ДНК порекло

Генетика и Срби: Од Карпата па до Јадрана

Овај чланак објављен је 2020. године у четвртом тому угледног енциклопедијског издања Catena mundi као и у часопису Свеске. ПИШЕ: Јовица Кртинић ([email protected]) Теорије о пореклу Срба поделиле су нацију у два табора. У једном, чије је становиште засновано на званичном историјском тумачењу, налазе се они који не доводе у…

› више информација

Резултати новог WGS теста у роду Дробњака-Новљана – Кајевић из Велике Жупе код Пријепоља (I1-FGC22054)

ПИШЕ: Никола Вукосављевић ([email protected]) Резултат Dante Labs теста Кајевића из Велике Жупе код Пријепоља показао је да припада следећој грани хаплогрупе I1: I1-P109>FGC33034>FGC22054. Овој грани поред Кајевића, по тренутно доступним подацима, припадају: Еровићи, муслиманска породица из Пода/Бијело Поље,          Шабановићи, муслиманска породица из Стуба/Бијело Поље, Ђукићи, српска…

› више информација

Откривене генетски профилисане Y-ДНК подгране Пјешиваца и Цуца (хаплогрупа J2a-M92)

ПИШЕ: Милан Радуловић ([email protected]) Дошло је до значајног открића у оквиру српских носилаца хаплогрупе Ј2а-М92. Захваљујући Y-NGS тестовима прoфилисана је низводна грана хаплогрупе J2a-S8230 којој доминантно припадају Пјешивци и Цуце. Њихова заједничка грана именована је снипом Ј-Y230579 а која има следећи филогенетски низ: J2a-M92>Z508>Z504>Z8096>S8230>Z38463>SK1357>SK1356>Y230579. Надаље су издвојене двије низводне гране…

› више информација

23. фебруара 2021.

1

Откриће српског порекла – како је Сузи постала Сузана

Историја балканских простора не може се научити из књиге. О њој сведоче људи који говоре о својим животима и животним искуствима. Захваљујући тим причама, Аустралијанка Сузет је осетила да је део нечега већег од ње саме, већег од свих нас. Kада је 2014. године Сузет Вилијамс из Сиднеја (Аустралија) урадила…

› више информација

Словени са Монте Гаргана и хаплогрупа I2-PH908>FT14506

ПИШЕ: Синиша Јерковић Објављено: 26.12.2020. У првој половини 10. вијека Византија, Сарацени, Лангобарди, Франци, Бугари боре се за превласт на Балкану и Апенинском полуострву. На историјску сцену у овом дијелу Европе по први пут ступају Мађари и Нормани. Српске кнежевине на источној обали Јадрана: Захумље, Травунија, Паганија и Дукља, које…

› више информација

Босанско Грахово, Гламоч и Ливно – генетичка слика

ПИШЕ: Небојша Новаковић, уредник Српског ДНК пројекта Српско становништво Гламоча, Босанског Грахова и Ливна углавном је међусобно повезано. Пореклом је из околних области и Далмације, а даље порекло упућује на Херцеговину и Црну Гору. Има и нешто директних досељеника из ових крајева. Ова област била је важна етапна станица на…

› више информација

Хаплогрупа I1 : са освртом на српске земље

ПИШЕ: Милан Радуловић ([email protected]) Објављено: 30.11.2020. | Допуњено: 30.11.2020. Преузмите бесплатно PDF верзију чланка. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ Хаплогрупа I1 проистекла је из предачке хаплогрупе I. Она се од ње одвојила прије 27 500 година. Заједнички предак свих данашњих припадника хаплогрупе I1 живио је прије 4 600 година и то негдје на простору…

› више информација

Слављеници Марковдана у Крајини

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.   Порекло Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти…

› више информација

Крајишки Ступари (Лазаревдан) – порекло и генетика

Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима. Порекло Најбројнији…

› више информација

Озгорастовићи у Крајини

У Босанској Крајини и Северној Далмацији издваја се једна група сродних породица, које славе Св. Стевана (09. јануар) и негују предање о пореклу “од Озгорастовића” из Херцеговине. У тој су групи Роквићи, Трнинићи и Миљевићи.   Порекло Према сачуваном предању, најстарији познати Озгорастовић, старешина Радан, имао је три жене које…

› више информација