WGS тестом који је урадила компанија Dante labs и преносом података на Yfull, установљена је најнизводнија грана Y хаплогрупе I2-PH908 којој припада велики род Стричевића (слава Ђурђевдан) у Далмацији, а то је BY187039. У овој грани, чији се TMRCA процењује на 1.000 година (толика је удаљеност до најскоријег заједничког претка) налазе се још Петрић из Звијезда код Пријепоља (слава Стевањдан) и један Бугарин са подручја Благоевграда.
Тестирани је од Стричевића из Кољана код Врлике, а одатле су Стричевићи крајем 17. века добили земљу у залеђу Трогира и Сплита, а то су села Радошић, Убле (Лећевица), Брштаново, Мућ и Зелово. У млетачким катстрима за та села записано је више Стричевића. Неки су већ крајем 17. века записивани у римокатоличким матичким књигама. У Сутини су одавно римокатолици. У Брштанову је 1711. била породица православца Луке Стричевића. Презиме и данас постоји у селу. Постојали су и православни Стричевићи у Мућу, записивани у православним матичним књигама 19. века, али је то насеље остало без православаца у првој половини 20. века. Свакако су најзначајнији Стричевићи из села Радошић и засеока Убле који је спојен с њим, али припада Лећевици. Ту су 1711. земљу имали Вукадин Стричевић пок. Ђуре, Петар Стричевић пок. Милина, Јерко Стричевић пок. Шишка и Илија Стричевић пок. Фране. Од ових Стричевића је настао низ презимена – Беара, Стрижак, Пркут, Ливаја, Остојић, Кривић и Маџар из засеока Убле, те Шкаро и Козлица из Радошића. На Ублима је до данас остало и чисто презиме Стричевић, само што су римокатолици. Из Радошића-Убала поједине Беаре и Шкаре населили су Зелово Сутинско где су имали земље. Из Зелова је био славни голман Владимир Беара. ДНК тестирањем једног Беаре доказано је порекло од Стричевића.
У селу Кањане код Дрниша су Стричевићи постојали од почетка 18. до почетка 19. века, а од њих су вероватно Шолићи (исто славе Ђурђевдан). У самом Дрнишу је од краја 18. века постојала угледна породица Стричевић-Вежић, која је напустила православље 1832. и постала водећа међу унијатима/гркокатолицима. Ишчезла је 1936. године, када је умро последњи члан, и то као римокатолички свештеник. По генетици су Стричевићима блиски Драгићи (исто славе Ђурђевдан) из Цивљана код Врлике. Очигледно имају заједничког мушког претка, иако нема документоване везе два презимена.
Приредио: Слободан Зрнић
Коментари (0)