Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
13. februar 2017. u 15:14
Gusinjac
Na osnovu čega, “Rade”, kažete da Rade Brakočević nema veze o porijeklu i da pravi greške? Argumentujte to. Ko kaže da Rade Brakočević nema DNK “dokaze”, možda baš ima, ali još uvek nijesu za javnu upotrebu. Toliko.
13. februar 2017. u 18:04
Joksim
E, Gusinjac, sudeći po ovom što se potpisa “Rade”, i njegovom blebetanju, govorenju gluposti, baš za njega priliči izreka iz Gornjeg Polimlja: od Plava i Gusinja do Berana ( bivša Gusinjska nahija – i to će mu smetati): “Vazda nešto aveta, nikad ništa pametno da kaže.”
13. februar 2017. u 19:35
Nebojša Babić
Dokaza tušta i tma! Samo čekamo dan da iziđu iz zatvorenih fijoka.
Tad će svima sve biti jasnije.
No, ne videh da je Rade priložio ma i jedan valjan argument napadima na Brakočevićevo poznavanje materije…
18. mart 2017. u 19:50
Draško Dašić
Gospodine Brakočeviću, imam jedno pitanje za Vas, pročitao sam Vaš komentar na članku ,,Poreklo prezimena, selo Veliki Izvor” u kojem pominjete istraživanje akademika Miomira Dašića koje je vezano za Šekularce koji se davno odseliše za Bugarsku. Napisali ste da je gospodin Dašić to istraživanje obavio 1967. god. i da je naišao na blede tragove Šekularaca u okolini pravoslavnog manastira Arbanasi. Molim Vas, da li možete da mi kažete o kojim tragovima je bila reč, ili u kojem svom naučnom radu Miomir Dašić pominje ove podatke?
Hvala unapred.
19. mart 2017. u 19:31
Rade Brakočević
Navedeno se pominje u knjizi Miomira Dašića, Šekular i Šekularci od pomena do 1941.g. CANU Podgorica, 2006. str.212.
20. mart 2017. u 15:16
Draško Dašić
Hvala Vam.
Pozdrav.
5. maj 2017. u 16:42
Srki
Poštovanje, Šekularci! Cenim da je ovo pravo mesto da potražim informacije o svom poreklu, koje pokušavam da istražim. Do nekih bitnih informacija sam već došao zahvaljujući ovom portalu, a one su vezane za Šekular. Naime, moji preci su oko 1800 stigli iz Šekulara u Metohiju, u Staro selo u okolini Istoka, da bi kasnije prešli u obližnje selo Mojstir. U Metohiji su se prezivali BAINOVIĆ….Rod je očigledno bio veliki, budući da su se narednih decenija raselili na sve strane( okolina Prizrena, Gornja Jablanica, Toplica, Istočna Srbija), a u samom Mojstiru ih je bilo sve do 1999. Ono što se pouzdano zna je da su u Šekularu slavili SV. Nikolu. Slavu su promenili dolaskom u Metohiju, tako da svi potomci danas slave SV. Agatonija, a kao malu slavu SV. Jakova. Neki slave malu slavu kao veliku, dosta nas ima nova prezimena, ali se to najstarije pamti i prenosi kroz generacije, kao i priča da se iz Crne Gore stiglo u Metohiju, begom od krvne osvete. Čitajući vašu prepisku, vidim da SV. Nikole kao slave nema…što znači da su kroz taj kraj prošli u tranzitu… Da li me možete upututi na neki poudan izvor koji bih mogao da proučim, ili date neku informaciju…. Vidim da Nikoljdan slave Kuči i Bratonožići, koji su migrirali na sever…da li je to relevantan podatak…? Ako informacije iz izvora tu staju…onda je testiranje jedini način…pa da se u tom slučaju lagano prikupljaju sredstva… 🙂 Hvala unapred i veliki pozdrav svima.
6. maj 2017. u 00:21
Nebojša Babić
Srki, to što danas niko u Šekularu ne slavi Nikoljdan, ne znači da nije bilo rodova sa tom slavom pre dva stoleća.
Meni prezime Bainović nije poznato.
Ali, kao što i sam napisa – testiranje je najbolji način.da saznaš poreklo.
Radujem se svakom novom rezultatu Šekularaca i rodova koji su nekada živeli u Šekularu!
U to ime – ne odustaj! I javi rezultat kad ga dobiješ!
6. maj 2017. u 18:48
Rade Brakočević
Srki, Nebojša je dao pravi predlog: DNK test je pravo rješenje.
Kod Bainovića poreklo pomenuti su Balevići iz Šekulara koji slave Sv. Nikolu. Oni su starinom iz Bratonožića. Dakle, mala ispravka. Balevići iz Šekulara slave Sv. Nikolu.
30. avgust 2017. u 18:51
Draško Dašić
Pozdrav i poštovanje svim Šekularcima. Ostala mi je jedna nedoumica od ranije, zaboravio sam da je iznesem pitajući vas o drugim stvarima. Tiče se Daše Šekularca, u par navrata sam naišao čitajući o njemu da ga oslovljavaju ,,Daša Vojvodić”, pa sad to ,,Vojvodić”, je l’ tako po našim starim predanjima ili je to od novijega vremena?
Hvala unapred.
5. decembar 2017. u 15:56
Nebojša Babić
Draško, u vreme kad je živeo vojvoda Daša, još nisu bila zvanično zaživela prezimena, ali postoji neki kontinuitet nazivanja određenih rodova, pa se uslovno može govoriti o prezimenu.
Dimitrije – Daša je bio iz vojvodskog roda, te otud to prezime Vojvodić. Sličnih slučajeva imamo i u nekim drugim CG plemenima i šire. Od Daše zamire Vojvodić kao prezime, jer se Dašini potomci po njemu počinju zvati Dašićima, a potomstvo njegovog brata – Rmušima. U nekom širem smislu, i danas možemo Dašiće i Rmuše, i sve rodove nastale od njih, zvati zajedničkim bratstvenim imenom – “Vojvodići”.
13. januar 2018. u 15:07
Draško Dašić
Zahvaljujem Nebojša. Praštajte što odgovaram s zakašnjenjem, nisam dugo posećivao stranicu.
5. decembar 2017. u 12:19
Srdjan
Pozdrav svima!
Interesuje me porijeklo Kostića sa Rogozne iz sela Smilov laz.Moji rodjaci govore da smo Lopaćani, medjutim slava nam nije Arandjelovdan, već sveti Jovan.