Слављеници Марковдана у Крајини

28. новембра 2020.

коментара: 2

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.

 

Порекло

Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти су род и са Ђерманима у Гламочком пољу. Ови Кнежевићи са Змијања негују предање о пореклу из Херцеговине (околина Коњица). Већ у 16. веку су морали бити на Змијању, с обзиром да постоји легенда о томе како је кнез Ратко “водио Змијањце у освајање Бихаћа”.

У Средњем Поуњу овом роду припадају: Кече, Шипке, Ђукићи, Станишићи, Славуљи, Аничићи, Калуђери, Љубичићи, Јездићи, Бојићи, Ешени, Даљевићи, Буздуми и Максићи.

 

Физичке особине

Припадници ове групе родова истицали су се висином и плавом (често и риђом), коврџавом косом. Верује се да су и презимена неретко добијали захваљујући овим особинама. Шипка (висок и танак), Кеча (плаве коврџаве косе), итд.

Судећи по телесним особинама, род Кеча-Шипка-Ђукић не одудара од исламизованих и католичких родова из Средње Босне и Босанске Крајине. Карановић је приметио да је слично и са осталим староседелачким породицама из Босанске Крајине (досељеници са Змијања).

 

Генетика и сродне породице

Тестираних припадника овог рода има прилично и готово сви припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>S17250*. На основу тога се може закључити да је род генетички добро профилисан.

  • Шипка, Драгочај, Бања Лука, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Ђукић, Курјак, Удбина, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Даљевић, Грдановци, Сански Мост, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Даљевић, Дринић, Босански Петровац, I1-Z63>Y16434
  • Јездић, Јоховица, Велика Кладуша, I2-Y3120>S17250

Породице које се на налазе на горњем списку, али на основу славе и генетике несумњиво припадају овом роду:

  • Љубоја, Копљевићи, Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Травар, Роре, Гламоч, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Ждрња, Бараћи, Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Мицић, Мајски Тртник, Глина, I2-Y3120>S17250>S17250*
  • Гојић, Сврачково Село, Кореница, I2-Y3120>S17250>S17250*

 

Када су генетичка поклапања у питању, тестирани из овог рода за сада немају ближих сродника у јужнијим областима, па може бити да су заиста нешто старији слој на простору Змијања. Можда чак и старији досељеници из Херцеговине, како каже предање Кнежевића. С тим у вези важно је поменути да је у Чађавици (Нови Град) некада становала породица Ерцеговац (слава Марковдан).

 

извор:

  • Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
  • Милан Карановић, Наследна кнежевска породица у Змијању, Земаљски музеј Босне и Херцеговине, 1931.
  • Српски ДНК пројекат
  • 23andMe

 

аутор: Небојша Новаковић

 

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Небојша Новаковић

    Изостављени су из текста Мркшићи са Кордуна, који славе Марковдан, а припадају хаплогрупи I2-S17250. Тестирани су преко 23andMe, па не можемо бити сигурни да су део овог генетичког рода (нема маркера).

    Тема на форуму:
    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2670.msg147638#msg147638

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Занимљиво је да су као СЕОСКУ славу славили у мој родни засеок Преданча (с.Горњи Дејна-касније је ПРЕДАНЧА у запису као село-а у војним картама је писало ПРЕДАНЧЕ-тако да су оба имена према запису аутора-овде има на сајту ПОРЕКЛО ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛНА СЕЛА истог аутора) општина Власотинце, република Србија, крајем 20. века све до одлобођење од Турака и када су 1956.г КОМУНИСТИ СЛОМИЛИ “Крст”(уместо МАРКОВДАНА “увели” сеоску славу Други мај) се славила сеоска слава МАРКОВДАН 8 маја са ЛИТИЈАМА. Још је занимљивије АУТОРУ(истраживао сва села у власотиначко-црнотравском крају-са делимичним записима о неким селима) само у село Горњи Орах има неке породице које славе МАРКОВДАН(а забележио сам ХАЈДУКА МАСЕНГУ који је хајдуковао на РОМАНИЈИ у времену под Турцима и враћао се у село Горњи орах(Власотинце-Србија). Забележио сам и презиме Стојиљковић(с.Шишава-славе Марковдан као једина породица у село).
      Пошто је тамо у Босни била ГРАНИЦА(Аустроугарске од Турске власти) а овамо су била ДЕР БЕЏИСКА СЕЛА(од стражара хришћана-чували страже од Хајдука приликом прелаза Турака); до данашњег дана нисам могао да откријем порекло мог РОДОНАЧЕЛНИКА МЛАДЕНА(имали са баба Ђуком 7-9 детета) и фамилија нам је носила род ЂУКИНЦИ(а о Младену ни трага ни гласа!)-на Дан Св.Алимпије(када су освешћена два храма тога датума:у Грчкој и Русији. Славимо у село “Посну Св-Ђорђу” на дан 9.децембра Ав.Алимпију.