Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима.
Порекло
Најбројнији Ступари на подручју Босанске Крајине су свакако они са славом Лазаревдан (Лазарева субота, Врбица). Било их је највише у Бјелајском пољу, Поуњу и Поткозарју. У Поуње су долазили почетком 19. века из Бјелајског поља. Милан Карановић сматра да су пореклом из Херцеговине и да су прошли кроз Северну Далмацију. Од Ступара воде порекло једни Карићи из Поуња.
Највише података о пореклу Ступара налазимо у околини Босанског Петровца, где су уједно били и најбројнији. Тамо им је матица село Скакавац, а прича се да су пре тога, око 1725, били насељени у неком селу кључког среза. Ту су имали неку “заваду” са Турцима, па су морали да се исељавају. Једни су отишли на Скакавац, други у Велику Рујишку, трећи у Подове (код Двора), на Банију.
Друго предање каже да су Ступари заправо пореклом “из Зрмање” у Северној Далмацији.
Са Скакавца су се Ступари исељавали у остала места по Бјелајском пољу, Вођеницу, Ластве и Крњеушу. Једни су прешли у Горињу (срез крупски), а једни у Липу (Бихаћ). Од тамошњих Ступара воде порекло Станаревићи.
Од Ступара иначе воде порекло једни Јоветићи и Мракићи из Бјелајског поља.
Генетика
Утврђен је генетички профил крајишких Ступара (слава Лазаревдан). Припадају најчешћој хаплогрупи/подграни код Срба, I2-Y3120>S17250>PH908.
- Ступар, Грдановци, Сански Мост, I2-Y3120>PH908
- Ступар, Мала Крупска Рујишка, Нови Град, I2-Y3120>PH908
- Ступар, Нови Град, I2-Y3120>S17250
- Карић (раније Ступар), Гориња, Босанска Крупа, I2-Y3120>PH908
- Станаревић – нису тестирани
- Јоветић – нису тестирани
- Мракић – нису тестирани
Yfull стабло подгране I2-PH908: https://www.yfull.com/tree/I-PH908/
Осим што је потврђена генетичка веза са Карићима из Гориње, Ступари имају и велики број блиских поклапања на простору Северне Даламције (Жегар и околина) и то са породицама које славе управо Лазаревдан (Комазец, Љубичић, Кубат, Милић). Може се рећи да је генетика и овога пута потврдила миграциони правац, који је, у случају Ступара, ишао од Зрмање, преко Змијања и Бјелајског поља, па све до Поуња, Поткозарја и Баније.
Даљих генетичких рођака Ступари имају на простору Старе Херцеговине, Старог Влаха и Метохије, па ту треба тражити и даљу матицу овог рода. Интересантно да једна генетички блиска породица из Старог Влаха слави такође Лазаревдан.
Извор:
- Илија Ступар, Скакавац и Скакавчани код Петровца, 1993.
- Петар Рађеновић, Села парохије Крњеуше у Босни (код Петровца), 1923.
- Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, 1993.
- Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925.
- Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
- Српски ДНК пројекат
- 23andMe
- Yfull, I-PH908 YTree
Аутор: Небојша Новаковић
3. јануара 2021. у 19:58
Aleksandar
о којој породици из Старог влаха која слави Лазаревдан се ради ?