равничарско Љешкопоље остати у под Турском влашћу све до 1878. године. Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у радовима Андрије Јовићевића, Павла Радусиновића и Илије Пеличића о Зети и Љешкопољу.

1. Село Грбавци – Обухватало је следеће махале:

    1.1. Махала Понар (10 домова): Данашње насеље Понари у Зети.

    1.2. Махала Иступо (14 домова): Није познат положај ове махале.

    1.3. Махала Слаповићи/Хлаповићи (17 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању село Љајковићи у Зети и истоимено насеље у градској општини Голубовци што је теоретски немогуће јер се Љајковићи налазе изван граница тадашње Црне Горе. У претходним дефтерима се као махала Грбаваца спомињу Филаповићи.

    1.4. Махала Грбавци (16 домова): Истоимено данашње село у Зети и насеље у општини Подгорица.

    1.5. Махала Црнопетрићи (19 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању данашње насеље Ћепетићи у Горњој Љешанској нахији, али је то мало вероватно јер су Ћепетићи готово извесно припадали селу Горне Комане (Горњи Комани).

2. Село Пиранићи (10 домова): Некадашње село које се налазило између села Грбавци у Зети и Лекићи у Доњој Љешанској нахији која припадају општини Подгорица. Хусић не наводи положај овог села.

3. Село Горичани (28 домова): Некадашње село на самој десној обали Мораче које се налазило у атару данашњег села Вуковци у Зети и истоименог насеља у општини Голубовци. Село је расељено због изливања Мораче и његови становници су основали ново село Горичани са друге стране Мораче. Хусић наводи да је у питању данашње село Горичани у Зети и истоимено насеље у градској општини Голубовци које се налази преко пута Вуковаца са леве стране Мораче, али то није могуће јер је Морача била источна граница Црне Горе.

4. Село Лешни Десићи (68 домова): Обухватало је подручје села Бигор и Лијешње у племену Дражевина и села Горњи Кокоти у Доњој Љешанској нахији, односно истоимених насеља у општини Подгорица.

5. Село Лишнан Истаневићи (59 домова): Некадашње село Стањевићи које се налазило у близини села Голужба у Љешкопољу на територији насеља Доња Горица у општини Подгорица које је 1981. године припојено насељу Титоград (данас Подгорица).

6. Мезра Субли Горје: Тачан положај ове мезре није познат, али како је на према дефтеру из 1523. године припадала селу Стањевићи, сигурно се налазила у непосредној близини тог села (могуће на подручју данашњег села Горњи Кокоти у Љешкопољу). Пописивач је из неког разлога мезру Субли Горје овог пута забележио под засебним редним бројем.

7. Село Лишнан Истанисалићи (32 домова): Данашње село Станиселићи у Горњој Љешанској нахији и истоимено насеље у општини Подгорица.

8. Село Гољемат (23 дома): Данашње село Гољемади у племену Дражевина и истоимено насеље у општини Подгорица.

9. Село Сињац (10 домова): Истоимено данашње село у племену Дражевина које припада насељу Бегова Главица у општини Подгорица.

10. Село Долни Коман – Обухватало је подручје племена Комани у ужем смислу сем дела Лужнице који је касније ушао у састав овог племена. Хусић спомиње да данас постоји насеље Комани што је нетачно. Село се према дефтеру делило се на следеће махале:

    10.1. Махала Милат (15 домова): Данашње село Милати у Команима и истоимено насеље у општини Подгорица.

    10.2. Махала Лазар (7 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да се вероватно ради о данашњем насељу Лазарев Крст што није тачно јер се то насеље налази у данашњем Доњем Загарачу који се у то време звао Једноши и припадао је нахији Малоншићи.

    10.3. Махала Вучевићи (11 домова): Није познат положај ове махале.

    10.4. Махала Боринићи (6 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању данашње село Берова у племену Кучи које припада насељу Орахово што је немогуће с обзиром да су Кучи били далеко изван граница тадашње Црне Горе.

    10.5. Махала Ломикар (11 домова): Није познат положај ове махале.

    10.6. Махала Предевик (7 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању данашње село Прелевићи у племену Кучи које припада насељу Убли што је немогуће с обзиром да се налази далеко изван граница тадашње Црне Горе.

    10.7. Махала Кућ/Кући/Коч (7 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је у питању село Коћи у истоименом племену које је у ширем смислу део Куча што је немогуће с обзиром да се налази далеко изван граница тадашње Црне Горе.

    10.8. Махала Ђурковићи (6 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је у питању село Ђурковићи у племену Пипери, односно истоимено насеље у општини Подгорица, што је немогуће с обзиром да су Пипери били изван граница тадашње Црне Горе.

    10.9. Махала Гурес (8 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је вероватно у питању село Гурец у Затријепчу, односно истоимено насеље у општини Подгорица, што је немогуће с обзиром да је Затријебач далеко изван тадашњих граница Црне Горе.

11. Село Горне Комане (50 домова): Обухватало је данашња села Ораси, Прогоновићи, Релеза и Ћепетићи у Горњој Љешанској нахији, односно истоимена насеља у општини Подгорица. Хусић не наводи положај села Горне Комане, међутим на основу више историјских извора је познато да је седиште Горњих Комана било у Прогоновићима.

12. Село Крусе (33 домова): Данашње село Крусе у Доњој Љешанској нахији, односно насеље Круси у општини Подгорица. Није познато због чега данашњи званични назив одступа од назива који је одувек у употреби.

13. Село Градац (13 домова): Истоимено данашње село у племену Градац и насеље у општини Подгорица.

14. Село Корнет – Обухватало је села Дражевина и Корнет у племену Дражевина, односно истоимена насеља у општини Подгорица. Делило се на следеће махале:

    14.1. Махала Илићи (15 домова): Није познат положај ове махале.

    14.2. Махала Вишасалићи (6 домова): Није познат положај ове махале.

    14.3. Махала Раслалићи (13 домова): Није познат положај ове махале.

    14.4. Махала Негосалићи (15 домова): Није познат положај ове махале.

15. Село Ђеђеза: Данашње истоимено село у племену Бандићи и насеље у општини Даниловград. Обухватало је и суседна села Браћани, Мокањи и Жупа у Бандићима (који су у ширем смислу део племена Комани). Делило се на следеће махале:

    15.1. Махала Михославићи (14 домова): Није познат положај ове махале.

    15.2. Махала Ђуричићи (14 домова): Није познат положај ове махале. У Малим Цуцама живи братство Ђуричићи које је пореклом из Бандића.

    15.3. Махала Николићи (17 домова): Није познат положај ове махале.

    15.4. Махала Мокањи (13 домова): Истоимено данашње село у Бандићима и насеље у општини Даниловград.

Нахија Жупа

У односу на садашњу географску поделу је обухватала већи део Љешкопоља, половину племена Градац и Доње Љешанске нахије, као и мањи део Горње Љешанске нахије. Ово је једина жупа која је територијално била подељена, и то на три дела. Са нахијом Грбавци је чинила једну целину, али како се ради о најбогатијем делу тадашње Црне Горе, ово подручје је било подељено на две нахије.

1. Село Иштек (20 домова): Данашње село Штеци у Доњој Љешанској нахији које припада насељу Фармаци у општини Подгорица. Село Иштек је вероватно обухватало и Фармаке.

2. Село Бери (31 дом): Истоимено данашње село у Доњој Љешанској нахији и насеље у општини Подгорица.

3. Село Буроње (12 домова): Данашње село Буроњи у Горњој Љешанској нахији и истоимено насеље у општини Подгорица.

4. Село Брежине (8 домова): Истоимено данашње село у племену Градац и насеље у општини Подгорица.

5. Село Парћи (14 домова): Данашње село Парци у племену Градац и истоимено насеље у општини Подгорица.

6. Село Ћидавих (8 домова): Није познат положај овог села.

7. Село Момишићи (38 домова): Данашње село Момишићи у Љешкопољу и истоимено насеље у општини Подгорица које је 60-их година ушло у састав насеља Титоград (данас Подгорица).

8. Село Толоши (7 домова): Истоимено село у Љешкопољу и данашње градско насеље у Подгорици. Имало је статус насеља у општини Титоград (данас Подгорица) које је 1981. године ушло у састав насеља Титоград (данас Подгорица).

9. Село Вишњићи (4 дома): Није познат положај овог села.

10. Село Оливирићи (2 дома): Није познат положај овог села.

11. Село Дублићи (без података): Није познат положај овог села.

Нахија Малоншићи

У односу на садашњу географску поделу је обухватала већи део територијуе племена Бјелопавлићи и Пипери са десне стране реке Зете, Доњи Загарач и мање делове Љешкопоља и племена Комани и Озринићи. Ова компактна област је нестанком племена Малоншићи касније подељена имеђу споменутих племена при чему је Бјелопавлићима припао највећи део.

1. Село Црмљан (21 дом): Није познат положај овог села. Према дефтеру из 1521. је припадало нахији Жупа, да би већ 1523. било у саставу нахије Малоншићи. На основу тога се може закључити да се ово налазило у југоисточном делу нахије Малоншићи што може бити једино на територији насеља Веље Брдо, Лужница или Толоши. Хусић наводи да је вероватно у питању село Црнци у племену Пипери, односно истоимено насеље у општини Подгорица, што је немогуће јер се то насеље налази изван граница тадашње Црне Горе.

2. Село Малоншићи – Обухватало је само једну махалу:

    2.1. Махала Вранићи (13 домова): Данашње истоимено Вранићи у Љешкопољу које је припадало насељу Толоши до 1981. године када је насеље Толоши припојено насељу Титоград (данас Подгорица).

3. Село Косићи, махала Малоншића (20 домова): Данашње село Косић у племену Бјелопавлићи и истоимено насеље у општини Даниловград. Једино је село у овом дефтеру које се истовремено назива и махалом неког другог села што јасно потврђује да је село Косићи било и део племена Малоншићи, а не само истоимене нахије. Ово „село“ се простирало на приближно половини територије нахије и обухватало је следеће издвојене махале:

    3.1. Махала Билочан (7 домова): Данашње село Билећа у Загарачу и истоимено насеље у општини Даниловград.

    3.2. Махала Спуж (7 домова): Варошица између Бјелопавлића, Пипера и Љешкопоља и истоимено насеље у општини Даниловград.

    3.3. Махала Богишићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    3.4. Махала Радоњићи (10 домова): Није познат положај ове махале.

    3.5. Махала Грло Кук (7 домова): Није познат положај ове махале.

    3.6. Махала Павловићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    3.7. Махала Ивладовићи (9 домова): Није познат положај ове махале.

    3.8. Махала Љешевићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    3.9. Махала Једноши (12 домова): Обухватала је Доњи Загарач који чине села Јабуке, Лазарев Крст, Маленза и Поврхпољина у Загарачу, односно истоимена насеља у општини Даниловград.

    3.10. Махала Лужница (6 домова): Истоимено данашње село које је подељено између племена Комани и Љешкопоља и насеље које припада општини Подгорица.

4. Село Зури (13 домова): Истоимено село које припада насељу Грбе код Спужа. Вероватно је обухватало територију данашњих насеља Грбе и Даљам.

5. Село Калођурђевићи (12 домова): Највероватније је у питању данашње село Главица у Бјелопавлићима и истоимено насеље у општини Даниловград које је 1981. припојено насељу Даниловград. Из овог села потичу Калуђеровићи из Ћеклића од којих се део братства касније вратио у Главицу где и данас живе. Да је највероватније у питању село Главица говори и то што се ниједно друго село не налази у северозападном делу нахије Малоншићи што би значило да је село Калођурђевићи обухватало територију данашњег града Даниловграда са десне стране Зете и села Гредице, Орја Лука, Сладојево Копито и Ћурилац, односно истоимена насеља у општини Даниловград.

6. Село Горња Загреда (8 домова): Вероватно су у питању данашња села Веља Заграда, Дубраве и Оселина у Озринићима која припадају насељу Загреда у општини Даниловград.

7. Село Доња Загреда (9 домова): Вероватно су у питању данашња села Мала Заграда и Орашје у Озринићима која припадају насељу Загреда у општини Даниловград.

Нахија Пљешевићи

У односу на садашњу географску поделу је обухватала готово цело племе Пјешивци сем уског појаса према Никшићу и мањи део територије племена Бјелопавлићи са десне стране реке Зете која је некада такође припадала племену Пјешивци (село Бритвићи). Ова нахија је касније спојена са Цетињском нахијом чиме је створена Катунска нахија. Назив Пљешевићи је временом најпре скраћен у Пљешивци, а након преласка љ у ј, ово племе добија свој коначни назив Пјешивци. У дефтеру се на ову нахију поред назива Пљешевићи, на једном месту користи и назив Горњи Пљешевићи. Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у радовима Петра Шобајића и Звонимира Мијушковића о овом племену.

1. Село Повије (14 домова): Данашње село Повија у племену Пјешивци и истоимено насееље у општини Никшић. Обухватало је и највећи део подручја данашњих села Кунак и Стубица у племену Пјешивци, односно подручје истоимених насеља у општини Никшић сем уског појаса на северу према Никшићком пољу које су Пјешивци тек касније освојили од Турака.

2. Село Гостовићи (6 домова): Данашње село Гостојевићи у племену Пјешивци које припада насељу Богетићи у општини Никшић. Вероватно је обухватало и села Јасиковац и Папрати која припадају насељу Церово.

3. Село Церова (22 дома): Данашње село Церово у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић.

4. Село Островићи (5 домова): Данашње село Богетићи у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић. У старијим изворима се спомиње као Стеровићи.

5. Село Загорак (17 домова): Истоимено данашње село у племену Пјешивци и насеље у општини Даниловград. Вероватно је обухватало и село Селишта које припада насељу Ћурчићи у општини Даниловград.

6. Село Дреновиште (12 домова): Данашње село Дреноштица у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић које се до пописа из 2003. године званично звало Дреновштица.

7. Село Ирт (4 дома): Некадашње село Рт које се налазило на месту данашњег села Слапци у Пјешивцима које припада насељу Милојевићи. Село Рт је обухватало и подручје данашњег Села Туњево које такође припада насељу Милојевићи. Изнад ова два села се налази брдо Рцка главица. Хусић погрешно наводи да је вероватно у питању село Ржишта у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Даниловград.

8. Село Витасовићи (5 домова): Данашње село Витасојевићи у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић.

9. Село Милојевићи (5 домова): Данашње истоимено село у племену Пјешивци и насеље у општини Никшић.

10. Село Храчковићи (6 домова): Некадашње село које се налазило на месту данашњег села Селиште у племену Пјешивци које припада насељу Ћурчићи. Становништво Селишата је досељено из разореног села Бривићи. Хусић наводи да је вероватно у питању село Мораково у племена Никшићка Жупа, односно насеље у општини Никшић, што је немогуће јер је Мораково било далеко изван граница тадашње Црне Горе.

11. Село Витковићи (34 домова): Некадашње село Бритвићи које припадало племену Пјешивци. Налазило се између данашњих села Кујава и Творило у племену Бјелопавлићи. Територијално је обухватало данашња насеља Кујава и Творило у општини Даниловград. Село Бритвићи су разорили Бјелопавлићи крајем XVII или почетком XVIII века приликом сукоба ова два племена.

12. Село Црква Доња (2 дома): Готово извесно се налазило на подручју данашњег села Фрутак у племену Бјелопавлићи и истоименог насеља у општини Даниловград. Хусић не наводи положај села Црква Доња.

13. Село Богмиловићи (14 домова): Истоимено данашње село у племену Пјешивци и насеље у општини Даниловград.

14. Село Дол (14 домова): Данашње село До Пјешивачки у племену Пјешивци и насеље у општини Даниловград.

Нахија Цетиње

Нахија Цетиње је заправо стари назив за Катунску нахију с тим што није обухватала у потпуности исто подручје. У саставу нахије Цетиње су били Косијери који ће касније због напада Бјелица ући у састав Ријечке нахије, као и племена изнад Будве (Брајићи, Маине и Побори). С друге стране није обухватала Пјешивце који су били самостална нахија, потоњи Доњи Загарач који је припадао нахији Малоншићи и Комане који су били су саставу нахије Грбавци. Нахија Цетиње није обухватали ни северне делове Цуца и Озринића који су то време припадали племену Риђани (потоње племе Грахово). Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у раду Јована Ердељановића о Старој Црној Гори у коме је детаљно обрадио сва племена у потоњој Катунској нахији.

1. Село Махине – Обухватало је највећи део потоњег племена Маине и делило се на следеће махале:

    1.1. Махала Истреновићи (10 домова): Није познат положај ове махале.

    1.2. Махала Ручевићи (4 дома): Није познат положај ове махале.

    1.3. Махала Причевићи (1 дом): Није познат положај ове махале.

    1.4. Махала Медовић (4 дома): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је наводи да су можда у питању данашњи Медиговићи северозападно од Будве што сигурно није случај јер презиме Медиговић потиче из Паштровића и нема никакве везе са Медовићима.

    1.5. Махала Миладиновићи (5 домова): Није познат положај ове махале.

    1.6. Махала Вукшићи (3 дома): Није познат положај ове махале.

    1.7. Махала Драгошићи (9 домова): Није познат положај ове махале.

    1.8. Махала Хлапчићи (4 дома): Данашње село Лапчићи у племену Маине и истоимено насеље у општини Будва.

    1.9. Махала Борети (4 дома): Истоимено данашње село у племену Маине и насеље у општини Будва.

    1.10. Махала Вакоте (8 домова): Није познат положај ове махале.

    1.11. Махала Витомир (3 дома): Није познат положај ове махале.

    1.12. Махала Долни Брајићи (4 дома): Вероватно је у питању данашње село Станишићи у племену Маине и истоимено насеље у општини Будва. Хусић наводи да је вероватно реч о селу Мартиновићи које припада насељу Брајићи, међутим та претпоставка се може одбацити јер су Мартиновићи одувек били средишње село племена Брајићи који су имали статус села према овом дефтеру и 37 домова што не би било могуће да није обухватало и Мартиновиће.

    1.13. Махала Мажићи (7 домова): Истоимено данашње село у племену Маине које припада насељу Станишићи у општини Будва.

    1.14. Махала Кашљун (4 дома): Данашње село Кошљун у племену Маине које припада насељу Борети у општини Будва.

    1.15. Махала Десно (2 дома): Није познат положај ове махале.

2. Село Угни (17 домова): Данашње село Угњи у племену Конак (које је у ширем смислу део племена Цетиње) и истоимено насеље у општини Цетиње.

3. Село Брајићи (37 домова): Обухватало је племе Брајићи и истоимено данашње насеље у општини Будва.

4. Село Лопате (14 домова): Није познат положај овог села. Према старијим изворима се налазило између Побора и Брајића, али на том подручју поред Вишковића који су били махала Побора нема других напуштених села.

5. Село Побор – Обухватало је племе Побори и део планинског подручја племена Маине, односно насеље Побори и северни део територије данашњег насеља Марковићи у Маинама. Делило се на следеће махале:

    5.1. Махала Петровићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    5.2. Махала Истојићи (6 домова): Није познат положај ове махале. У старијим изворима се наводи као Остојићи што је сигурно тачнији назив.

    5.3. Махала Божиковићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

    5.4. Махала Истаневићи (4 дома): Некадашње село Стањевићи у племену Побори које припада насељу Побори у општини Будва.

    5.5. Махала Мирачићи (10 домова): Није познат положај ове махале.

    5.6. Махала Гојсиловићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

    5.7. Махала Вишковићи (14 домова): Некадашње село Вишковићи које је данас територијално подељено између племена Побори и Маине, односно између насеља Побори и Марковићи у општини Будва.

    5.8. Махала Истанковићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

6. Село Цетиње – Обухватало је данашња насеља Бајице и Дубовик, као и насеље Цетиње сем села Јабука. Сва споменута насеља су у општини Цетиње. Делило се на следеће махале:

    6.1. Махала Боровина (24 домова): Највероватније је у питању село Доње Поље у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини. Кроз Доње Село протиче Боровик, а изнад његовог извора се налази истоимено земљиште.

    6.2. Махала Истојошићи (21 дом): Није познат положај ове махале. Могуће је да се ради о селу Бајице и истоименом насељу у општини Цетиње с обзиром да ниједна друга махала није забележена на том подручју.

    6.3. Махала Ивановићи (18 домова): Западни део села Доњи Крај у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини. Ивановићи су једно од братстава које и данас живи у Доњем Крају.

    6.4. Махала Хумићи (24 домова): Данашње село Хумци у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини.

7. Село Билоши (38 домова): Данашње село Бјелоши у племену Конак (које је у ширем смислу део племена Цетиње) и насеље у општини Цетиње.

8. Село Негуш – Обухватало је подручје племена Његуши. Делило се на следеће махале:

    8.1. Махала Радичевићи (34 домова): Данашње село Вељи Крај у племену Његушима које припада насељу Ераковићи у општини Цетиње. Хусић погрешно наводи да је највероватније у питању насеље „Јаићевићи“. Насеље о коме он говори се званично, као и у народу, зове Раичевићи по истоименој групи братстава, а ту грешку је преузео са топографске карте 1:25.000 из 1979. године где је то насеље наведено као „Јаићевићи“.  Да је махала Радичевићи данашње село Вељи Крај потврђује и податак да су Радичевићи били највеће братство из тог села.

    8.2. Махала Миочинићи (19 домова): Није познат положај ове махале.

    8.3. Махала Лихомилићи (15 домова): Није познат положај ове махале.

    8.4. Махала Поље (26 домова): Није познат положај ове махале. Могуће је да је у питању село Врх Поља у племену Његуши тј. насеље Његуши (како се званично зове из непознатог разлога) у општини Цетиње.

    8.5. Махала Врба (13 домова): Истоимено данашње село у племену Његуши и насеље у општини Цетиње.

    8.6. Махала Велики Залаз (32 дома): Данашње село Велики Залази у племену Његуши и истоимено насеље у општини Котор.

    8.7. Махала Мали Залаз (8 домова): Данашње село Мали Залази у племену Његуши и истоимено насеље у општини Котор.

    8.9. Махала Занев Дол (14 домова): Данашње село Жањев До у племену Његуши и истоимено насеље у општини Цетиње.

    8.10. Махала Мираћ (20 домова): Данашње село Мирац у племену Његуши и истоимено насеље у општини Котор.

9. Село Косијер – Обухватало је у великој мери другачије границе у односу на касније границе племена Косијери. Делио се на следеће махале:

    9.1. Махала Радиловићи (35 домова): Данашње село Косијери у племену Косијери и истоимено насеље у општини Цетиње.

    9.2. Махала Николићи (35 домова): Данашње село Микулићи у племену Бјелице и истоимено насеље у општини Цетиње. У дефтеру из 1521. се спомиње махала Микулићи у селу Косијер, тако да је пописивач по свој прилици погрешно забележио назив овог села.

10. Село Томићи (13 домова): Истоимено данашње село у племену Бјелице и насеље у општини Цетиње.

11. Село Теклићи – Обухватало је племе Ћеклићи у чијем је саставу било и село Јабука које је касније припало племену Цетиње. Делило се на следеће махале:

    11.1. Махала Језер (10 домова): Истоимено данашње село племену Ћеклићи и насеље у општини Цетиње.

    11.2. Махала Драгомил (4 дома): Данашње село Драгоми До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.3. Махала Убер (4 дома): Данашње село Уба племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.4. Махала Вучедол (5 домова): Данашње село Вучи До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.5. Махала Црни Врх (3 дома): Некадашње истоимено село чија је територија подељена између села Крајњи До у племену Ћеклићи и Дуги До у Његушима, односно истоимених насеља која припадају општини Цетиње. Црновршани су касније прешли на ислам и узели презиме Мемовић, а након што су протерани током Истраге Потурица населили су се код Берана где су основали ново село Црни Врх. Одакле су их после Васојевићи протерали у Бјелопољску област где се презивају Црновршанин.

    11.6. Махала Кућишта (7 домова): Истоимено данашње село у племену Ћеклићи и насеље у општини Цетиње.

    11.7. Махала Војковићи (3 дома): Истоимено данашње село у племену Ћеклићи и насеље у општини Цетиње.

    11.8. Махала Јабука Дол (5 домова): Данашње село Јабука у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини, док део територије овог села данас припада селу Петров До у Ћеклићима, односно истоименом насељу у општини Цетиње.

    11.9. Махала Крани До (2 дома): Данашње село Крањи До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.10. Махала Ивковићи (6 домова): Није познат положај ове махале.

    11.11. Махала Миловићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

    11.12. Махала Петров Дол (5 домова): Данашње село Петров До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.13. Махала Ђуровићи (4 дома): Није познат положај ове махале.

12. Село Кчево, друго име Озринићи (32 дома): Обухватало је подручје племена Озринићи без села Загреда и дела села Бијеле Пољане. То што се остала данашња села у Озринићима не наводе као издвојене махале указује на то да су Чевљани у њима у то време можда боравили искључиво лети.

13. Село Белићи – Обухватало је подручје племена Бјелице без данашњих насеља Томићи и Микулићи и делило се на следеће махале:

    13.1. Махала Љеш Иступ (13 домова): Данашње село Љешев Ступ у племену Бјелице и истоимено насеље у општини Цетиње. Ова махала је вероватно обухватала и данашње насеље Малошин До у истом племену.

    13.2. Махала Предиш (31 дом): Истоимено данашње село у племену Бјелице и насеље у општини Цетиње. С обзиром на број кућа, ова махала је по свој прилици обухватала и данашња насеља Диде и Ублице у истом племену.

    13.3. Махала Ресна (19 домова): Истоимено данашње село у племену Бјелице и насеље у општини Цетиње.

14. Село Цуца – Обухватало је подручје племена Цуце без данашњих насеља Извори, Подбуковица, Рокочи, Трешњево и Кобиљи До која су припадала Риђанима. Делило се на следеће махале:

    14.1. Махала Калођурђо (40 домова): Није познат положај ове махале.

    14.2. Махала Војнолићи (8 домова): Вероватно је у питању данашње село Башино Село у Озринићима које припада насељу Ожеговице у општини Цетиње. Томе иде у прилог чињеница да се ова махала у ранијим изворима наводи под именом Војновићи (што је сигурно тачнији назив), а Радуловићи чија је матица у Башином Селу имају предање да потичу од Војиновића. Хусић понавља грешку других аутора и наводи да је у питању данашње село Војинићи које припада насељу Чево, па чак тако и преводи ову махалу, али је срећом ипак навео оригинални превод у напомени. То је међутим немогуће јер се ради о једном од пар средишњих чевских села које је одувек било део племена Чево које ће касније понети назив по Озринићима.

    14.3. Махала Аладин (64 дома): Није познат положај ове махале. Истоимено братство живи у Очинићима код Цетиња, тако да вероватно потичу из Цуца.

15. Село Очинићи (17 домова) – Истоимено село у племену Конак (које је у ширем смислу део племена Цетиње) и насеље у општини Цетиње.

16. Село Заграч (запуштено и пусто): Обухватало је подручје Горњег Загарача у племену Загарач које чине насеља Ђуричковићи, Миогост и Мустеровићи у општини Даниловград.

Нахија Ријека

Нахија Ријека је обухватала највећи део потоње Ријечке нахије. Поред племена Косијера који су припадали нахији Цетиње, још само шире подручје Врањине, које је касније било у саставу Ријечке нахије, није припадало нахији Ријека. За село Ђиновићи, које је касније било у саставу Косијера, и село Ђалци које ће припасти Цеклину, нема података којој су нахији припадала. Тачан положај појединих села у Ријечкој нахији која више не постоје, као што су Јекса, Одрин и Сељани, наводи Андрија Јовићевић у свом раду о овој нахији. Јовићевић је међутим погрешно закључио да је Горње Добро данашње село Цеклин, а да је Доње Добро данашње село Добрско Село, иако се Горње и Доње Добро спомињу паралелно са Цетлином (данашњи Цеклин) у три дефтера из XVI века. Ово је најбољи пример колико су подаци из турских дефтера значајни за утврђивање не само порекла становништва, већ и положаја одређених насеља, јер чак и Јовићевићу који потиче из Ријечке нахије одређени подаци нису били познати. Занимљиво је да се село Ријека (данашња Ријека Црнојевића), по коме носи назив ова нахија, уопште не наводи на списку села за шта не постоји логично објашњење. Да је село постојало потврђује и то што се међу манастирима спомиње и манастир у селу Ријека.

1. Село Зачир (29 домова): Истоимено данашње село у племену Љуботињ и насеље у општини Цетиње.

2. Село Дубово (14 домова): Истоимено данашње село у племену Љуботињ и насеље у општини Цетиње. Јовићевић ово село наводи као Дубова.

3. Село Вигњевићи (28 домова): Истоимено данашње село у племену Љуботињ и насеље у општини Цетиње.

4. Село Исмоковићи (14 домова): Данашње село Смоковци у племену Љуботињ и истоимено насеље у општини Цетиње.

5. Село Драгосалићи (21 домова): Највероватније је у питању данашње село Шабани у племену Љуботињ које припада насељу Дубово у општини Цетиње, а према народној подели се рачуна као део подручја села Мужовићи. Старо презиме Шабана је Драгослављевић, а Шабанима су према Јовићевићу тако прозвани јер је један од њих убио Шабан-бега. У овом селу су пописани Беран Радомана и Вуксан Радомана и највероватније се ради о синовима родоначелника Радомана из Мужовића, тако да је село Драгосалић вероватно обухватало и то село. Хусић не наводи положај овог села.

6. Село Богуте, друго име Љуботин (32 дома): Данашње село Богути у племену Љуботињ и истоимено насеље у општини Цетиње. Село Богути је обухватало и данашња села Пачарађе и Прекорница, односно истоимена насеља, као село Подосмин које припада насељу Смоковци. Сва споменута насеља су у општини Цетиње.

7. Село Мраћељ (9 домова): Данашње село Мрацељи у племену Цеклин које припада насељу Ријека Црнојевића у општини Цетиње.

8. Село Гуша (5 домова): Некадашње село Гуши у племену Љуботињ које припада насељу Доње Село у општини Цетиње. Налазило се северно од села Чуковићи које припада истом насељу.

9. Село Јекса (8 домова): Истоимено напуштено село у племену Љуботињ које припада насељу Доње Село у општини Цетиње. Налази се источно од села Чуковићи које припада истом насељу, а од некадашњег села је остала једино црква. Ово село је 1570. вероватно обухватало и територију села Дујева у племену Цеклин и истоименог насеља у општини Цетиње. Хусић погрешно наводи да је највероватније у питању данашњи локалитет Баса, насупрот Ријечана.

10. Село Ријечани (8 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

11. Село Сељани (9 домова): Напуштено село које се налази између данашњих села Заштек, Њиве и Посељани у племену Љуботињ која припадају насељу Доње Село у општини Цетиње. Село Сељани је обухватало подручје споменута три данашња села. Хусић не наводи положај Сељана.

12. Село Грљајани, друго име Шишовићи (32 дома): Данашње село Грађани у истоименом племену и насеље у општини Цетиње. Племе се раније звало Шишовићи по истоименом селу због чега писар наводи и тај назив. Селу Грљајани су припадале и следеће две издвојене махале:

    12.1. Махала Шишовићи (8 домова): Истоимно село у Грађанима које припада насељу Гађи у општини Цетиње.

    12.2. Махала Гађи (5 домова): Истоимено данашње село у Грађанима и насеље у општини Цетиње.

13. Село Горне Добро (42 дома): Данашње село Добрско Село у племену Добрско Село и истоимено насеље у општини Цетиње.

14. Село Долне Добро (12 домова): С обзиром да су сва данашња насеља у околини Добрског Села такође имала статус села према овом дефтеру, село Доње Добро мора бити неко од мањих села која припадају већим насељима. Долне Добро би могло бити данашње село Плијевор које припада насељу Добрско Село у општини Цетиње.

15. Село Цетлин (25 домова): Данашње село Цеклин у истоименом племену, односно насеље Горњи Цеклин у општини Цетиње чији званични назив беспотребно ствара забуну јер се село Цеклин дели на Горњи и Доњи Крај.

16. Село Боково (19 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

17. Село Ицветовићи (10 домова): Није познат положај овог села.

18. Село Улићи (26 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

19. Село Чуковићи (8 домова): Данашње село Чуковићи у племену Љуботињ које је део насеља Доње Село у општини Цетиње.

20. Село Горна Белеша (19 домова): Данас постоји село Пелеши у племену Цеклин, као и суседно село Чешљари у истом племену у коме се налази извор Пелешка Локва. Истоимена насеља припадају општини Цетиње. Како се оба села налазе на сличној надморској висини, тешко је рећи које је је од њих пописано као Горна Белеша, а које као Долна Белеша.

21. Село Долна Белеша (19 домова): Видети претходно објашњење.

22. Село Арбанас – Истоимено село у племену Цеклин које припада насељу Јанковићи у општини Цетиње. Међутим, према овом дефтеру се село Арбанаси делило на следеће махале од којих се једна сигурно односи на данашње село Арбанаси:

    22.1. Махала Истор (6 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је вероватно у питању село Шинђон у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње, међутим не наводи било какве аргументе за такво мишљење.

    22.2. Махала Ломирапа (5 домова): Није познат положај ове махале. Врло је могуће да има везе са Ломпарима из Бокова, међутим ово село је засебно пописано. Јовићевић наводи да је Радивоје, предак Борозана и Ломпара из Бокова, најпре живео у Буковику у Црмници, затим 30 година у Стругарима у племену Цеклин, да би се коначно преселио у Боково. Буковик је изван граница нахије Ријека, тако да постоји могућност, али не пуно вероватна, да је махала Ломирапа данашње село Стругари у племену Цеклин које припада насељу Горњи Цеклин у Подгорици.

    22.3. Махала Паз (11 домова): Није познат положај ове махале.

    22.4. Махала Лумовићи (15 домова): Данашње село Љумовићи у племену Цеклин које припада насељу Јанковићи у општини Цетиње. Хусић из неког разлога није успео да утврди положај овог насеља иако је приказано на топографској карти 1:25.000.

    22.5. Махала Петровић (7 домова): Данашње село Петровићи у племену Цеклин које припада насељу Очевићи у општини Цетиње.

    22.6. Махала Дупљач (7 домова): Није познат положај ове махале.

23. Село Одрин (10 домова): Некадашње истоимено село у подножју Одринске горе која се налази на територији данашњег насеља Додоши у општини Цетиње. Одринска гора се данас зове Андријска гора.

24. Село Превлака (9 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

25. Село Додоши (11 домова): Данашње истоимено село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

26. Село Друшићи (11 домова): Данашње истоимено село у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње.

27. Село Пипер (15 домова): Данашње село Пипери у племену Добрско Село које припада насељу Добрска Жупа у општини Цетиње.

28. Село Ирваљаш (13 домова): Данашње село Рваши у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње.

29. Село Пољичани (21 дом): Највероватније је у питању село Обзовица у племену Љуботињ и истоимено насеље у општини Цетиње. Ово се село се у дефтеру из 1521. године наводи као Брајићи Пољичани. Племе Брајићи и истоимено насеље се налази јужно од Обзовице са којом се граничи.

30. Село Загора (14 домова): Данашње село у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње. Селу Загора је припадала и следећа издвојена махала:

    30.1. Махала Калах (5 домова): Није познат положај ове махале. Хусић сматра да је писар изоставио тачкасте знакове и да је исправно Калаџ или Калач, на основу чега наводи да се можда ради о „локалитету „, а заправо брду, Калачка главица јужно од села Буроњи. То међутим није могуће јер се то брдо налази изван граница тадашње нахије Ријека.

Нахија Церница

Ово је једина нахија која је обухватала иста насеља као и потоња Црмничка нахија. Територијално је нахија Церница пак била нешто већа јер јој је припадао и манастир Пречиста Ком иако је географски гравитирао тадашњој нахији Ријека. Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у раду Јована Вукмановића о Црмници.

1. Село Каруч (40 домова): Данашње село Каручи у племену Лимљани које припада насељу Лимљани у општини Бар.

2. Село Дупили (61 дом): Данашње село Дупило у племену Дупило и истоимено насеље у општини Бар. Ово селo је према дефтеру обухватало и следеће издвојене махале:

    2.1. Махала Буковик (22 дома): Данашње истоимено село у племену Глухи До и насеље у општини Бар.

    2.2. Махала Хрељићи (12 домова): Данашње село Рељићи у племену Глухи До које припада насељу Глухи До у општини Бар. Хусић наводи и другу могућност по којој би у питању био засеок Реља на обали Скадарског језера, међутим то није могуће јер је то подручје села Комарно које је засебно пописано на овом дефтеру.

    2.3. Мезра Живодер, у поседу становника Хрељића: Напуштено село Живодери које се налази изнад данашњег села Рељићи у племену Глухи До. Носи назив по братству Живодер које је ту живело и иселило се најкасније почетком XVI века. Хусић није успео да утврди тачан положај ове мезре.

3. Мезра Глухи Дол, припада селу Дупило: Данашње село Глухи До у племену Глухи До и истоимено насеље у општини Бар. Недоследношћу пописивача, ова мезра је наведена под засебним редним бројем, а не под редним бројем 2 као што је то случај са мезром Живодер, иако је такође припадала племену Дупило.

4. Село Сотонићи (50 домова): Данашње истоимено село у племену Сотонићи и насеље у општини Бар.

5. Село Орахово (5 домова): Данашње истоимено село у племену Орахово (које је део ширег племена Подгор) и насеље у општини Бар. Ово селo је према дефтеру обухватало и следеће издвојене махале:

    5.1. Махала Пољан (4 дома): Није познат положај ове махале.

    5.2. Махала Миковићи (6 домова): Данашње истоимено село у племену Орахово које припада насељу Дупило у општини Бар, насупрот народној подели према којој се везује за суседно село Орахово.

    5.3. Махала Баскаћи (5 домова): Данашње село Бастаћи које се зове још и На Врх Поља (према Јовану Ердељановићу) или Лаковића брегови (према Јовану Вукмановићу). Назив Бастаћи користи Павле Радусиновић. Налази се у племену Орахово, односно на територији насеља Браћени у општини Бар. Село је назив добило по братству Бастаћи које је пореклом из Пипера, а већином су се иселили у Ријеку Црнојевића. Остали су једино Лаковићи који су њихов огранак.

    5.4. Махала Братин (9 домова): Данашње село Браћени у племену Орахово и истоимено насеље у општини Бар.

    5.5. Махала Селекуће (8 домова): Није познат положај ове махале. У претходним изворима се спомиње као Селеве Куће.

    5.6. Махала Крушевић (8 домова): Данашње село Крушевица у племену Орахово и истоимено насеље у општини Бар.

6. Село Брчел (40 домова): Обухватало је данашња села Горњи и Доњи Брчели у племену Брчели, односно истоимена насеља у општини Бар.

7. Село Трново (17 домова): Данашње истоимено село у племену Дупило и насеље у општини Бар. Ово селo је према дефтеру обухватало и следеће издвојене махале:

    7.1. Махала Брљан (7 домова): Некадашње село, а данас земљиште, у племену Дупило које се налази на територији насеља Комарно у општини Бар.

    7.2. Махала Комарна (15 домова): Данашње село Комарно у племену Дупило и истоимено насеље у општини Бар.

8. Село Оботочићи (60 домова): Данашње село Овточићи у племену Подгор и истоимено насеље у општини Бар. Под називом Опточић се наводи у изворима који су претходили овом дефтеру. Обухватало је и суседно село Утрг у племену Подгор, односно истоимено насеље у општини Бар које се до пописа из 2003. године званично звало Утрк из непознатих разлога.

9. Село Томићи (18 домова): Данашње истоимено село у племену Брчели и истоимено насеље у општини Бар.

10. Село Лимјан (47 домова): Данашња села Доњи Крај и Средина Села у племену Лимљани која припадају насељу Лимљани у општини Бар.

11. Село Бољевићи (34 домова): Данашње истоимено село у племену Бољевићи и истоимено насеље у општини Бар.

12. Село Забес (5 домова): Данашње истоимено село у племену Бољевићи које припада насељу Бољевићи у општини Бар.

13. Село Године (27 домова): Данашње село Годиње у племену Бољевићи и истоимено насеље у општини Бар.

14. Манастир Пречиста Ком, припада Церници

15. Манастир Свете Госпође у селу Цетиње

16. Манастир у селу Ријека

17. Манастир Свети Никола другим именом Врањина

Нахија Паштровић

Ова нахија је обухватала исто подручје као и племе Паштровићи. За разлику од осталих нахија, пописивач за ову нахију даје увод у коме наводи да нахија формално припада Османском царству, али да становништво уз подршку града Котора који припада Венецији не признаје турску власт и одбија да плази порез. Због тога је санџакбег Дукађина Касим-бег одредио порез д 30.000 акчи за целу нахију, тако да пописивач није обилазио села, већ само наводи њихова имена. Хусић за ову нахију није у фусноти наводио оригиналне називе, нити је покушао да утврди њихов положај. Већина села је у потпуности непозната под називима којима се спомињу у дефтеру.

1. Село Бечићи: Данашње истоимено село у племену Паштровићи и насеље у општини Будва.

2. Село Чукљан: Данашње село Чучуке у племену Паштровићи и истоимено насеље у општини Будва.

3. Село Љутевићи/Лутовићи: Није познат пололожај овог села.

4. Село Било село: Није познат пололожај овог села.

5. Село Подбабац: Данашње истоимено село у племену Паштровићи и насеље у општини Будва.

6. Село Демировићи: Није познат пололожај овог села.

7. Село Трешњево/Чрешњево: Није познат пололожај овог села.

8. Село Покоровићи: Није познат пололожај овог села.

9. Село Режевићи: Највероватније је обухватало подручја села Катун Режевића, Крстац и Ријека Режевића у Паштровићима, односно истоимена насеља у општини Будва.

10. Село Грађенићи/Граченићи: Није познат пололожај овог села.

11. Село Порадовићи: Није познат пололожај овог села.

12. Село Савунко(во): Није познат пололожај овог села.

13. Село Клек: Није познат пололожај овог села.

14. Село Палог: Није познат пололожај овог села.

15. Село Бусељ: Није познат пололожај овог села.

16. Село Бањци/Бањица: Није познат пололожај овог села.

17. Село Подкосто(?): Није познат пололожај овог села.

18. Село Била Мочва: Није познат пололожај овог села.

19. Село Сусан: Није познат положај овог села.

20. Манастир Реметић: Није познато који је манастир са подручја Паштровића раније носио овај назив.

21. Село Дробнићи: Данашње истоимено село у племену Паштровићи и насеље у општини Будва.

22. Село Перас са махалама: Није познат пололожај овог села. Једино село које има сличан назив је Перазића До које припада насељу Катун Режевићи.

На крају списка пописивач је забележио да „поред свих ових села, имају још три нахије, чија имена села нису позната“. Вероватно је у питању грешка, те се мисли на три села, а не на три нахије.

Нахија Грбљан са Доњи Грбљан

Није до краја разјашњено да ли се ради о две нахије које је пописивач приказао заједно јер чине једну географску и племенску целину, или је пак нахија Доњи Грбљан била нека врста аутономне области у саставу нахије Грбљан како би се могло закључити на основу назива ове две нахије. Тек, редни бројеви села у нахији Доњи Грбљан се надовезују на претходни списак села у нахији Грбљан. „Нахија Грбљан са Доњи Грбљан“ је обухватала подручје племена Грбаљ сем села Љешевићи које је разграничењем са Венецијом остало изван граница Грбља и Црне Горе, на шта се и пописивач жали говорећи о граници са Венецијом. Села Дуб и Сутвара која и географски и према народној подели припадају Горњем Грбљу су према овом дефтеру међутим део нахије Доњи Грбљан. Грбаљ је у односу на све остале нахије издвајао по томе што је имао повлашћен статус царског хаса, а издвајао се и по томе што су се села делила на по два џемата: филурџијски (влашки) и тузџијски (соларски). Пореске обавезе су се разликовале за ова два типа џемата, па су тако филурџије плаћале по један дукат годишње, док су тузџије биле у обавези да раде у соланама.

– Нахија Грбљан:

1. Село Належићи: Данашње село Наљежићи у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    1.1. Џемат филуриџија (25 домова)

    1.2. Џемат тузџија (18 домова)

2. Село Пелинова: Данашње село Пелиново у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    2.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    2.2. Џемат тузџија (19 домова)

3. Село Шишићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    3.1. Џемат филуриџија (10 домова)

    3.2. Џемат тузџија (18 домова)

4. Село Прерад: Данашње село Пријеради у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    4.1. Џемат филуриџија (20 домова)

    4.2. Џемат тузџија (16 домова)

5. Село Братешићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    5.1. Џемат филуриџија (13 домова)

    5.2. Џемат тузџија (9 домова)

6. Село Богосав: Обухватало је подручје села Горовићи у Грбљу и истоименог насеља у општини Котор. То се може закључити на основу тога што се ово село наводи након Братешића, а пре Ластве, између којих се налазе данашњи Горовићи. Додатну потврду представља и то што је су Горовићи једино данашње село које није пописано у Горњем Грбљу на овом дефтеру под тим или сличним именом. Код Болице се касније спомиње село Богослалићи. Хусић наводи да је вероватно у питању село Бигова, али то није могуће јер се Бигова налази у Доњем Грбљу, а овде је реч о селу у Горњем Грбљу. Обухватало је следећа два џемата:

    6.1. Џемат филуриџија (12 домова)

    6.2. Џемат тузџија (16 домова)

7. Село Ластва: Данашње село Ластва Грбљаска у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Хусић спомиње нетачан податак да се западно од Ластве Грбљаске налази село Ластва. Обухватало је следећа два џемата:

    7.1. Џемат филуриџија (13 домова)

    7.2. Џемат тузџија (9 домова)

8. Село Исгиниште: Данашње село Свињишта у племену Грбаљ које припада насељу Пријевор у општини Котор. Обухватало је следећи џемат:

    8.1. Џемат филуриџија (10 домова)

9. Село Превор: Данашње село Пријевор у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Будва. Обухватало је следећа два џемата:

    9.1. Џемат филуриџија (5 домова)

    9.2. Џемат тузџија (3 дома)

– Нахија Доњи Грбљан:

10. Село Бјелаш: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    10.1. Џемат филуриџија (8 домова)

    10.2. Џемат тузџија (2 дома)

11. Село Иврановићи: Данашње село Врановићи у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    11.1. Џемат филуриџија (9 домова)

    11.2. Џемат тузџија (7 домова)

12. Село Миоковићи: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    12.1. Џемат филуриџија (9 домова)

    12.2. Џемат тузџија (7 домова)

13. Село Грбил: Није познат положај овог села. Хусић сматра да се ово село заправо звало Грбаљ за шта не наводи било какве аргументе. Спомиње и локалитет Грбаљ источно од села Укропци за који није познато да постоји. Село Грбил је обухватало следећа два џемата:

    13.1. Џемат филуриџија (3 дома)

    13.2. Џемат тузџија (6 домова)

14. Село Укропич: Данашње село Укропци у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    14.1. Џемат филуриџија (6 домова)

    14.2. Џемат тузџија (11 домова)

15. Село Главатичићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    15.1. Џемат филуриџија (13 домова)

    15.2. Џемат тузџија (15 домова)

16. Село Кошорани/Кушорани: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    16.1. Џемат филуриџија (6 домова)

    16.2. Џемат тузџија (18 домова)

17. Село Ковач са махалом Билошевине: Данашња села Ковачи и Бјелошевићи у племену Грбаљ која припадају насељу Ковачи у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    17.1. Џемат филуриџија (5 домова)

    17.2. Џемат тузџија (19 домова)

18. Село Иклават: Данашње село Главати у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    18.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    18.2. Џемат тузџија (6 домова)

19. Село Шутићи: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    19.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    19.2. Џемат тузџија (7 домова)

20. Село Вишнево: Данашње село Вишњево у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор које је између 1991. и 2003. из непознатих разлога преименовано у Вишњева. Обухватало је следећа два џемата:

    20.1. Џемат филуриџија (10 домова)

    20.2. Џемат тузџија (7 домова)

21. Село Кримовиће: Данашње село Кримовица у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    21.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    21.2. Џемат тузџија (9 домова)

22. Село Нух-ход са селом Турија: Данашња села Неоди и Турија у племену Грбаљ која припадају насељу Кримовице у општини Котор.

    22.1. Џемат филуриџија (11 домова)

    22.2. Џемат тузџија (16 домова)

23. Село Пуховићи: На основу назива махала издвојених махала може се закључити да је у питању данашње село Загора и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    23.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    23.2. Џемат тузџија (9 домова)

    23.3. Махала Сутивар: У Загори се налази брдо Сутулија, тако да се ова махала вероватно налазила у подножју тог брда. Хусић погрешно наводи да је у питању данашње село Сутвара иако се под редним бројем 25 наводи као самостално село. Махала Сутивар је обухватала следећа два џемата:

        23.3.1. Џемат филуриџија (5 домова)

       23.3.2. Џемат тузџија (6 домова)

    23.4. Махала Гостовићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ које припада насељу Загора општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

        23.4.1. Џемат филуриџија (3 домова)

        23.4.2. Џемат тузџија (7 домова)

24. Село Дуб: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    24.1. Џемат филуриџија (16 домова)

    24.2. Џемат тузџија (26 домова)

25. Село Сутвара: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    25.1. Џемат филуриџија (8 домова)

    25.2. Џемат тузџија (14 домова)

Картографски приказ нахија и села

На следеће две карте је приказана територијална подела вилајета Црна Гора на нахије и села према дефтеру из 1570. године.

Територијална подела вилајета на нахије 1570. године

 

Територијална подела вилајета на села 1570. године

Литература

  • Aladin Husić, Crna Gora u defteru Dukađinskog sandžaka iz 1570. godine, Posebna izdanja LI, Državni arhiv Crne Gore / Univerzitet u Sarajevu – Orijentalni institut, Cetinje / Sarajevo, 2017.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Илија Ј. Пеличић, Записи о Зети, Сабор Зете, Голубовци / Београд
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Митар Пешикан, Зетско-хумска-рашка имена на почетку турског доба, Ономатолошки прикази, књ. III, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд,
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.

Коментари (3)

  • Stjepan

    Po nazivu sela izgleda da su pravi Crnogorci govorili ikavski. Bilo bi zanimljivo utvrditi genetiku čistih starosjedioca i vjerski status.Manastiri koji se spominju od kada su Manasatiri i kada je stanovništvo prišlo na pravoslavlje jer je granica pravoslavlja bila po granici Ohridske Arheopiskopije.

    Одговори
    • Цетињанин

      Како год говорили, битно је да се из толиких извора види да су у средњем вијеку то били Срби. Што се икавице тиче, у Рудничком крају у сред Шумадије постоји споменик из 14. вијека једноме попу, писан на икавици (поп Стипан). То је веома интересантан податак.

      Одговори
    • Ненад

      Од најмање 13. века, територија целе Црне Горе изузев приморских градова, је била православна и тако је било и за време Турака што се види из дефтера, као и уговора из Врања 1455. и других. И манастири су из 12, 13, 14. и 15. века, а и касније. Тако да вам та теза није добра, и већ одговор на то питање постоји.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top