ДНК порекло

Род Мучибабића – R1b-U152>Z193>PF4363, рођаци Радјарда Киплинга

ПИШЕ: Никола Вукосављевић У току маја 2021. године су из италијанске лабораторије Dante Labs пристигли резултати WGS 30x теста (теста целог генома) Мучибабића пореклом из села Дубљевићи код Гацка, који су открили врло занимљиве податке. Мучибабићи су род пореклом из Херцеговине, из околине Гацка и Невесиња, са крсном славом Аранђеловдан,…

› више информација

ДНК пројекат генетичког рода Пјешиваца и Цуца

ПИШЕ: Милан Радуловић ([email protected]), администратор ДНК пројекта Пјешиваца и Цуца Добро дошли на званични ДНК пројекат генетичког рода Пјешиваца и Цуца!   Ова група је осмишљена ради боље комуникације између заинтересованих чланова, како би увијек били у току са најновијим информацијама о генетичком роду Пјешиваца и Цуца, о којима се…

› више информација

Банијски огранак Крича, хаплогрупа J2b1-M205>Y155375>Y218111

Племе Кричи Према предањима забележеним у Дробњаку и Затарју, на том подручју некада је живело племе Крича. Сећање на ово племе сачувано је пре свега кроз дробњачку традицију о сукобима њиховог племена са затеченим Кричима, али се Кричи, почевши од XIII века, помињу и у историјским изворима. Сплетом историјских околности,…

› више информација

Коначни резултати акције Светски ДНК месец 2021.

Друштво српских родословаца “Порекло” је од 25. марта до 30. априла традиционално организовало акцију тестирања под називом “Светски ДНК месец 2021”, у част Светског ДНК дана који се обележава 25. априла. У складу са праксом коју смо започели 2020. године, акција је била организована током нешто више од месец дана,…

› више информација

Утврђена хаплогрупа Диваца код Пријепоља – R1b>BY611>Z2705>BY199059>BY198296

Тестирањем једног Дивца у лабораторији “Dante Labs”, утврђенa је најнизводнија грана R1b хаплогрупе којој припадају Дивци, а то је BY198296. На основу резултата већ тестираних двојице Диваца претходних година, знало се да припадају хаплогрупи R1b-Z2705. Занимљиво је да сви потврђени припадници гране BY198296 славе Никољдан. То су појединци из околине…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа J1-M267)

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Тодоровић, село Драготина)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Тодоровићи су потврђени у селу Драготина (најмање једна породична задруга).[1] Помен хусара Симе Тодоровића…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Милакара, село Класнић)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Милакаре су потврђене у селу Класнић (најмање четири породичне задруге).[1] Помен крајишника Дамјана Милакаре…

› више информација

Y-ДНК хаплогрупа G2a-L497>Y128028

ПИШЕ: Јован Бојанић ([email protected]) Објављено: 8.4.2021. | Допуњено: 8.4.2021. Преузмите бесплатно PDF верзију чланка. Кратак опис Y-ДНК хаплогрупа G2a-Y128028 представља најчешћи балкански огранак старије мутације L497, присутне у Европи још од доба неолита. Међу српским носиоцима хаплогрупе G грани L497 припада око 65% тестираних, док подграни Y128028 припада готово 90% тестираних…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа E-V13)

Хаплогрупа E-V13 се налази углавном на другом месту по заступљености код Срба (16-17%). Веома је раширена на југу Србије и у Црној Гори. У Крајини се креће испод српског просека. Присутна је значајније у Северној Далмацији (околина Книна) и на Змијању у Босанској Крајини. Када су у питању подгране које…

› више информација