Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
29. septembar 2014. u 13:10
Nebojša Babić
Imenjače,
Kljajići su iz plemena Rovca, dok su ovi naši Devići iz sela Rovca. Istovetnost naziva možda je samo slučajnost. Selo Rovca kod Berana se u srednjem veku zvalo Borovci, pa sam skloniji da zaključim da se radi o iskvarenom obliku starog naziva, a ne o vezi sa Rovačkim plemenom.
Što se Kljajića tiče, ne znam za Rovca, ali znam da Kljajića ima upravo u Drobnjaku, valjda u Bijeloj kod Šavnika, i od njih u Prekotari, a ima drugih Kljajića i u Morači, tu doseljeni iz Lješanske nahije. Sve je to u neposrednoj blizini Tušine. A ni Rovčani nisu daleko.
Gledao sam sajt o Devićima, ima tu mnogo fantaziranja, kao i u mnogim drugim CG predanjima. Mislim na to tobožnje plemenito poreklo od nekih srednjevekovnih vlasteoskih kuća. Postoji lepa knjižica koju sam imao negde prilike da gledam, zove se nešto kao “Za pripadnike Drobnjačkog plemena”, ili tako nekako, pisao je njihov bratstvenik starina Novo Dević, tamo piše njihov rodoslov.
Nadam se da će neka nova testiranja Y hromozoma odgonetnuti mnoge stvari…
Pozdrav.
29. septembar 2014. u 17:16
Aleksandar Marinković
Nebojša,
da li ste i vi slučajno iz okoline Berana?
30. septembar 2014. u 08:18
Nebojša Babić
Moj otac je iz Šekulara, to mu više dođe okolina Andrijevice, mi smo deo bratstva Ćetkovića o kojem pisah.
30. septembar 2014. u 23:06
Aleksandar Marinković
Mene zanimaju porodice iz okoline Berana, tačnije Kaludra i manastir Ćelije. Prednost imaju oni koji slave Sv. Aranđela i pretpostavljam da bi trebali biti svrstani u tzv. srbljačke porodice.
1. oktobar 2014. u 08:04
Nebojša Babić
Aleksandre,
u Kaludri nema mnogo rodova. Velika većina su Ralevići koji slave Svetoga Alimpija i, koliko znam, starina im je iz Riječke nahije u Staroj CG, mislim da su Ceklinjani. Sledeći po brojnosti su šekularski Babići, tu doseljavani tokom 19. veka. Ostalih nekoliko rodova su kučkog porekla i slave Svetoga Nikolu. Ako ima neka familija u Kaludri da slavi Arandjelovdan, biće da je vasojevićka.
2. oktobar 2014. u 20:08
Aleksandar Marinković
Može biti Vasojevićka, ali i ne mora. Ja sam od ovih drugih 😀 Zato bi voleo da neko iz tog kraja testira svoje DNK poreklo.
6. oktobar 2014. u 08:28
Nebojša Babić
Aleksandre,
jel vi bejaste poreklom od Macura?
Mislim, s obzirom na HG i slavu?
6. oktobar 2014. u 19:40
Aleksandar Marinković
Jesam. Verujem i nadam se da među Vasojevićima ili Šekularima još postoji neka naša porodica, utopljena u većinu. Na to ukazuje i usmena predaja u mojoj porodici, mada je ona istovremeno i zbunjujuća.
7. oktobar 2014. u 11:00
Nebojša Babić
Verujem da u Polimlju ima potomaka Macura. Svakako više po ženskoj liniji.
Mislim da tu neće mnogo pomoći krsna slava, jer je ona promenljiva kategorija. Naročito jer je u pitanju Aranđelovdan, koji je slava Vasojevića. Kad bi bilo više testiranja HG, pomoglo bi. Al, nema narod novca…
Možda bi veće šanse da se nađe neki potomak Macura bile u oblasti Srednjeg polimlja i Prekotare, jer su najstariji rodovi pod pritiskom doseljenika često koristili ovaj pravac iseljenja. Ima jedna knjiga o poreklu tamošnjih rodova, mislim da je autor Pejatović, a da se knjiga zove “Srednje Polimlje i Potarje”.
Kod nas u Šekularu prema predanju nema starinaca. Navodono, svi Starošekularci potiču od jedne grupe doseljenika, verovatno iz 13. veka (moja procena, s kojom se Rade Brakočević verovatno ne bi složio 🙂
Za dve grupe Starošekularaca – Dašiće i Rmuše, i bratstva koja su nastala od Vuka Ljevaka, nema dileme u rodoslovu. Treća grupa (opet moje mišljenje) je heterogena. Oni navodno svi potiču od Komjena barjaktara, ali bi ih ja pre nazvao Radmuževićima. Ono što ih razlikuje od navedene dve grupe je da je starost njihovih prezimena mnogo veća nego kod svih drugih Šekularac i da nemaju baš precizne rodoslove. Možda među njima treba tražiti neki stariji sloj stanovništva. Koliko ja znam, u tu grupu spadaju sledeće familije: Lekići, Kenjići i njihov ogranak Tomovići, zatim Spalevići, Kukalji (ranije su se prezivali Andrijanići), Maslari i njihov ogranak Boškovići.
Da li su svi srodni ili ne, da li su svi potomci Radmuža i ko je bio Radmuž, ne zna se. Čitao sam turske deftere u kojima su popisani i stanovnici Šekulara, ali nigde nisam našao to upečatljivo ime, što bi možda ukazivalo da je on iz vremena pre turskog dolaska u Polimlje (1455).
1. oktobar 2014. u 22:34
rade
I Kaludrani su bili 1876.godine u vrijeme crnogorsko – turskog rata. u šekularski bataleon, jer su do razgraničenja 1884.godine sa Turskom i Rovca i Kaludra bili u sastavu Šekulara. Od tada, pa do 1912.g. Kaludra i Rovca ostaju u tursku granicu. U Kaludri su sledeća prezimena: Anđići, Babići, Barjaktarovići, Dabetići, Ralevići. Anđići kazuju da su od Kuča, Ralevići da su Ceklinjani, Babići su Šekularci, Dabetići su Vasojevići, Barjaktarovići starinom po jednima Bratonožići,a po drugima Kuči., predigli iz Petnjika.
1. oktobar 2014. u 23:10
Rade Brakočević
Nebojša je naveo slave. Evo nekih pojedinosti. Ralevići,alempijevci, prislužak Sv. Đorđe, Babići Sv. Đorđe- Đurđevdan , prislužak kao i svi Šekularci Sv. Ilija, Anđići Sv. Nikola, Barjaktarovići Sv. Nikola, prislužak proljetni Sv. Nikola, Dabetići Sv. Arhangel Mihailo, prislužak Aleksandar Nevski. Svi dođoši na prostor nekadašnjeg vojvodstva Šekular.
3. oktobar 2014. u 00:20
Ranko Milosavljević
Dragi rođače Zdravko Filipoviću
Slučajno sam naišao na ovaj sajt. Vidim da pominjete porijeklo vašeg bratstva i navodite da ste u Točane doselili iz Ibarskog Kolašina, i da ste “Lomigorci”.
Ja sam rođen u Kozarevu, Ibarski Kolašin, danas opština Zubin Potok. Imam kompletan rodoslov svojih predaka naseljenih u Kozarevu.
Dakle, tri brata: JEREMIJA-JERO, STEVAN-STEVO I PERO, doselili su iz sela LOPATE koje se nalazi u LIJEVOJ RIJECI, iz plemena Vasojevića, prvo u selo Brđani, kod Novog Pazara, a pošto su tu prezimili jednu zimu, kranuli su na južnije strane Rogozne, i naselili se: Jeremija-Jero u selo Lomigore, koje pripada danas mesnoj zajednici Lučka Rijeka (Lučka rijeka ima više zaselaka), Stevan-Stevo se naselio u selu Žitkovac, kod Zvečana, a Pero u Kozarevo. Jero, Stevo i Pero su se doselili kao odrasli ljudi, otac im je ranije umro i sahranjen je u Lopatama u Lijevoj Rijeci. Ja sam rođen 1960. godine, i računajući od doseljenog Pera, sedma sam generacija u Kozarevu. Nađalost, naša raseljavanja su nastavljena ponajviše krajem prošlog vijeka, tako da je danas Kozarevo ostalo tek sa nekoliko kuća, među kojima su moj otac Alempije, majka Leposava i brat Radoslav sa sinom Stefanom i ćerkom Aleksandrom.
Naši preci Jero, Stevo i Pero su, dakle, Vasojevići, naši bliski rođaci su stanovnici Buba, u Ibarskom Kolašinu, i svi slavimo Svetog Jovana (20. januar), a “mala slava nam je Sv. Ilija (2. avgust). Ostali Kolašinci su dugo Lomoigorce, Kozarevce i Bubljane zvali “Lopaćani”. Ima jedna fotografija u knjizi “Ibarski Kolašin” Milisava Lutovca, snimljena pred II svetski rat, na kojoj je grupa žena iz Buba u autotentičnoj ženskoj nošnji, a fotografija je potpisana kao “Lopaćanke iz BubaĆ.
Zašto nam je slava Sv. Jovan, a ne Sv. Aranđeo, koji je slava svih Vasojevića, ima više tumačenja, počev od onih da su primijenili slavu zbog “pada u krv” (krvne osvete, zbog nekog ubistva u starom zavičaju kada su braća ubila neke tamošnje muslimane jer su iam napali sestu), do toga da je stanovnišvo Lijeve Rijeke bilo u prošlosti prilično homogeno, i da su kroz taj kraj prolazila različita plemena.
Stanovnici Lomigora, naši rođaci, danas imaju prezimena Jeremić i Lomigora i Joksimović.
Posle 1912. godine kada je Kosovo oslobođeno od Otomanske carevine, nove vlasti su uvele administraciju, koja je u pogledu prezimena napravila pravi karambol: imate rođake u jednom selu koji imaju i po desetak prezimena. Tako moji rodjaci u Kozarevu imaju prezimena: Milosavljević, Pavlović, Miljković, Milović, Obrenović, Vasović.
Nisam istraživao iseljavanje Lomigoraca u Toplicu, odnosno Točane, ali znam da se iz Kozareva preko Kopaonika, u Točane odselili Ilija i Stevan, a bilo je iseljavanja i u sela u okolini Leposavića
Ako Vas nešto više interesuje o ovoj temi možete me kontaktirati imejlom.
5. oktobar 2014. u 01:06
Zdravko
Pozdrav Ranko.Hvala ti što si se javio .Ja sam mlađi 31 god. vi ste godište mog oca.Otac i deda su mi preminuli pre deset i petnaest godina kada me nije interesovalo ništa u ovom smislu o poreklu dok nisam kasnije kad sam malo porastao dobio neku knjigu od nekog rodjaka u kojoj sam proćitao ove podatke o nama i počeo da se interesujem.Kozarevci u mom zaseoku su na oko kilometar od nas i danas se prezivaju Ilić.Mi smo kao rod bili sa njima (što verovatno i jesmo sudeći po slavi ).Kažu da smo se prezivali Dašić a zovu nas Lomigorci.Rodoslov znam od Filipa od kojih smo mi i Jovana koji su se razišli jedan u Točane a drugi u Vrelo kod Kuršumlije.Isto tako sam pročitao da Kozarevci daljom starinom mogu biti iz Lopata.Uselu Gazivode kaže ima Šiljkovića,Trifunovića i Vasiljevića koji slave iste slave kao mi. Svako dobro i ostavite mi svoj imejl.
5. oktobar 2014. u 01:10
Zdravko
Veliki rebus za mene je i to prezime Dašić??? Ništa nisam pronašao o Dašićima iz Ibarskog Kolašina.
10. oktobar 2014. u 19:24
Ranko
Zdravko,
U Ibarskom Kolašinu nema Dašića, osim ako je posle 1999. neko od njih doselio iz Metohije ili Prištine, kao izbeglica. U Kosovskoj Mitrovici ima Dašića, ali to nisu doseljeni prije 1912. već kasnije.
Lomigorci, naši rođaci, nisu Kuči, ponavljam doselili su se iz Lijeve Rijeke, potomci su Jera, a Jerov rođeni brat se naselio u Kozarevu, desetak kilometara od Lomigora. Selo Lomigore je u Lučkoj Rijeci. Hvala za informacije o Kozarevcima u tvom kraju. Moj stric, rođen 1929. godine, koji je živ i zdrav, proveo je nekoliko godina tokom Drugog svetskog rata kod naših rođaka, Kozarevaca u tvom kraju, kao izbeglica. On je i danas u kontaktu sa tim rođacima.
5. oktobar 2014. u 01:14
Zdravko
A za Lomigore negde čak videh da su ,,poreklom Kuči,,???
10. oktobar 2014. u 19:16
Ranko
Zdravko,
Moj imejl je [email protected].
Pozdrav,
Ranko Milosavljevic
5. oktobar 2014. u 15:01
Zdravko
Od nekog dede pamtim prvu teoriju o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,
3. oktobar 2014. u 08:29
Nebojša Babić
Ranko, kažete:
“Naši preci Jero, Stevo i Pero su, dakle, Vasojevići, naši bliski rođaci su stanovnici Buba, u Ibarskom Kolašinu, i svi slavimo Svetog Jovana (20. januar), a „mala slava nam je Sv. Ilija (2. avgust).”
Neobično je da su slava i prislužba vaše familije tipično starošekularski, a opet imate predanje da ste Lopaćani.
S druge strane, Zdravko Filipović (koga nazivate rodjakom) je u svom ranijem komentaru napisao i:
“U nekoj knjizi sam pronasao da smo ,,verovatno,, bili Dasici”.”
I ova činjenica vas vezuje za Šekular.
Često se kod davnije iseljenih rodova pod odrednicom “iz Vasojevića” podrazumevaju oblasti Gornjih i Donjih Vasojevića, odnosno celo Gornje Polimlje i Lijeva Rijeka. Ali, to ne znači da tamo žive isključivo Vasojevići u plemenskom smislu. Čak mislim da od svog stanovništva ove oblasti pretežu po broju ne-vasojevići, dakle Šekularci, Veličani i drugi Ašani i “Srbljaci” raznorodnog porekla iz CG i Brda.
Zato, preporučujem vam da podrobnije ispitate korene. Pre bih rekao da su oni u Šekularu.
Pozdrav!
11. januar 2017. u 23:36
Dusan
Da, takodje , od moje majke familija, iz Gornje Trnave kod Topole, ima predanje da su Vasojevici, a slave Sv. Jovana i preslavljaju Sv. Iliju…Znaci da su i oni Sekularci…
11. januar 2017. u 23:37
Dusan
Inace, oni su Savici, grupa rodova zvanih “Babaandjelici”, a dosli su iz Lopata
12. januar 2017. u 07:46
Joksim
U cilju bližeg utvrđivanja porijekla, najbolje je da neko od Savića uradi DNK test po muškoj liniji. Na srpskom DNK projektu ima testiranih i rodova iz plemena Vasojevića i plemena Šekular. Jedino tako će se riješiti dilema da li su Savići iz Gornje Trnave kod Topole porijeklom Šekularci, Vasojevići ili nekog drugog roda. Slava jeste pokazatelj, ali nije jedini. Šta ako su mijenjali slavu?
12. januar 2017. u 08:42
Nebojša Babić
Dušane, najbolji odgovor dalo bi testiranje u-hromozoma. Imamo poznatu haplogrupu Vasojevića, a i šekularskih bratstava, kao i jednog broja polimskih Srbljaka. Pa bismo te mogli negde svrstati.
3. oktobar 2014. u 19:59
Ranko Milosavljević
Poštovani Nebojša Babiću,
Slažem sa sa Vama da da postoje nelogičnosti u pogledu slave koju slave Vasojeviću doseljeni u Ibarski Kolašin, koja je ponavljam Sv. Jovan (20. januar) i preslava Sv. Ilija (2. avgust, po novom kalendaru). U Ibarskom Kolašinu, oni koji slave Sv. Jovana se nazivaju “Jovančani” i u mojem detinjstvu je bilo nezamislivo da se neko kod slavi S. Jovana oženi djevojkom čoija porodica slavi istu krsnu slavu, iako su iz različitih sela. To ukazuje na zajedničkoi priojeklo. Razgovarao sam svojevremenom sa pokojnim Milom Nedeljkovićem, našim znamenitim etnologom i autorom više knjiga o doseljavanju u Šumadiju, i on mi je rekao da su brojni krajevi bili “prolazne stanice” za mnoga plemena, bratstva, skupine ljudi. Tako, prema mišljenju Nedeljkovića, kada je porijeklo Karađorđa u putanju, on je govorio da su se preci Karađorđevi selili, nbe direktno iz, uslovno rečeno današnje CG, u Šumadiju, već iz postojbvine su preseljavali u razne krajeve, kraćče se zadržavali, da bi se na kraju,m trajnije skrasili u Viševcu kod Rače u Šumadiji. Zato, prema mišljenju Nedeljkovića, ima toliko različitih tumačenja odakle su preci Karađorđa doselili , da li iz Kralja, da li iz Metohije, ili iz Pešteri, gdje su imali kumove Kučeviće, koje su kumstvo odrđavali sve do kraja dinastije, čak su Kučevići išli na svadbu kada se ženio Kralj Aleksandar sa Marijom. Vaše mišljenje o teitoriji Vasojevića, koja je definisala porijeklo odakle se neko doselio, mislim da je slična stavu pok. Mila Nedeljkovića. Moj djed Radonja, rođen 1895. u Kozarevu, lukununuk Pera koji se doselio iz Lopata iz Lijeve Rijeke, uvijek je govorio da smo se doselili “iz Vasojevića”, a tako su govorili i njegovi vršnjaci, čija sam kazivanja zapisivao. Mile Nedeljković je govorio da je oblast Lijeve Rijeke bila vjekovima prolazna stanica kroz koju su prolazila različita plemena u raznim pravcima, seleći se iz različitih razloga.
4. oktobar 2014. u 08:27
Rade Brakočević
Treba razlikovati oblast Vasojevića i pleme Vasojevića. Prema istraživanjima u ovoj oblasti 40% odsto pravoslavaca su plemenski Vasojevići, a 60% ostali. Drugo pitanje je međusobno orođavanje. To su istražili ozbiljni istraživači, većinom baš Vasojevići. Ranko, zanimljivo, ne navodite literaturu da ste iz Lijeve Rijeke. U ozbiljnim knjigama ne nađoh potvrdu vaših tvrdnji. S obzirom na slavu i malu slavu, ako je nijeste mijenjali, provjerite da vaši preci nijesu pobjegli baš od zuluma Vasojevića. Vaše je pravo da vjerujete iz kojeg ste plemena. Jovanovaca ima i u Staroj Crnoj Gori, a na sjeveru Crne Gore. Kao kompaktna cjelina Sv. Jovana zimskog i zajedničku slavu Sv. Iliju slave pleme i kraj Šekular. Sv. Ilija je zajednička slava i šekularskih Drobnjaka i drugih koji iz ovih ili onih razloga nađoše utočište na onome lomnu Šekularu… Ovo je ozbiljan sajt, navedite izvore. Lijepi pozdravi. Rade
10. oktobar 2014. u 19:29
Ranko
Rade,
Izvoru, kada su u pitanju, rodoslovi i porijekla naših predaka, koji su se selili iz jednog kraja Otomsnske carevine u drugi, skoro da ne postoje. Barem u najvećem broju slučajeva. Postoji usmena tradicija, odnosno usmeno kazivanje, koji je u epskim krajevima, kakav je bio Ibarski Kolašin do skora, prilično razvijeno. U porodici znamo za svoje porijeklo, prenosilo se to iz generacije u generaciju, znaju se sela odakle smo došli, kao i teritorije plemena. U ta usmena predanja verujem, jer se ne tiču nekog preuveličavanja, čemu je naš narod veoma sklon (na primer onih da je Slobodan Milošević, dok je bio na vlasti, porijeklom od Strahinjića Bana, a pola CG je porijeklom od Nemanjine vlastele).
6. oktobar 2014. u 13:46
Miljan
Dobar dan,jedno jedno pitanje za gospodina Radeta Brakocevica ,da li zna nesto vise o Rmusima ,koji su se doselili u toplicko selo Jabucevo?Zbog cega im nije dozvoljeno da zadrze staro prezime,i koji je razlog iseljenja iz Sekulara?Hvala unapred.