Крајишки Ступари (Лазаревдан) – порекло и генетика

27. новембар 2020.

коментара: 3

Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима.

Порекло

Најбројнији Ступари на подручју Босанске Крајине су свакако они са славом Лазаревдан (Лазарева субота, Врбица). Било их је највише у Бјелајском пољу, Поуњу и Поткозарју. У Поуње су долазили почетком 19. века из Бјелајског поља. Милан Карановић сматра да су пореклом из Херцеговине и да су прошли кроз Северну Далмацију. Од Ступара воде порекло једни Карићи из Поуња.

Највише података о пореклу Ступара налазимо у околини Босанског Петровца, где су уједно били и најбројнији. Тамо им је матица село Скакавац, а прича се да су пре тога, око 1725, били насељени у неком селу кључког среза. Ту су имали неку “заваду” са Турцима, па су морали да се исељавају. Једни су отишли на Скакавац, други у Велику Рујишку, трећи у Подове (код Двора), на Банију.

Друго предање каже да су Ступари заправо пореклом “из Зрмање” у Северној Далмацији.

Са Скакавца су се Ступари исељавали у остала места по Бјелајском пољу, Вођеницу, Ластве и Крњеушу. Једни су прешли у Горињу (срез крупски), а једни у Липу (Бихаћ). Од тамошњих Ступара воде порекло Станаревићи.

Од Ступара иначе воде порекло једни Јоветићи и Мракићи из Бјелајског поља.

 

Генетика

Утврђен је генетички профил крајишких Ступара (слава Лазаревдан). Припадају најчешћој хаплогрупи/подграни код Срба, I2-Y3120>S17250>PH908.

  • Ступар, Грдановци, Сански Мост, I2-Y3120>PH908
  • Ступар, Мала Крупска Рујишка, Нови Град, I2-Y3120>PH908
  • Ступар, Нови Град, I2-Y3120>S17250
  • Карић (раније Ступар), Гориња, Босанска Крупа, I2-Y3120>PH908
  • Станаревић – нису тестирани
  • Јоветић – нису тестирани
  • Мракић – нису тестирани

Yfull стабло подгране I2-PH908: https://www.yfull.com/tree/I-PH908/

Осим што је потврђена генетичка веза са Карићима из Гориње, Ступари имају и велики број блиских поклапања на простору Северне Даламције (Жегар и околина) и то са породицама које славе управо Лазаревдан (Комазец, Љубичић, Кубат, Милић). Може се рећи да је генетика и овога пута потврдила миграциони правац, који је, у случају Ступара, ишао од Зрмање, преко Змијања и Бјелајског поља, па све до Поуња, Поткозарја и Баније.

Даљих генетичких рођака Ступари имају на простору Старе Херцеговине, Старог Влаха и Метохије, па ту треба тражити и даљу матицу овог рода. Интересантно да једна генетички блиска породица из Старог Влаха слави такође Лазаревдан.

 

Извор:

  • Илија Ступар, Скакавац и Скакавчани код Петровца, 1993.
  • Петар Рађеновић, Села парохије Крњеуше у Босни (код Петровца), 1923.
  • Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, 1993.
  • Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925.
  • Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
  • Српски ДНК пројекат
  • 23andMe
  • Yfull, I-PH908 YTree

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Aleksandar

    о којој породици из Старог влаха која слави Лазаревдан се ради ?

  2. Небојша Ступар

    Помаже Бог,

    хвала вам на овако исцрпним информацијама. Заиста је дивно прочитати овакве податке отргнуте од заборава. Мени је свештеник из Кључа тад је тамо служио о Владимир Максимовић рекао да су моји Ступари у Малу крупску Рујишку код Новог Града доселили из Кључа. Иначе мајка ми је из села Војевац (Гориња) породица Мандић , у старој каменој кући је на зиду висила стара Личка капа и одувијек су знали да су доселили из Лике.

    • Zvjezdana

      Ja sam po majci Stupar. Moja mama Je iz Male krupske Ruiške. Zove se Olga, otac joj je Milan, brat Ranko. Neki dan joj je preminuo brat od strica, Milan. Srina joj se zvala Pava. Mamina mama je Japundža. Možda smo Vi i ja rod.