Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
24. jul 2016. u 16:39
Nebojša Babić
Tačno. Ali, ne možemo ništa detaljnije o tome da pišemo, jer identitet i haplotip testiranog još uvek nisu za javno komentarisanje, s obzirom da su deo istraživanja i naučnog rada u izradi.
29. jul 2016. u 16:43
Rade Brakočević
Nebojša je odgovorio.
30. jul 2016. u 00:22
Wauwau
Hvala jel to sigurno od Vuka ljevaka mozda.onda ima veze sa ljesanskom.nahijom.ako.je dinaric north.
31. jul 2016. u 10:15
Nebojša Babić
Testirani je pouzdano od Vuka Ljevaka.
Veza sa Lješanskom nahijom je moguća, jer vidimo da nekoliko rodova iz ove oblasti nosi haplogrupu dinarska severna.
Možda je u toj priči Lješanska nahija samo privremeno stanište, ali, moje je mišljenje da bi crnogorska dinarska severna mogla biti (barem delom) od srednjevekeovnih Lužana, a u toj varijanti Lješanska nahija po svom položaju sasvim odgovara njihovom staništu.
31. avgust 2016. u 09:24
Svetlana Lazovic
Poštovani,
ovom prilikom Vas molim za informacije o Lazovićima iz Gračanice – Polimlje, Plav, slava Jovan Preteča i mala slava Gromovnik, poreklom Orah iz Šekulara i Matovićima iz Šekulara, slava Jovan Preteča i mala slava Gromovnik.
Unapred hvala.
Srdacan pozdrav,
Svetlana Lazović
31. avgust 2016. u 22:52
Joksim
Lazovići u Gračanici – Polimlje, Plav su ogranak bratstveničkog stabla Brakočevića. Svoje prezime nedvosmisleno izvode od Laza Brakočevića iz Šekulara selo Orah. Slava je Sv. Jovan 20.januara po novom kalendaru, i zajednička slava starih Šekularaca ( koju obilježavaju sada svi Šekularci) je Sv. Ilija, drugog avgusta po novom kalendaru
O Lazovićima u Polimlju- Gračanici više ima u knjizi Rada Brakočevića: Lomni Šekular… rodoslov bratstva Brakočevića i njegovih ogranaka , Beograd 2013.g.
Svetlana, da li ste Vi od potomaka Nikolinih: Milutin – Velimir (Baka) – Vujadin (Vujo)- Josif ?
7. oktobar 2016. u 14:32
Viktor
Postovani, interesuje me dali imate detaljnije informacije o poreklom Milovanovica iz Peci. Znam samo da je moj pradeda Milija Milovanovic (umro 40ih godina) bio jos za vreme osmanlijskog carstva svestenik (parohija Kos) i ziveo u Peci u gradu. Pokojni stric se raspitao o poreklom nase porodice i rekao, da smo poreklom iz Sekulara od Babica, koji su poreklom iz stare Hercegovine, verovatno Drobnjaka. Krsna slava nam je Djurdjevdan. Ne znam dal´ su moji preci otisli zbog krvne osvete iz Sekulara i menjali slavu. Hvala unapred na informacijama.
Viktor Milovanovic
7. oktobar 2016. u 16:58
Rade Brakočević
Viktore Vaši su porijeklom iz Šekulara, stanovnika koji drže i za koje smatraju da su daljim korijenom iz plemena Drobnjaka. Da li ste od Babića ili njima srodnih, možda zna Nebojša Babić. Krsnu slavu nijeste mijenjali. Šekularski Drobnjaci slave Đurđevdan. Nijesu mi poznati razlozi seljenja. Kada su se Vaši odselili iz Šekulara?
Prema mojim raspoloživim podacima iz vjerodostojnih izvora, do četrdesetih godina 20.vijeka ( uključujući i doba turske vlasti do 1912.g) nije bilo sveštenika u Metohiji od porodica koje su od šekularskih Drobnjaka.
Dobro bi bilo da uradite DNK test po muškoj liniji, gdje će te dobiti jasnu potvrdu da li ste od Babića iz Šekulara.
7. oktobar 2016. u 19:58
Viktor
Hvala na informacijama. Onda mora da je mom pradedi tek posle 1912. godine dodeljena parohija. Ne znam ko se od naših predaka kada doselio u Metohiju. Znam samo pouzdano da je moj deda rodjen u Metohiji 1917. godine. Ne znam gde je rodjen moj pradeda. Znam samo da je on kupio kuću u Peći u gradskom naselju Kapešnica u kojoj su odrasli moj deda i moj otac.
7. oktobar 2016. u 22:11
Nebojša Babić
Ovako, Viktore: tvoj predak je Krsto Ćetković, iseljen krajem 18. veka iz Ćetkovića u Šekularu u Sigu kod Peći. Seobe su, većinom, bile zbog prenaseljenosti i siromaštva u planinskom kraju, pa tako i ova. Od njega su Krstići. 1880. godine deo Krstića se odselio u Goraždevac. Ogranak goraždevačkih Krstića su Milovanovići, po Milovanu Krstiću. Da li ste ogranak onog dela bratstva Ćetkovića od kojeg su Babići, ili nekog drugog, danas je teško reći. Kako god, mi Ćetkovići smo svi naši, jer smo mlado bratstvo (trista i kusur godina).
Ako imaš neke zanimljive podatke o našim iseljenicima u Metohiji, javi! Radev predlog je odličan: ako imaš 50 evra viška, a zanima te dnk rezultat, sve ćemo urediti!
Pozdrav!
8. oktobar 2016. u 10:13
Viktor
Hvala! Javiću čim budem imao neke interesantne informacije. Znam pouzdano da je moj pradeda Milija imao četvoro dece: Natalija, Sava (umro mlad, ozenjen bez dece), Jovan (5 dece Koje su zivela do Nato-okupacije 1999. godine sa porodom u Peći, od onda u Beogradu, Sutomoru i Beranu) i Vladimir (moj pokojni deda, 4 dece, moj pokojni otac Milija se odselio 1969. godine za Golubac i odatle sa mojom majkom i mojim bratom Vladimirom za Berlin gde sam rodjen 1978. god.).
8. oktobar 2016. u 19:25
Nebojša Babić
Mom pok. đedu isto je ime Milija. Ima ovog imena u našem rodoslovu.