Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
5. decembar 2013. u 10:50
Nebojša Babić
Ovo što su pisali Lalević i Protić je šturo. Mnogo detaljniji opis porekla Šekularac može se naći u radovima prof Miomira Dašića.
Ja sam poreklom iz Šekulara, i znam detaljno o šekularskim rodovima. Ukratko, stanovništvo Šekulara deli se na tri grupe:
1. Starošekularci, većina u plemenu, potomci su doseljenika još u srednjem veku (po mojoj proceni početkom 13. veka), svi slave Svetog Jovana (20. januara), razgranati su i ima ih veći broj rodova. Najpoznatiji su Dašići, zatim Rmuši, Jašovići, Brakočevići, Živkovići, Popovići, itd.
2. Ćetkovići su potomci Ćetka Cerovića doseljenog kao dete 1705. godine iz Tušine u Drobnjaku. Kao i ostali Drobnjaci, Ćetkovići slave Djurdjev-dan. Pošto i sam pripadam ovom bratstvu, dobro poznajem njegov rodoslov. Ćetkovići koji danas žive u Šekularu dele se na “Vajmeše” (Pantovići, Aleksići, itd) i Babiće i njihove ogranke. Jedan deo Ćetkovića se iselio širom Polimlja, pa su tamo nastajali novi rodovi (npr. veliko bratstvo Šekularaca u selima pod Bjelasicom, itd). Ukupno se Ćetkovići dele na 17 posebnih prezimena, a prezime Ćetković danas više niko ne nosi, već je ono zajedničko bratstveno ime.
3. Vasojevići doseljeni u selo Mezgale u Šekularu u drugoj polovini 19. veka, kao i ostali Vasojevići slave Arandjelov-dan. To su Radevići, Kastratovići, Deletići, itd.
Osim pobrojanih grupa stanovni[tva, ima i nekoliko rodova doseljenih iz drugih delova Brda i Polimlja, u 19. i početkom 20. veka, iz Bratonožića, Morače, itd.
Dakle, heterogen sastav, ali sa jasno izdiferencirane tri raznorodne grupe – Starošekularci, Ćetkovići i mezgalski Vasojevići.
Ukoliko nekog interesuje detaljnije o šekularskim rodovima, napisao sam i rad na tu temu, može me kontaktirati na mail: [email protected]
Veliki pozdrav!
14. decembar 2013. u 21:43
Rade Brakočević
Nebojša, pročitao sam tvoj komentar. Dijelim mišljenje o Starošekularcima, Ćetkovićima i Vasojevićima u Mezgale. Otkud vam podatak o doseljavanju Vajmeša iz Drobnjaka 1705.godine kad Drobnjaci o tome ne znaju, bar ja nijesam našao pisani trag o tome, mislim na istorijske izvore. Da li znaš otkud ime Vajmeš. Ko su Mulaći iz vašeg roda. Na osnovu čega zasnivate procjenu o doseljavanju predaka Dašića, Brakočevića… u 13.vijeku. Ja sam napisao knjigu Lomni Šekular…, gdje se javljam kao autor, sakupljač i priređivač. U knjizi je dat pregled prezimena iz šekulara i porijeklom iz Šekular, kao i rodoslov bratstva Brakočevića i njegovih ogranaka. Ja sam porijeklom izŠekulara sa kućišta Vuka Ljevaka sa Čučka iz sela Orah. Da li ste objavili rad. Pozdrav Rade Brakočević
5. januar 2014. u 20:29
IVAN PETROVIC
Da li neko moze da zna koje je izvorno prezime porodice Petrovic iz belog polja ,Pec,metohija,znam samo da nam je poreklo iz sekulara ,doselili smo se u metohiju pocetkom 19.veka,krsna slava nam je sveti jovan,a mala slava sveti sava,veliki pozdrav i unapred hvala…
7. januar 2014. u 07:34
Rade Brakočević
Pozdrav Nebojši i Ivanu, Mir Božji, Hristos se rodi!
Moja knjiga Lomni Šekular odabrane priče, pjesme, anegdote, dokumenti, prilog istoriji rodoslova bratstva Brakočevića i njegovih ogranaka je objavljena prošle godine uoči susreta Šekularaca u Beogradu 18 maja kao autorsko izdanje, sa tri recenzije prof. dr Goluba Jašovića, prof.dr Milorada Filića i dr Rajke Uljmanski. Knjiga je obimna 509 stranica sa bogatom bibliografijom. 3.decembra 2013.godine imao sam promociju u Kovinu, a krajem januara ili početkom februara imaću promociju u Kragujevcu. Vidjeti fejsbuk stranicu Biblioteke Vuk Karadžić Kovin, sajt http://www.kovinekspresa.rs, radio busa.rs, moja vest.com… Ne bih da prepičavam knjigu. Knjigu šaljem pouzećem, cijena je 1200, dinara plus ptt.troškovi, u knjižarama je skuplja jer su knjižari naduvali cijenu.
Ivane, Petrovići u Bijelom Polju kod Peći su po jednim autorima od iseljenih Mikarića iz sela Mezgale koji su pali na krv sa Vasojevićima sredinom 19.vijeka, imam dokumente u knjizi o tome, pismo šest sveštenika knjazu Danilu na Cetinje iz 1853 g. i pismo bratije Manastira Visoki Dečani knjazu Nikoli iz 1863. Vi navodite početak 19 vijeka, što nije isključeno, to navodi i pok. Bukumirić Mileta u knjizi Život Srba u Goraždevcu. Po tim izvorima vi ste rod sa Lazovićima u Belom polju, Crnom Vrhu kod Peći,Dakićima, Petrovićima u Goraždevcu. Šta znaš o rođaštvu sa Grujićima, Portićima, Đošovićima, Mikarićima, Đurovićima iz Goraždevca, raseljenim Mezgaljanima. Svima im je slava Sveti Jovan 20 januara a prislava, mala slava Sveti Sava. Svi Staro Šekularci slave Svetog Jovana a zajednička slava svih Šekularaca je Sveti Ilija. Slava Šekularskih Drobnjaka, od kojih je Nebojša je Đurđevdan. U Bijelom polju je bio paroh moj rođak pop hadži Nikola Petrović, šire Brakočević, umro 1873.g. i sahranjen kod crkve u Bijelom polju. On je bio rođeni brat prote Stefana Brakočevića iz Peći, od kojeg su Protići i Protina mala, a od brata Sava su Savovići,odnosno Savići u Varoši Peć. Sve to ima u knjizi. Sa kim ste se rođakali.,sa ovima u Peći ili sa ovima u Goraždevcu. Postoje i Petrovići treći rod, takođe Šekularci porijeklom, izgleda od šekularskih Drobnjaka. Teško je odgovoriti kako ste se prezivali u Šekularu, jer je prezime uzeto po Petru. Ja nastavljam sa istraživanjima. Da li si čuo za Jaća Pećanina, Iliju Petrovića iz Goraždevca, sveštenika Janićija Milenkovića… Inače u Bijelom Polju i cijeloj pećkoj nahiji ima puno porijeklom Šekularaca. Iz Bijelog Polja je i Iguman Manastira Dečana Kirilo Rus Andrijević po ocu, Belopoljac po mjestu, Šekularac po porijeklu.Pisao sam i o njemu. Naravno, ogranak Protića, Savovića, Hadžipopovića u varoši Peć, koji su od Brakočevića,sam detaljno obradio. Oni su nosili jedno vrijeme sekundarno prezime Petrović. Imali su rođake u Bijelom polju. Ovaj ogranak jeu Peći i selu Bijelo Polje dao pet sveštenika… O tome više u narednoj knjizi.
26. april 2015. u 20:47
Nenad Filic
Postovani, da li u vasoj knjizi ima nesto vise o Filicima i Risticima iz Vaganesa i Novog Brda (vidim da vam je Milorad Filic radio recenziju)? Koliko znam, moji su od Milicaraca iz Sekulara, ali nista vise ne znam. Ako znate nesto vise, molio bih da mi odgovorite i ovim putem, a knjigu bih rado porucio, te vas molim i da mi ostavite kontakt povodom toga.
Hvala unapred!
25. februar 2017. u 22:30
Rade Brakočević
Nenade, izvini što se javljam sa zakašnjenjem. Poznato mi je za rod Milićaraca. Prof. dr Milorad Minja Filić je jedan od recenzenata. Druga dva recenzenta su: dr Rajka Uljmanski i prof. dr Golub Jašović. Prof. dr Minja Filić sistematski radi na istraživanju rodova u Kosovskom Pomoravlju i Novobrdskoj Krivoj Reci koji su porijeklom iz Šekulara. Prezimena Filić i Ristić u selima Vaganešu i Jasenoviku su navedena u knjizi. Kontakt: [email protected]
3. mart 2014. u 22:25
Goran Kukalj
Vidim da se nigde ne spominje prezime Kukalj…a mi smo poreklom iz sekulara…da li bi mogao da mi kazes da li se to spominje u tvojoj knjizi?
4. mart 2014. u 11:38
Nebojša Babić
Gorane,
Kukalji su staro bratstvo u Šekularu. Pominje se u Radovoj knjizi, a i u svim drugim raspoloživim knjigama o Šekularu (autori: Miomir Dašić, Golub Brakočević, Radoje Kastratović, Blagoje Šarić, itd). Odakle si rodom?
5. mart 2014. u 23:00
Rade Brakočević
Gorane, Nebojša je naveo knjige o Šekularu. U mojoj knjizi Kukalji su veoma zastupljeni: prezime, anegdota o Pavlu Domuzu Kukalju, pjesnik Vukajlo Kukalj i odlomak iz njegove pjesme Pismo mojim đacima, spisak vojnika Šekularsko trebačkog bataljona, neke druge anegdote i na više mjesta.
5. april 2014. u 14:05
Vladimir
Pozdrav Rade,da li imaš informacije o iseljavanju Šekularaca sa prezimenom Živković,slava Sveti Jovan posto ih ima u Dalmaciji,Kordun i Baniji.
19. jun 2015. u 10:54
Vladimir Živković
Ja slavim Sv.Jovana iz Šapca sam a moj otac,deda, pradeda iz Novog Pazara a dalje poreklo ispod Djurdjevih Stupova kod N.Pazara- Deževa, dok postoji priča da su tu doselili iz okoline Plavskog jezera.Imam dilemu ili mi je poreklo od starih Kuča slave Sv.Jovana a ostali Sv.Nikolu ili Šekulara Živkovića
18. decembar 2016. u 13:47
Rastko Popović Branovački
Gospodine Brakočević,
imam nekoliko pitanja do kojih mi je mnogo stalo u vezi Šekulara, Vuk Ljavaka i bratstvo Popovića. Bio bih Vam veoma zahvalan kada bih ste mi dali Vaš kontakt i imali ljubaznost da mojim pitanjima posvetite pažnju.
Inače, kako mogu da nabavim Vašu knjigu? Da li se prodaje u knjižarama Novog Sada?
Hvala unapred.
Moja e-pošta: [email protected]
6. januar 2014. u 09:41
Nebojša Babić
Pozdrav zemljacima Radu i Ivanu!
Rade, najpre tebi da odgovorim.
1705. godina, kao godina doseljenja našeg praoca Ćetka, uklapa se prema istorijskim dogadjajima i rodoslovu Ćetkovića. O tome sam detaljno pisao u svom radu, koji, na žalost, još nisam objavio. Ako te zanimaju neki konkretni detalji mogu isečke iz rada (prevelik je da bih ti ga slao celog) da ti pošaljem na mail.
Vajmeši su samo jedan ogranak Ćetkovića, u pitanju je nadimak, a šta konkretno znači nisam uspeo saznati, niti mi je iko i u Šekularu (čak i od samih Vajmeša) mogao to objasniti. Ima još takvih neobičnih nadimaka kod nas. Vajmeši su potomci Radonje Vučininog Ćetkovića koji je živeo u drugoj polovini 18. veka.
Mulaći su jedan ogranak Babića, radi se o nadimku. Drugi ogranci su Janjuši, Maljovići, Magrići, Terentići, itd.
Početak 13. veka kao moguće vreme doseljavanja predaka Starošekularaca u Šekular uzeo sam okvirno, a u sklopu istorijskih okolnosti. Treba imati u vidu da je polovinom 12. veka ova oblast bila pod vizantijskom vlašću, a da se doseljavanje Srba (uglavnom iz Bosne i Hercegovine) povezuje sa uspostavljanjem vlasti Nemanjića krajem 12. veka.
Inače se Šekular prvi put u pisanim izvorima pominje 1316. godine u Povelji Manastiru Banjska kralja Milutina. Već u prvoj polovini 15. veka poznato je da je starešina Šekularaca imao vojvodsku titulu (vojvoda Petar), što može da ukaže na duži kontinuitet stanovništva u ovoj oblasti.
Voleo bih da pročitam tvoj rad, naročito me interesuje rodoslov Brakočevića, pa mi javi gde ga mogu naći!
Upoznao sam ovde u Beogradu jednog čoveka, preziva se Djordjević i rodom je negde sa juga Srbije, Jablanički kraj. Medjutim, starinom je iz Šekulara, od Dašića, njegov predak se doselio kao “krstaš” na srpsko – tursku granicu u vreme kralja Milana Obrenovića, i tu su njegovi potomci kasnije dobili novo prezime. Djordjević. Dašić je radio analizu y hromozoma i utvrdjeno je da pripada haplogrupi I2a1b dinaric south, što je, koliko sam ja upućen, tipično srpska grupa.
Koliko ja znam, po predanju, vi Brakočevići ne potičete od vojvode Daše, nego od Vuka Ljevaka koji mu je bio sestrić, a jedan broj starošekularskih bratstava od Komjena barjaktara, koji je bio neki dalji rodjak Daši. Bilo bi zanimljivo da neko iz ove dve grupe rodova uradi dnk analizu…
Ivane, znam da ima dosta rodova po zapadnoj Metohiji koji poreklo vuku iz Šekulara.
Za tvoj rod konkretno ne znam, ali i krsna slava upućuje na šekularsko poreklo.
Možda Rade zna nešto više, ili da kontaktiraš nekog drugog iz Šekulara.
Naravno, najviše o našoj istoriji zna profesor Miomir Dašić, pa možda negde njega da pronadješ.
Pozdrav svima, naročito svima koji uredjuju ovaj sjajan sajt!
7. januar 2014. u 09:36
Rade Brakočević
Nebojša i Ivane, ja sam u knjizi naveo preko 150 prezimena u Šekularu i porijeklom iz Šekulara, ima ih još… Vuk Ljevak nije sestrić Dašin već su se okumili poslije nehotičnog ubistva Dašinog sina, od jednog Vukovog sina. Doduše ima jedna pjesma koja navodi Vuka Ljevaka kao sestrića. Sestrić ne može biti kum. Moji Brakočevići imaju više od 300.godina kumstvo sa Dašićima, a moj ogranak baš sa potomcima Vojvode Daše – kućom Gavra Dašića koji čuvaju mač i topuz Dimitrija Daše Šekularca. Od Vuka Ljevaka Marinkova su: Brakočevići sa ograncima Protići, Savovići,odnosno Savići. Hadžipopovići u Peći i Bijelom Polju kod Peći, Lazovići u Gračanici- Polimlje, Boškovići u Beranama Živkovići,Popovići, Labudovići, Jašovići, Šarići, Božovići, Matovići, Gojkovići… svima je starevina Šekular, slava Sveti Jovan zimski. Od sina ili unuka Vuka Ljevaka je i Klimentački rod Lelčaja, čija majka je bila Latinka katolkinja i poslije pogibije muža se vratila u rod.
Ivane, zbog Lazovića u Bijelom polju i Crnom Vrhu proučavao sam njihovo rodoslovlje. Nesporno je da su Šekularci, mada, oni sami različito pričaju…
Evo šta piše Mileta Bukumirić: Dakić, jedanajest kuća. Čuvaju predanje o tome da su od tri brata Mikarić: Daka, Petar, i Lazo iz Mezgalja ( Šekular). Petar je otišao u Belo Polje kod Peći, Lazo u Crni Vrh, a Daka u Goraždevac. Daka, Petar i Lazo iz Mezgalja (Šekular) došli su u Metohiju oko 1820.godine zbg krvne osvete. Slava im je Sveti Jovan, a mala slava Sveti Sava. Jeste li rod sa Hadži Cvjetkom Lazovićem. Bukumirić je to vjerovatno zapisao od nekih potomaka iz Šekulara.
Zemljaci, ako živite u Beogradu, možemo upriličiti susret, Ja živim u Kovinu. Svake godine, poslednje subote u maju se održava susret Šekularaca u Beogradu.
Srdačni pozdrav, Rade Voja Božine Vidoja Veskova… tako do Brakoča Ljevaka Marinkova, nepokornog kneza Šekulara…
15. april 2014. u 01:48
Zdravko Filipović
Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.A i majka mi je od Mirkovića i Radulovića iz Peći. E sad koliko je to tačno za prezime Dašić.Pozdravljam te brate pa ako šta znaš pomagaj!!!
3. avgust 2014. u 07:50
Vekoslav Jovanovic
Pozdrav Rade.
Znacilo bi i ako bi mogao da mi pomognes da odgonetnem svoju dalju proslost. Zivim u selu Vidovo kod Novog Pazara. . Znam da su pocetkom 19. veka tu zivela tri brata:Vukadin, Jovan i Miladin, po kojima i danas postoje prezimena . svi slavimo sv. Jovana. Znam da su dosli iz Sekular, ali nista vise od toga. Pozdrav za tebe i ostale iz Sekulara
12. oktobar 2014. u 19:01
Rade Brakočević
Vekoslave, navodite da svi slavite Sv. Jovana. Međutim, ja imam podatke da u selu Vidovu žive između ostalih i srpski rodovi: Jovanovići slave Lučindan, drugi rod Jovanovića slavi Mratindan, Miladinovići slave Lučindan. Vukadinovića tu nema. Šta je tačno?
3. januar 2017. u 08:46
Vekoslav Jovanović
Tacno je da ima Jovanovica koji slave lucindan i Mratindan i nisu sa nama u srodstvu.Miladinovici slave Jovandan . A od Vukadina vise nema potomaka. U knizi Raska I i Raska II stoji da su moji dosli iz Selulara. Po mom proracunu to je bilo oko 1850. To je tacno. Pozdrav
3. januar 2017. u 09:53
Vekoslav Jovanović
I jos samo da dodam, da deo sela gde su bila naseljena ta tri brata: Jovan , Miladin i Vukadin su zvali , a i danas se zove Lopacani. Po Lopatama u Crnoj Gori . Da li su to Lopate u Lijevoj Reci ili u Sekularu ne znam. Slava jeste Sv. Jovan. Da li je to dokaz da smo iz Sekulara ili ne? Mozda smo pak i od Vasojevica, pa je doslo i do promene slave. Ako ikako mozete da mi pomognete bio bih vam puno zahvalan.pozdrav
3. januar 2017. u 14:02
Joksim
Najbolje je da uradite DNK test po muškoj liniji. To možete uraditi u organizaciji našeg Društva Poreklo. Ima priličan broj testiranih rodova kako iz plemena Šekular tako i iz plemena Vasojevića. I Šekularci i Vasojevići imaju prepoznatljive haplo grupe. Enigma su sa prezimenom Šekularci u Župi Aleksandrovačkoj, sa HG E1b1b. Petar Petrović je ozbiljan istraživač. Nije isključeno da ste možda bili proseljenici kroz Šekular? Zahvaljujući turskom fermanu u Šekularu su bili slobodni seljaci – nijesu bili čipčije kod turskih aga i begova, pa su mnogi u Šekularu nalazili sklonište i Šekular im je bio privremeno etapno stanište. Treba napomenuti da se nekadašnje Vojvodstvo Šekular odnosilo na šire područje, a ne samo na sadašnje granice Šekulara.
20. jun 2015. u 00:13
Gile
Gospodine Vekoslave,
evo šta sam našao o selu Vidovo i Vašem rodu, podaci su iz 1929 – 1937, izostaviću ime autora iz jednog prostog razloga, gospodin Rade će se setiti zbog čega, iako tvrdi da je knjigu pročitao :
Jovanovići 5 kuća, Miladinovići 2 kuće, Vukadinovići 1 kuća, slave Sv. Jovana, iz Lopata u Šekularu, rod Moračanima Ravićima.
Hvala, pozdrav!
21. jun 2015. u 22:58
Rade Brakočević
Poštovani Gile,
Lopate su u Lijevoj Rijeci, u Šekularu ne postoji selo Lopate. Slava Sveti Jovan ( 20.januara po novom kalendaru je slava potomaka Vuka Ljevaka, Daše Šekularca i Radmuža. ) Moguće je da imamo različite izvore. Gile navedite koja je to knjiga, da podijelimo saznanja sa rodoslovcima.
Srdačan pozdrav!
21. jun 2015. u 12:13
Gile
Poštovani Vekoslave,
Vidovo su zaselili Crnogorci krajem 18. veka, i to:
– Jovanovići 5 kuća, Miladinovići 2 kuće, Vukadinovići 1 kuća, sv. Jovan, iz Lopata u Šekularu, rod Moračanima Ravićima.
– Đokovići, Jovanovići 3 kuće, Milići 3 kuće, Milanovići 1 kuća, Petrovići 1 kuća, od Lalovića u Belanskoj pod Rogoznom.
-Jovanovići drugi 1 kuća, sv. Luka, praded iz Rovaca, bio u Vasojevićima.
Pozdrav!
Gile
3. januar 2017. u 08:52
Vekoslav Jovanović
Pozdrav Gile
Ovi su mi podaci poznati. Od autora Petra Petrovica su , Raska I i Raska II
Ako mozete da mi pomognete da povezem poreklo sa konkretno nekom porodicom iz Sekulara, odakle smo dosli u Vidovo.
3. januar 2017. u 13:41
Gile
Pozdrav Vekoslave,
gospoda, Rade Brakočević i Nebojša Babić, su kontakt osobe za Vas, potpuno sam ubeđen da niko bolje od ovog tandema ne poznaje Šekular 🙂
Pozdrav!
Gile
12. januar 2023. u 11:40
Dragiša Lazović
Pozdrav rođaci!
Pročitah između redova gde pomenuste
Hadži Cvetka Lazovića iz zaseoka Lazovići sela Crni vrh kod Peći.
Po pričama starih, poreklo nam je od Vuka Ljevka i slavimo Svetog Jovana a prislužna slava nam je Sveti Sava. Vaso i Lazo su počeci naše rodbine Lazović. Od nas su se odvojili Grujići u selu Brestovik i Đoševići i Pašinom selu kod Peći. Sa Dašićima iz Duškaja smo kumovi. Kukalji, Jašovići, Bukumirići, Dašići, Džavrići, Kuči, Otovići, …
Su iz sela Brestovik i Siga.
Počeo sam da pišem lozu Lazovića pa mi je svaki podatak potreban. Na hadžiluk je bio baš hadži Cvetko Lazović sa još dvojicom viđenijih ljudi iz Peći oko 1750 godine (hadži Lazović, hadži Ristić i Hadži Kostić) pozdrav!
26. oktobar 2015. u 23:00
Mirko
pozdrav,
dugo godina nisam uspeo da pronadjem bilo sta sto bih povezao sa poreklom mog prezimena, Terentić.
Slucajno sam naisao na ovaj tekst.
Bio bih vam zahvalan ako bi mogli da mi posaljete neki tekst ili da mi prepurucite neku literaturu ili dokument koji govori o tome odakle poticemo.
Moj mail je [email protected]
Unapred zahvalan
Mirko Terentic
7. januar 2014. u 15:15
Zivota
Rade, da li znas nesto o Radovanu Djurdjevicu koji se prezetio u selo Ljupten pre 1800. i sa svojih 5. sinova prebegao u Levac izmedju dva ustanka. krsna slava sv. Jovan. poz. Zivota
7. januar 2014. u 19:04
IVAN PETROVIC
Zahvaljujem se gospodi Brakocevicu i Babicu na informacijama ,koje se neosporno slazu i sa mojim saznanjima o poreklu iz Sekulara,mi Petrovici iz Belog Polja pored Peci smo se svojatali sa Lazovicima iz Crnog Vrha i Dakicima iz Gorazdevca,i nismo se uzimali medjusobno,a i kumovi su nam poreklom iz Sekulara KUKALJI,a kasnije Slavkovici koji su isto ziveli do 1999 godine u Belom Polju kod Peci.Prezimena su najverovatnije menjana u strahu od krvne osvete,srdacan pozdrav iz Krusevca.
8. januar 2014. u 09:52
Nebojša Babić
Hristos se rodi!
Rade, nisam znao da su vojvoda Daša i Vuk Ljevak bili kumovi, prihvatam to i ispraviću i u svom radu. Raije sam našao podatak da su u pitanju ujak i sestrić.
Inače i moja familija je u kumstvu s jednom kućom Dašića.
Evo sad za Ivana, ako je njegova familija u srodstvu sa Dakićima iz Goraždevca, našao sam te podatke kod Miomira Dašića u knjizi o Šekularu:
Mikarići su rod iz sela Mezgala u Šekularu koji su 1851. godine iseljeni u Metohiju zbog krvi sa Vasojevićima. Inače potiču od Bajica (Cetinje) gde su bili starosedeoci, pa su ih odatle potisli Martinovići.
Da ne bih opterećivao ovu stranicu, poslaću ti, Ivane, na mejl izvod iz mog rada vezan za izgnanstvo Mikarića iz Šekulara.
Rade, gde mogu da nađem tvoju knjigu?
Ako ne ranije, bilo bi lepo da se vidimo na skupu Šekularaca u maju!
Pozdrav svima!
8. januar 2014. u 11:55
Nebojša Babić
Rade,
molim te, ako možeš, kontaktiraj me na mail (ostavio sam ga u jednom ranijem komentaru), zainteresovan sam za tvoju knjigu, pa da se organizujemo oko primopredaje.
30. januar 2014. u 01:23
Ivan Ljubisavljevic
Dragi moji,
Moj otac je iz jednog sela u okolini Kragujevca, gornje Komarice. Inace, nasa familija se zove Sekularci, kazu po nekim starim pricama da vodimo poreklo iz Sekulara kod Andrijevice. Prezime je menjano na svake dve generacije, cak je dedino prezime promenjeno u odnosu na pradedu. Ja nosim prezime po tom pretku Ljubisavu koji se naselio u ovo sumadijsko selo sa suprugom Katom, Slava nam je Sveti Jovan zimski naravno. Moze li neko da kaze nesto vise o nasem poreklu? Imam kompletan rodoslov od tog bracnog para pa dalje. Interesu je me poreklo pre toga
30. januar 2014. u 01:59
Aleksandar Marinković
Ivane,
potražite radove Miomira Dašića na temu Šekulara i Šekularaca. Takođe, postoje i sajtovi sa tematikom najstarije prošlosti bratstva Šekularaca. U svakom slučaju, jezgro Šekularaca je prostor oko Berana, Kaludre i manastira Ćelije, gde su nekada živele Macure. Njihovim odlaskom Šekularci se tamo učvršćuju. Takođe, postoji izvesni animozitet Šekularaca i Vasojevića, naročito oko učešća njiehovih predaka u Kosovskoj boju. Šekularci smatraju da su oni predvodili Vasojeviće u toj borbi, a Vasojevići optužuju da je šekularski starešina Petar Šekularac zakasnio u borbu.
31. januar 2014. u 20:32
Rade Brakočević
Šekular se prvi put pominje 1314.godine u Svetostefanskoj povelji kralja Milutina. Vasojevići se prvi put pominju 1444.godine. To su prvi pisani pomeni, koje je nauka utvrdila, sve ostalo su prazne priče. Vojvodstvo Šekular se prostiralo od Paklene kod Pećke Patrijaršije do Vjetrenika pa od Bioče u Bihoru do Albanije, zahvatajući Plavo gusinjsku kotlinu. Matica Vasojevića je Lijeva Rijeka blizu Podgorice. Poslije Seoba Srba krajem 17.i prve polovine 18.vijeka, prije svega Vasojevići ali i pripadnici ostalih crnogorsko brdskih plemena se doseljavaju na teritoriju nekadašnjeg šekularskog vojvodstv, na šekularsku zemlju, kao čipčije kod turskih aga i begova. Šekularci su bili slobodni seljaci,stočari, vlasnici svojih baština,plaćali su godišnji porez zvani filurija, po predanju na osnovu fermana turskog sultana.
Ivane,treba pratiti selidbeni put tvojih predaka. Kada su i odakle došli u Gornju Komaricu. Odakle je došao predak Ljubisav sa ženom Katom? Sudeći po čestom mijenjanju prezimena čini se da se radi o iseljenim Šekularcima preko Kosova i Metohije. Slava starih Šekularaca je Sveti Jovan zimski, a zajednička slava Sveti Ilija.
Pozdrav, Rade Brakočević.
31. januar 2016. u 16:19
ZORAN
Druze moj otac je iz Gornjih Komarica takodje. Mi smo Jankovici koji takodje vode poreklo iz Sekulara i slavimo sv. Jovana.interesujeme taj rodoslov koji posedujes.
31. januar 2016. u 21:18
Rade Brakočević
Zorane, pretpostavljam da se obraćaš Ivanu Ljubisavljeviću u vezi rodoslova iz Gornje Komarice kod Kragujevca. Šekular je jedno od manjih crnogorsko brđanskih plemena, heterogenog sastava. Slavu Sv. Jovan 20. januara slave stariji rodovi koji svoje porijeklo vezuju za kneza Vuka Ljevaka, vojvodu Dimitrija – Dašu i Radmuža, srodnika Komnena barjaktara, i jedan kasnije doseljeni rod, potomaka Jovana Bojice, koji je uzeo slavu starih Šekularaca. Mišljenja sam da treba uraditi DNK test praporijekla po muškoj liniji. Šekular je bio i etapna stanica na selidbenom putu, jer su Šekularci imali status slobodnih imaonika – filurdžija u vrijeme turske vlasti.
4. februar 2014. u 13:14
Nebojša Babić
Ima mnogo familija šekularskog porekla u okolini Kragujevca.
Meni je poznato da potomaka šekularskih doseljenika ima u Drači, Divostinu, itd, a naročito u Desimirovcu.
Ovo je doseljenički talas s početka 19. veka, u vreme Prvog srpskog ustanka, i kasnije.
Brdjani (uklučujući tu i Šekularce) su obično išli pravcem Bihor – Pešter – dolina Ibra, pa dalje u Šumadiju i drugde.
Ivane, kod tvoje familije se sve poklapa. Ako se šire bratstvo zove Šekularci, i slavite Svetog Jovana, uveren sam da ste potomci nekog iseljenog Starošekularca.
Bilo bi zanimljivo videti rodoslov koji imaš. A s obzirom da si starošekularskog porekla, sigurno bi Rade znao više o tome…
14. mart 2014. u 03:26
Zdravko Filipović
Pozdrav svima!!!! Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno se oslovljavamo kao ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo ,,verovatno,, bili Dasici i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke (Crna Gora). Ako je ovo tacno bratski pozdrav svim Sekularcima od Fice sa N.B.G
17. mart 2014. u 14:06
Nebojša Babić
Zdravko, zar nije Lučka Rijeka u Ibarskom Kolašinu? Čuo sam za to mesto (kod Zubin Potoka), a ne znam da postoji i u Crnoj Gori? U Ibarskom Kolašinu većina stanovništva potiče sa severa današnje Crne Gore (Polimlje, Brda, Durmitor). Pravac Polimlje – Maetohija – Ibarski Kolašin je bio jedan od prirodnih pravaca odlivanja viška stanovništva iz prenaseljenih krajeva severne Crne Gore. Glavni cilj bila je Srbija, ali mnogi su ostali usput videvši da ima dosta plodne a prazne zemlje, pašnjaka, itd, a i turske vlasti su podržavale naseljavanje na opusteloj zemlji (naravno, da bi imao ko da radi za njih).
Po slavi i prislužbi prilično je izvesno da vučete koren od Starošekularaca. 1880-ih, po molbi kralja Milana Obrenovića, mnogo Crnogoraca je doseljeno u Toplicu da brane granicu sa Turskom, takozvani “krstaši”. S obzirom da je tada Ibarski Kolašin bio u sastavu Turske, moguće je da su u tom talasu neki rođaci iz Crne Gore povukli i tvog pretka i njegovog brata koji su se najpre naselili u Ibarskom Kolašinu?
17. mart 2014. u 23:58
Zdravko Filipović
Gospodine Babiću,verovatno je autor knjige u kojoj sam pročitao da smo iz Lučke Rijeke mislio na ,,staru crnu goru,, kako se nekada nazivao predeo Ibarskog Kolašina odnosno (Zubinog Potoka) što sam skoro saznao.Isto tako piše da su naši rođaci Bubljani u Bubama i Lomigore u Lučkoj Rijeci.Samo bih voleo da saznam jesmo li se stvarno prezivali Dašić?
30. mart 2014. u 16:57
Miloš Srbin
Zdravko! Ako si ti Filipović a znaš o selima npr Bube (Odakle je moja baba), Mogmigore i Lučka Rijeka. Sve su to sela na Rogozni. Ako si ti od Filipovića veoma je moguće da si iz Junaka (Vrh Rogozne) u selo Junake imaš Filipoviće, Lukoviće i Nedeljkoviće (od kojih sam ja!) Pozdrav!
3. april 2014. u 13:57
Zdravko Filipović
Pozdrav Miloše! Hvala ti što si se javio! Već neko vreme pokušavam da razrešim misteriju i dođem do što više saznanja o poreklu svoje familije.Kao što sam već napisao ono što sam pročitao u jednoj knjizi glasi ovako ,,Filipovići su doseljeni iz predela Ibarskog Kolašina oko 1883 god.Prema kazivanju, prethodno prezime im je verovatno Dašić.Sebe nazivaju ,,lomigorcima,,.Slave Sv. Jovana i Sv. Iliju.U selu Gazivode su Šiljkovići odn.Trifunovići i Vasiljevići, koji slave iste slave kao i Filipovići.Njihovi rođaci su Bubljani u Bubama i Lomigore u Lučkoj Reci.Filipovići potiču od braće Filipa i Jovana.Potomci Jovana su se doselili u selo Vrelo kod Kuršumlijske banje a potomci Filipa su se doselili u selo Točane i zauzeli slobodnu (nezauzetu) zemlju.,, Doseljene porodice u Točane iz predela Ibarskog Kolašina su;;Radenkovići su iz sela Brnjak,Ilići su iz sela Kozareva kod Leposavića,Savovići su iz sela Velji Brijeg ranije bili Tomovići,Kragovići su iz Kobilje Glave,Antonijevići i Radisavljevići koji su rod,takođe njihov rod su i Miletići.,Čarapići odnosno Vučetići su iz sela Rezala,Anđelkovići,Zdravkovići.