Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić u autorskom tekstu piše o Srbima naseljenim u Rumuniju još od 14. veka pa do poslednje velike seobe posle sloma Prvog srpskog ustanka
Svojevremeno sam dosta puta prokrstario čitavu oblast severoistočnog dela današnje Rumunuje (od Lugoša – Lugoja, do Temišvara, Lovrina, Sent Mikloša (Sin Nikolau Mare), Arada, pa opet nazad do Žombolja – Jimbolie) i dobar deo jugozapadne Mađarske. I skoro u kom selu ili gradu da sam svraćao, još uvek sam susretao naše zemljake, Srbe. To su u stvari bili ostaci nekadašnjih velikih seoba Srba na sever, a bilo ih je i potomaka Potisko–pomoriških graničara ili čak onih koji su se tamo našli i kao starosedeoci, ko zna od kada. Svaki susret sa našim sunarodnicima, bio je dirljiv. Tek van granica otadžbine, moguće je osetiti i doživeti tu neobičnu mešavinu nostalgije, poštovanja izvora duhovnosti i namere da se među drugima ostane svoj. Ali, pre svega, moguće je osetiti veliku želju i snagu da se očuva, što je moguće duže, ono što se, jednostavno, zove – korenima.
Uglavnom, danas su se mnogi asimilovali u većinsku naciju, no, ima još onih Srba koji se tvrdo opiru i tuđem jeziku, navikama, i njihovim običajima, kulturi… Još i sada mnogi od njih imaju i proslavljaju svoje krsne slave, a u Sen Miklošu sam jednom naišao i na gradsku crkvenu slavu „Kran“, sa puno naroda u crkvenoj porti.
Posebno mi je bilo drago kad tamo negde u Rumuniji susretnem baš onog pravog Banaćanina, sa tipičnim sporim izgovorom i ponašanjem, kao da za sve imaju i previše vremena. Verovatno, baš zbog te otuđenosti od svoje matice, uspeli su da sačuvaju neiskvaren taj toliko karakterističan lalinski govor i naglasak, sa rečima koje su se upotrebljavale nekad davno i ovde, u našem delu Banata. Oni kao da su nas nekako prepoznavali i prilazili nam, željni razgovora na srpskom jeziku, a i da čuju šta ima novoga ovde kod nas. Mi smo tada bili za njih pravi Ameri, dok su oni živeli vrlo skromno. U prodavnicama nigde hrane, sem nekih džemova ili konzervi, a za mleko ili onaj baš crni hleb, čekalo se u redovima. Samo smo u nekom restoranu mogli naleteti na ćevape, ali velike.
Tamošnjim našim Srbima, kao da se u pogledu osećao onaj široki vidokrug prema Srbiji, iz koje su i neki njihovi preci ko zna kada stigli u ove krajeve. Možda krive i našeg počivšeg kralja, koji, kad se ženio rumunskom princezom, umesto da u miraz traži srpski deo Banata, on ga velikodušno da Rumunima. Kao i Jugoslaviju „Slovenima“. A Srbima i iz tadašnjeg Banata i iz bivše Jugoslavije, ostaše samo problemi sa kojima se i danas i muče i bore ne bi li sačuvali svoj identitet.
Neki podaci govore da se još 1481. godine u Temišvar (na slici levo srpska Saborna crkva u ovom gradu) doselilo oko pedeset hiljada duša iz Srbije, u koju su Turci, nakon Maričke i Kosovske bitke, sve više nadirali, pljačkali, palili, ubijali. Seobe sa juga ka severu su bivale sve učestalije, a mnogi istoričari tvrde da je tako velikih seoba bilo i više od deset. Posle pada Banata pod Turke, ugarski kralj Matija Korvin, u pismu rimskom papi 1483. godine, navodi da se tokom protekle četiri godine u njegovo kraljevstvo doselilo preko dvesta hiljada Rascijana. Felnak je staro naselje koje se u dokumentima pominje još 1333. godine. Srbi ga naseljavaju 1484. godine. Selo je locirano na reci Morišu, 25 kilometara zapadno od Arada. I danas je u njemu ostao da živi 310 Srba. U istom selu je podignut jedan od najlepših pravoslavnih hramova u Pomorišju. Od tridesetak crkvenih knjiga u njemu, posebno su vredne Antologion (Rimnik, 1643), Biblija (Moskva, 1663) i Oktoih (Rimnik, 1703). Gde god da su stizali, Srbi su odmah podizali svoje crkve i manastire. Tako je i sagrađen manastir Hodoš kod Arada kao zadužbina Jakšića, još u 15. veku. U velikoj seobi pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, u krajeve tadašnje Austrougarske monarhije (znači i delova Rumunije i Mađarske), pristiglo je još preko 37.000 porodica, koje su u bekstvu od Turaka, napustile prostor Kosova, Makedonije, Stare Raške, Šumadije. Nešto kasnije, u 18. veku, između Timiša i Moriša, zabeleženo je preko dvesta pedeset naselja u kojima su živeli Srbi. Posle propasti Drugog srpskog ustanka u Srbiji 1813. godine, u Habsbursku monarhiju se sliva još sto hiljada izbeglica.
Broj Srba na teritoriji današnje Rumunije je oscilirao, i kao po nekom pravilu, uvek se smanjivao, odnosno, asimilirao sa Rumunima. Tako ih je po popisu iz 1854. godine bilo 62.000, 1905-te 53.000, 1938-me 45.500, 1992-ge 29.000, a 2002-ge 22.518. A samo u Aradu je još 1927.godine, bilo 30.000 Srba. Kao nacionalnih manjina, Srba danas u Rumuniji ima u Temišvaru, Deti, Velikom Senmiklošu, Čakovu, Rešici, Staroj Moldovi, Aradu, Felneku, Nadlaku, Oršovi….
I tamo u tuđini, mnogi se još trude da sačuvaju Srpstvo, svoj jezik, folklor, kulturu. Ali, vreme čini svoje i jednog dana nestaće i poslednjih potomaka Srba u Rumuniji, pogotovo ako ih matica ne bude prihvatala i uvažavala, pomagala, što je njena i moralna obaveza. To na kraju, priliči svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj državi da vodi brigu o pripadnicima svoje nacije, pa ma gde se oni u svetu nalazili.
AUTOR: Saradnik portala Poreklo VOJISLAV ANANIĆ, Senta
15. septembar 2017. u 06:07
vojislav ananić
Lipova (Lipa)
Nalazila se u Adarskoj županiji na levoj obali m0riša. Zabeležena je u XIII veku. U starim izvorima beležena je obično kao Lipa. Pored Đule i Jenopolja bila je jedno od najznatnijih srpskih nasUelja u Pomorišju. Lipova je u nekoliko pravaca imala karakter pograničnog naselja: i u prirodnom, i u etničkom, i u političkom pogledu. Nalazila se na granici ravnog Banata i planinskog Erdelja; na etničkoj tranici srpskog, rumunskog i mađarskog naroda, a pod političkom vlasti Turaka i erdeljskih knezova. I stanovnici Lipove. i ovog kraja, imali su osobine stanovnika ovakvih naselja: govorili su jezike naroda koji su ovde živeli, krijumčarili, bili okretni u iznalaženju raznih načina života, ali i politički skroz nepouzdani. Lipova i Jenopolje su mesta u kojima su živeli grof Đurđe Branković i Isaije Đaković, zvani Mudri, što možda treba prevesti vešt i okretni diplomata. Iako su u Lipovi Srbi bili glavni faktor Lipova nije bila nikad čisto srpska, nego su u njoj živeli i Rumuni i Mađari.
Lipova je dosta rano ostala jedno od važnijih sedišta banatskih i erdeljskih Srba. Već 1526 krenuo je Car Jovan svoju akciju prvo među Srbima u kraju OKOI Lipove odakle je izgleda i sam poticao. 1527 držao je Lipovu u svom posedu despot Radič Božić a po njegovoj smrti njegov rođak Stevan Balentić i Mihailo Horvat. 1529 boravio je u Lipovu kralj Jozan Zapolja okružen Srbima na koje se tada oslanjao. 1531 bio je gospodar Lipsve Petar Petrović, tadašnji tamiški župan, koji je Srbe u Lipovi veoma pazio. 1541 boravila je jedno vreme u Lipovi kraljica Izabela.
1551—2 promenila je Lipova nekoliko puta svoga gospodara. Petar Petrović predao ju je kralju Ferdinandu, ali su je ubrzo, gotovo bez borbe, uz pomoć Srba u Lipovi, zauzeli Turci. Iste godine oteo je Turcima Lipovu fra Đurđe Urišenović. Od 1552 pripadala je Turcima. Za vreme Turaka delila se u grad i varoš, i bila sedipgge sandžakata. 1563 boravio je u Lipovi srpski episkop Danilo’.62 Izgleda da je tada u Lipovi bio na glasu kujundžiluk. Tih godina izradio je u Lipovi Mitar zlatar kivot, koji c’e nalazio u manastiru Šišatovcu.
Veće promene u životu Lipove nastale su od 1595, od pokreta Srba u Banatu. Te godine zauzeo je knez Batori Lipovu uz pomoć Srba u Lipovi, koji su tada u Lipovi činili polovinu posade. Kada je 1600 Đorđe Basta potukao lipovsku posadu prešli su lipovski Srbi, kao i Srbi u Jenopolju i Pomorišju, na austrisku stranu. 1604 pomogli su Srbi iz Lipove Srbima iz Lugoša i Karansebeša pri pokolju Mađara i Vlaha u ovim mestima. Bočkaj da bi oslobodio Lugoš i Karansebeš od Srba preseli ih u Lipovu, koja se tada preda Turcima. Nije jasno zašto je isti Bočkaj, neposredno pošto ce Lipova predala Turcima, 2 avgusta 1605, nagradio lipovskog kapetana Vladislava Raca od Slankamena, poklonivši mu Deeku i Mikelaku. Možda ga je nagradio zato što je Vladislav bio protiv toga da Lipova dođe pod Turke. Lipova ni pod Turcima nije osta- la dugo. Izgleda da su Turci hteli da obračunaju sa Srbima iz Lipove. Srbi iz bojazni da ih Turci ne pobiju iskoriste priliku, pa kada je lipovski beg krenuo u poteru za Tatarima, koji su robili i pljačkali okolinu Lipove, krenu sa begom u poteru za Tatarima ali ga ztsput napuste, brzo se vrate u Lipovu zauzmu grad i u gradu potuku Turke a grad predadu erdeljskom knezu Bočkaju. Posle Bočkajeve smrti 1607 bude izabran za erdeljskog kneza Žigmond Rakoci koji je prema Srbima u Lipovi bio dobro raspoložen. Vladika Sava Branković koji je već iz ranije bio uz Bočkaja dobio je od Bočkaja vladičansku stolicu u Tevišu. Vladici Savi poklonio je Bočkaj neke pustare u kraju oko Arada. Iste godine obdario je on još neke Srbe u Lipovi u Nemačkoj ulici i selo Patu. Plemiću Trifunu Nađu (ili Racu) poklonio je jednu plemićku kuću u Lipovi, i Senđurđu u tamiškom kraju, a Vladislavu Racu pustaru Onus u tamiškom kraju. A nekim Srbima,kao Mihailu Vićiću, Milošu Kazimiru, Ste- vanu Racu i Radivoju Žutroviću, dao je plemstvo.
Posle Smrti Žigmonda Rakocija došao je za erdeljskog kneza Gavrilo Batori. On je 1610 poklonio Jovanu Racu, Vladislavu Porkolabu i Stevanu Trombitašu pustare Krstur, Nadaš i Godinovo selo.
Posle njega došao je za erdeljskog kneza Gavrilo Betlen za koga su se, ne znamo zašto, dobri odnosi između Srba u Lipovi i erdeljs&og kneza pokvarili, te su Srbi počeli šurovati sa Turcima. Kada je Betlen ovo osetio, bojeći se da Srbi ne predadu Lipovu Turcima, poslao je 1614 u JJipovu jedan odred vojnika da pojačaju mađarski deo posade u Lipovi. Srbi kao da su osetili ‘0 čemu se radi dočekaju ovaj odred, i potuku ga. Vest o ovom događaju sCigla je u Erdeljski Beograd baš u vreme kad je erdeljski sabor bio na okupu. I knez i staleži bili su iznenađeni ovim aktom Srba iz Lipove. Sabor odmah’ uputi proglas palatinu, plemstvu i županijama u kojem prikažu stvar tako kao da Mađari u J1ipovi žive u stalnom strahu od Srba i Vlaha te da tome treba učiniti kraj. Sam Betlen krene na Lipovu. Kada je lipovska posada videla opasnost jedan deo posade ponudi predaju grada ali srpska posada u Donjoj Varoši odbije sporazum i pozove Turke u pomoć. Ali kako je u tom momentu stigao od sultana ferman, kojim se Betlenu ustupa Lipova na uživanje, dok se ne sklopi mir sa carem Matijom, pjokori se cela lipovska posada Betlenu. Betlen se prema Srbima poneo blago, samo je vođama pobunjenih Srba oduzeo imanje. Kada je 1616 sklopljen mir sa carem Matijom pošalje jednu veću četu od 600 ljudi da preuzmu Lipovu od srpske posade, ali je Srbi ipak predadu Turcima. Na to se digao sam Betlen te je 12 juna 1616 osvojio i predao sultanu zajedno sa Šoljmošom, Aradom, Nadlakom i još nekim mestima.
Pred kraj Betlenove vlade popravili su se njegovi odnosi sa Srbima u Lipovi. 1625 ustupio je on Srbima plemićima iz Lipove kao Radulu Suproviću, Petru Lipovcu, Stevi Savi, Nikoli Kotorloviću, Vladislavu Teneckom (Tenzki), Kazimiru Milošu, Živcu Racu, Mihailu Racu (ili Vičiću), Avramu Fejiru i Đorđe Arađaninu i 160 Srba vojnika iz Arada pustare Balvan, Chyzier, Chotet, Bathia, Bikarz, Senđurađ, Sentivan, i neka imanja u Aradskoj županiji.
1666, izgleda, nalazio se u Lipovi episkop, jep je Lipova u katastigu zabeležena kao „bogohranimi grad“. Te godine bili sy u Lipovi sveštenici Jovan i Vukoje. 1712 bio je u Lipovi knez Prvul. 1727 imala je varoš Lipova 76 domova. Tokom XVIII veka dobili su u Lipovi Rumuni premoć. 1830 označena je Lipova kao rumunsko-srpsko-nemačko naselje. Nalazi se na Morišu istočno od Arada.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
15. septembar 2017. u 06:08
vojislav ananić
Temišvar (Timisoara)
Bio je glavno mesto Temišvarske županije. Kao utvrđenje zabeležen je 1323, a kao naselje 1474. Temišvar se od starine delio u utvrđenje ili grad, i varoš. U Temišvaru su se Srbi nalazili i pre pada Temišvara pod Turke. Prilikom osvojenja Temišvara Srbi su činili znatan deo posade kojoj je bio na čelu Nikola Crepović. Kada su (1552) Turci zauzeli Temišvar pao je i on sa posadom u ropstvo. Da bi os’tali na miru morali su Srbi da plate Turcima 1000 dukata. Pošto je Banat zauzet Temišvar je ps!stao sedište temišvarskog sandžakata. Temišvar’ je pod Turcima bio znatno naselje sa razvijenim zanatstvom i trgovinom. 1573 oenovao jo u Temišvaru Mehmed Sokolović jednu zadužbinu kojoj su pripadale pet radnji i jedka gostionica. I Dubrovčani trgovci imali su u Temišvaru svoju koloniju.
Srbi su u Temišvaru služili i kao martolosi te se po njima zvao jedan deo Temišvara „martološki kraj“, što možda treba da znači isto što i srpski. 1624 činili su Srbi deo posade koja je čuvala most.
Prilikom bune Srba u Banatu 1594 pokušavali su pobunjenici da zauzmu Temišvar, ali im taj pokušaj nije uspeo. Kasnije, kada su Turci uspeli da bunu savladaju, znatan deo pobunjenika uništen je kod Temišvara, U kasnijim borb|ama oko Temišvara (1596) učeetvovali su, u Batorijevoj vojsci, koja je opsedala Temišvar i istaknuti Srbi, Đorđe Slankamenac i Sava Temišvarac. Tom prilikom Batori je uspeo da osvoji srpski deo varoši.
U XVII veku bio je Temišvar sedište srpskog episkopa. 1629 posetio je Temišvar pećki patrijarh Pajsije. Srbi u Temišvaru imali su protu i verovatno više Sveštenika. 1660 zabeleženi su u Temišvaru: pop Dragojlo, Kraguj, Jovan ćurčija, Miloš Obradović, Petko hadžija, Radivoje, Andreja, Miloš, hadži Andreja, Mihailo odabaša, Đurica Ružić, Rak1a, Alimpije, Marin, buljubaša topdžiski. 1666 zabeleženi su: protopop Blagoje, pop Gvozden, Jovan, Kuzman, Obrad, Boža, Jakob, Ćira, Radivoje, Marjan, Sava, Jovan, Andreja, Radosav, Forga, Radivoje, Milisav, Živko kovač, Peja ćurčibaša, Nikola, Staniša, Nikola, Stojan, Petar, Miloš, Radoja, Radul, Stepan kovač, Marko, Mihailo, Radosav, Ivan, Stojko ekmedžija, hadži Đurica, hadži Bartolomej, Obrad, Stepa odabaša, Koma, Petar, Vučić Kosta, Grujica, Milutin, Radivoj kundakdžija Gavrilo, Miloš, Dmitar, Radosav, Gavrilo, Vučić, Jeremija, Veselin, Jovan, Radiša, Živko, Paun, Štero, Jana, Ćirjak, Ivo, Nika, Vuk, Živko, Janja, Sima.
1712 pisali su u Temišvaru „milostinju” od ćurčiskog rufeta 40 majstora, a od abadžiskog 30. Ustabaša abadžiskog rufeta bio je tada Stojan. Od tačadžiskog rufeta zabeleženo je 9 majstora. 1720 činili su najveći deo stanovništva Srbi ali ce pored njih nalazilo nešto Rumuna i 12 porodica španskih Jevreja. 1738—9 stanovništvo u Temišvaru je strahovito stradalo od kuge. Po popisu od 28 januara 1739 nalazilo se u Temišvaru 54 pravoslavne porodice.
Za vreme Turaka Temišvar je bio neugledna palanka ograđena palisadama. Austriska vojna vlast napravila je od Temišvara značajno utvrđenje i uređeno naselje, sagrađeno od cigli i kamena. U utvrđenju nalazile su se samo nove, lepe i masivne kuće, i široke ulice. Temišvarska tvrđava imala je tri kapije, koje su se noću zatvarale. Najkasnije je zatvarana varadinska kapija; ona je zatvarana dva sata docnije od druge dve. Temišvar je dobio od inženjera nivelisane i regulisane ulice ali ove, još pred kraj XVIII veka, nisu imale svoja imena, nego su nazivane ili po glavnim zgradama, koje su se u njima nalazile, ili po najuglednijim ličnostima koje su u njima stanovale. Naročito su lepe bile vojničke zgrade. Od privatnih zgrada odlikovale su se lepotom nemačka i srpska većnica. Većnica srpskog magistrata nalazila se u blizini epiSkopskog dvora. U glavnoj sali ove većnice davane su pretetave i društveni balovi. U ovoj većnšdi, verovatno, je održan i čuveni srpski narodni crkveni sabor 1790, koji je tražio Banat za poeebnu srpsku političku teritoriju.
Temišvar je već u to doba imao nekoliko lepih svratišta, pa i kavana. U tvrđavi i varoši stanovalo je 153 građanske porodice Srba i Nemaca. Mađara je do tada bilo sasvim malo „ali je utoliko bilo više Jevreja“. Do 1775 imali su Srbi i Nemci svoje posebne opštine a tada su spojene obe opštine u jednu. Mahala je bila naseljena u znatnoj meri Rumunima. Temišvarom, u prvo vreme, upravljali su uglavnom Srbi. Na čelu opštinske uprave stajali su knezovi. Kasnije su se Nemci odvojili u posebnu opštinu.
Na čelu srpske opštine stajali su: 1716, pre i za vreme predaje Temišvara, Nššla, Mumdžija koji je umro za vreme kuge 1739. — 1717: Jovan Debeli. — 1718: Stojan Varažlija; umro za vreme kuge. — 1720—1 Josim Malenica ili Stamorac. Rođen je oko 1670 u Stamori u Banatu. Bio je trgovac marvom. 1739—40 imao je veliku porodicu od 10 članova. Stanovao je Kod ključa. Umro je 1755. — 1722—3: Sava abadžija. I on je umro za vreme kuge. — 1724: Josim Milenica (Stamorac). — 1725—6: hadži Neja (ili Nedeljko). On je bio mumdžija (ili sapundžija), a bio je rodom iz Vidina, U Temišvar je došao oko 1720. Umro je 1747.— 1727—8: Josim Malenica. 1729—30: Stojan Varažlija. —- 1731-2: Jovan Rašković. — 1733—4: Petko Debeli. I on je umro za vreme kuge. — 1735: Jovan Rašković. — 1736—9: Josim Maleni- ca. — 1740—1: Marko Mucul. On je umro 1742. — 1742—7: Josim Malenica. — 1748/9: Jovica Stajić. — 1750—67: Josim Malenica. — 1768—73: Georgije Kalinović, plemeniti od Dojrana. Umro je 1773. — 1774—7: Živan Đuričko, plemeniti od Modoša.
Etnički odnosi u Temišvaru Sgalno su se menjali na štetu Srba. 1835 nalazilo se u Temišvaru, bez sveštenika, plemstva i učenika ukupno 14.652 duše, od kojih katolika 7.492, pravoslavnih 5.784, evangelika 372, i reformiranih 120. Najbolje su napredovali Jevreji. Njih je bilo 884. Stanovništvo je lo jeziku bilo ovako raspoređeno. U Jozefštatu stanovali su samo Nemci. U unutrašnjem gradu najviše Nemci, zatim Srbi, Grci i Mađari. U Fabrici Nemci, Rumuni i Srbi. Kad je 1848 formirano Vojvodstvo Srbije Temišvar je postao glavno mesto nove krunovine.
U Temišvaru su se rodili: Makarije Petrović, arhimandrit i crkveni pisac (1734 — Tver u Rusiji 1766); Jovanović — Barbulović, slikar (1767—1793); Aleksa Janković, političar (1806 — Beograd 1869); Danilo Stevanović, političar (1815 — Beograd 1886); Pavle Petrović, slikar (1818 — negde u istočnoj, Aziji 1852); Vasilijan Petrović, episkop bački (1820 — Novi Sad 1891); Aleksa Bačvanski, glumac (1832 — Beograd 1881); Fedor Nikolić, političar (1836 — Rudna 1903); Aleksandar Protić, pukovnik i pisac (1838 — Beograd 1907); Ivan Stojić, teosof (1866 — Budimpešta 1922); dr Kosta Hadži. advokat i političar (1868 — Novi Sad 1946).
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
15. septembar 2017. u 06:11
vojislav ananić
ARAD
U Aradu (komorskom) živeli su 1715 ovi stanovnici:
Judex minor Maicus Beli opifex; Daniel Umerlin opifex; Nicoilaus Martin; Gabriel Racz Janos; Nikolaus Racz opifex; Matisa Mikicz opifex; Abraham Demetrovich quaestorius; Stojko Jovin opifex; Georgius Czizmazia opifex; Jacobus Andrelin opifex; Joanes Jarich auriga; Paul Hogyin opifex; Georgius Jurko opifex; Mi- chael Mali; Stojan Czigan opifex; Andreas Mali inquilinus; Stephanus Beli quaestorius; Joanes Latin opifex; Jacob Strangar opifex; Rada Csurcsia opifex; Georgius Sablar opifex; Joannes Csizmadia quaestorius; Michael Gracanin quaestorius; Michael Gergh; Sivan Csoravi opifex; Mladen Tomusvari opifex; Rako Rudai quaestorius; Petar Vlah opifex; Paul Paun opifex; Misko Szegedin, opifex; Milulin Szabo opifex; Gyuricza Szabo; Vela Szabo quaestorius; Nicola Gergh; Stoiko Gergh inquilinus; Czerni Jovan quaestorius; David Bajacz quaestorius; Damaskin quaestorius; Marczika quaestorius; Dragoilo piscator; Simon Halasz piscator; Joannes Halasz opifex; Stephanus Loncsar; Lazo Sztaracz auriga; Sztaracz Maxim opifex; Novak Miletar opifex; Moisa Kolar opifex; Nedelko; Stephanus Vlah; Nesko; Marco Viah; Ranisa quaestorius; Joannes Bugarin quaestorius; Bajacz Prodan opifex; Nicola Terzia quaestorius; Miat Mali opifex; Czerni Czvio opifex; Mittar Szabbonyia; Deszpa Czerni Voua; Agniskovicz opifex; Michal Terzia opifex; Sztanko Temesvaria opifex; Arszin Tukacski opifex; Boja Sztovraga opifex; Sivko Kaszapin quaestorius; Sztojan Bugarin opifex; Milos Martin opitex; Damjan Csizmasia; Damjan Bonin opifex; Jurko Szabo quaestorius; Szivko Szimec opifex; Sivan Romi opifex; Belyus Marko (|uaestorius; Seni Jovo opifex; Gavrdlo Csizmas opifex; Sztojan llagyia; Jeffto Csanadacz; opifex Janko Terzia; auriga Mittar Kocsias; Szivko Kecskemetacz; Jovan Aragyan; Mihael Aragyan opi-i fex; Rostko Puskanin opifex; Kuzman Csizmas opifex; Koszta opiGeh; Kuzman; Graicsan Vlah inquilinus; Marinko; Mioszav Csizmasia inquilinus; Racz Mihok inquilinus; Jichucza Mihel; Puta; Theo- dor Vlah inquilinus; Joannes Marco; Mihael Niklics sartor; Georgius Markovics; Georgius Jarics; Joanes Subin lanio; Petrus Vlah; Milutin Thersia; Radiszav mercator; Vidua Stipan,ovicsa; Antonius Veszekin; Jovan Csurcsia; Praiaca Prodan; Radak Prodan; Joannes Racz; Nikola Racz; Gabriel Racz; Miat Popovics; Zivan Cserkvenin; Gregorius Szablyar; Abraham Mitar; Russa Mittar; Nicola Dugorath; Georgius Tersia sartor; Vellya Racz Zapungyi; Zivan Lonsar; Radiszav Lonsar; Racz Mihok; Joannes Marko mercator; Mitar Racz; Mali Mihat.
U Aradu (vojničkom) bili su 1715 stanovnici:
Capitaneus Jeremia; capitaneus Miska Egri; Mihat hadnagy; hadnagy Jovan; hadnagy Gyurka, opifex; vexilifer Nenad; vexilifer Milovan Apics, opifex; vexilifer Velissav Apics, vigiliarum magister Gavran; Szojko Szaracz, opifex; Tabak Veszelin; opifex Dabo Veszelin; opifex Dabo Nikola; piscator Sivan Halass; opifex, Vincza Halass; opifex, Nesko Csizmas; Bajo Nagylaksanin; Mali Jakcsicsa; Mihat Vodenicsar, molitor; Jovan Vodenicsar; Vuicza Radomirov; Gyurko Kostinacsar; Peto Lipos: Jovan Skoplanin; Sivko Variasanin; Gyura Dalovic’s; Czira Szavko; Csaics Ivan; Maxim Subota; Szabo Mali, Pili Eskut; Jovan Klassti; Racz Janos; Sztojan Kupar; Paja Hajduk; Sivan Buzagyn; Sztojan Radossav; Czvitula Radossav; Monar Czerni; Paval Balatovics; Danics Jovan; mercator, Gyurka Eskut; Radovan Deak; inquilinus, Szabo Mezcia; Trifun Szvinyar; Sztance Pobunin; Szivacz Ranissav; Mirko Plavsin; Lazar Csipcsics; Lazar Szemlecsan; Mali Miklos; Ranissav Bradati; Sztaracz Putnyik; Stoics Derpacz; Jovan Varagyanin; Marco Mazgo; Grujo Luksanski; Perdikucska Vassil; Vujo Bozidar; Petar Csokin; Jovicsa Sujak; opifex, Sivan Kiurski; Mato Kerbal; Radossav Bosnakov; Jovan Pobarecz; Stejo Depalovics, Trifun Mudrics; Marco Kersikapa; opifex, Romi Andria; Miladin Noszias; Magso Csokov; Peter Kostnicsar; Busics Paval; Andras Ratin; opifex, Mali Brancsics; Gyurecz Paninacz; opifex, Mihat Vojnovich, Nicola Hajduk; piscator, Peter Paidankovich; opifex, Sztojan Radikinsin; opifex Joso Manduziv; Jovan Petkovich; Sivko Retrenicza; Sivan Gruich; Lukics Csosso; Milovan Thodorcv; Gyuro Buzagyia; piscator, Novak Halacz; inquilinus, Ilia Posticza; Nyesko Halass; Ostoja Kobacsovics; Thodor Perbul; Vesselin Vucziproja; Osstoja Csipcsics; Demetar Jegeracz; Nicola Miklos; Gyurka Czerni; Maxim Koshiczar; opifex, Misko Nastin; Vasso Suppono; Szuba Goloyavuka; Szima Vitricza; Milissav Peter; Szuba Partivacz; Mihol Csakovecz; Nico Stipan; piscator, Thodor Racz Halas; Radivoi Popov, Sivko Peprin; Milossav Gyurka; Sivan Kovacsovics; JovanBarjaktarovics; Peter Gyurinacz; Jovan Neskovics; mercator, Marian Hadnagy; Radossav Titek; opifex, Boni Vujo; opifex, Romi Milics; Stojko, popov zet; Marko Sztankicz; Ninko Lazin; Momir Dobrossavin; Tonyanin D.otbrossav; opifex, Sztanko Szentyanin; mercator, Czemi Mato; Voga Lukatos; Mayssa Csercsia; opifex, Petrinicz Buzagya; Jugu Gregovin; Csoso Ivan; Momir Radics; Gruja Serbegyia; Sivko Filipov; Jovicza Ne- skovics; Vuicza Matin; Szallo Gyulinacz; Mersan Sztojan; Plaviso Popov; Gluhi Pejo; Pavol Smilarics; Makieza Ivanich; Ruzmaja Gyulinacz; Istara Dokman; Radivoi Gyulinacz; Pericza Klakavi; opifex, Marco Lutics; Gyura Sztaracz; Stipan Dobrissav; Gyuka Nenadov; Gavrillo Barbel, inquilinus; Gyczdivoi; Mihal Loncsar; inquilinus, Ilia Armagyanin; inquilinus, Vuicza Mirin; Stipan Szivacz; Nedelko Orlanics; Raicza Milicsics; Radisa Bersak; Szavo, mali birov; Nicola Klaya; Milinko Thomasin; Mali Radovanecz; Sztoiko Bacsuiko; Sztaracz Ivan; Granatir Radossav; Radovan Jovan; inquilinus Mittar Paplak; Athanaczko Orosslanosan; inquilinus, Boso Thomasski, Pavel Szaluaguarda, opifex; inquilinus, Osztoja Szerbegyia; Sztipan SzentThomasanin; Sivan Berkucza; Vesselin Tekdli; Nicola Kontrics; Jovan Vlah; Czvija Csurcsia; Radivoi Jankoviljiv; Novak Mutavi; Marco Rirics; Mato Czerni; Sztojan Jakopua; Sztaracz Radiocza; Radovan Magaras; Mitra Knessevich; Neso Csalinacz;. Rebellics Misko; Tommo Peics; Mirko Vlaikovics; Sivan Vucseta; Mihat Steics; Sztojan Golagy; opifex Sztanko Tersics; Trifun Zazin; Mali Sztanoja; Miat Csoko; Czerni Vuicza; Hatyim Mirossav; Marco Czerevny; Pejo Gerbavi; Vasso Kocsias; Sivan Magyar; Sztaracz Dorosan; Marco Czerveni Bosnyak; molitor, Misko Vodenicsar; Adam Katona; Gruyo Kerkbalta; Jovan Torbicsics; opifex, Vuicza Sztojancsev; Pervul Bugarin; meractor, Rusia Tekelin zet; opifex, Bugarin Jovan; Sztanko Varagyan; Marco Kockicz; meractor Lazo Szabo; figulus (?) Bazo Loncsar; Naum Mihatov; lanio, Gavrillo Klaich; lanio, Peczikoza Gyura; inqulilinus, Radovan Csakovacz; Momir Mirossavlin; Michal Grujo; Radossav Backala; opifex, Issak Csurosia; opifex, Zako Maxim; Petran Vlah; opifex, Jovan Csizmas; opifex, Janko Vukovics, opifex, Ivcko Vukovics; Ivcko Szapungyia; opifex, Sivko Gradics; opifex, Gyuro Szabo; opifex, Gyuro Sztari; opifex, David Tersia; opifex, Mihok Czizmazia; Szabo P.; opifex, Osztoja Csurtia; opifex, Petko Csurtia; inquilinus, Czvijo Jegeracz; inquilinus, Sivan Sesa; Illia Periamosanin; inquilinus, Radivoi Bosnyak, Marco Sztanol; Koja Szta- nol; Koja Mali; Koja Illicza; Petko Katana; Gruyo Beslia; opifex, Petar Csurcsia; opifex, Kerssta Csizmas; opifex, Milos Csizmas; opifex, Milos Csizmas; opifex, Berko Sivan; opifex, Nikola Katona; opifex, Viat Kapamagyia; Misko Buyanin; Ivko Gyulinacz; opifex, Sztojan Csongradacz; opifex, Petar Bacsovcsia; opifex, Jovan Zuptics, mercator, Jovicza Topalovics; opifex, Szvitko Csurcsia; Jovan Bosstangyia; Trumo Bazagyin; Palko Pecskanin; opifex, Jovan Sobariczaj opifex, Stepan Sivkovics; pijscator, Osstoja Petrovics; piscator, Illia Szverzia; Laza Katana; Belan Katana; Milos Kossnicsar; Sivi Bosni; Michal Jegeracz, piscator; Mejo Constantin; Illia Katana; Nicola Nagylakcsanin; Jeso Kaitana; Jovan Sztaracz; Ba- dan Bresezukin; Joso Belygradinacz; Simo Katone; Illia Szakacs; Guzman Csizmas; Sztojko Katana; Katana Illycs; Illia Katana; Nicola Katana; Nicola Preda; Gyuka Preda; Petar Katana; Sztojan Katana; Sztojan Gavrillo; Grosso Katana; Pallia Jerko; Szaba Gyulanacs; Vujo Vupar; Jovan Majaracsics; Stephan Biro; Gyurko Gavran; Gyurko Pecsanin; inquilinus, Milics Seper; inquilinus, Athanasko Bacsvanin; Gyurko Pecsanin; Luca Pecsanin; inquilinus, Marian Babin; Sztojan Saracs; Milos Szegedinacz; Stephan Prekobegecz; Raka. Torok; opifex, Nisko Kolar; Pero Sztojakov; Neda Szent Peteracz; Vlah Jovanin; Miho Rusnyak; inquilinus, Trifun; Mihat Sztevin; Radossav Csoban; Milossav Csoban; Nedo Csoban; Gyurko Csoban; Vuk Kgapuak; Sivan Biloiberka; Milics Govedar; Sivko Mucibaba; Mali Stevan; Nicola Stevin brat; Lazo Szedi; Lpo Bogorasanin; Neda Vlah; Mittar Grubanov; Radosav Miletics; Vucsko Varjasanin; Milos Bako; Vogko Pako; Osstoja Glui; Mittar Csolyak; Velya Csolyak; Magso Bugarin; Sivan Csonin; Pavel Maietin brat; inquilinus, Ninko Maletin; Osstoja Szannadacz; Sztojan Mudrics; Plaskovics Csudimir; Sztoiko Nedelkovics; Czerveni Nicola; Jovan Jancsika; Marco Csegergyiar; inquil nqs, Plavso Sztaracz; Mihat Gyulinacz; CzvijO’ Strasa; Milos Latiesics; Neso Latiesics; Jovan Soracz; inquilinus, Sivan Gemavics; Pejo Dalacz; Nicola Relya; Sztaracz Petar; Kerssto Hajduk; Sztojan Hajduk; Vidak Nocsovics; Radoicza Csongradacz; Milos Rajak; Blagoe Sztarac; Lucas Maletin brat; Gyuro Kolar; Boso Nagylacsanin; Ivan Munivan; Mihailo Jegeracz; Gyurko Terpi; Peter Bugarin; item Peter junior; Sztojan Paninacz; Relya Csovics; Szivko Romi; Kerssta Stanivu- kovics; Jovan Vlah; Gyuricza Mali; Gyurka Babin zet, Mittar Stephanov; Brat Stephanov; Jovan Szlovak; Petar NinkoVcs; mquUinus, Radossav Perla; inquilinus, Bela Perla; inquilipus, Rako Perla; Gyurka Perla; Lipol Perla; inquilinus, Jovan Perla; inquilinus, N-kola Perla; Gyurka Vlah; Blaszo Vlah; inquilinus, Velicsko Vlah, Mihailo Vlah; Sivan Vlah; Petar Vlah; Raczko MŠok; inqulmus, Kerssta Mihok; Grujo Mihok; Thodor Pubun.
(DAB. Po prepisu prof. Sečanskog).
Srbi u Aradu komorskom 1715:
MIJTOŠ Arađanin (Aradi), trgovac; Živan Crkvenin (Czrkvenin) Csismaty Đorđe, čizmar; Jovan, ćurčija;’ Radak, ćurčija; Dragoly (Dragoljub); Nikola Dugovrati; Đorđe Kosta, trgovac; Đorđe Marković, sabov; Jovan Marko, trgovac; Mihajlo Mikić, sabov; Avram Mitar, sabov; Mihailo Popović, špekulant; Prodan Bajac, sitničar; Radosav, trgovac; Rado Budin, trgovac; Gavra Rac; Jovan Rac; Nikola Rac; Miloš Rac; Velja Rac; Jovan Subin, kasapin; Đorđe Sablaš, tuvegdžija; Stipanovica, udovica; Đorđe Tarich; Đura, terzija; Milutin, terzija; Živan, sapundžija lončar.
Kao ukućani zabeleženi su: Mali Mihač; Mitar Rac, sapundžija, i Andrija Sajić.
(Lakatos 6., Arad tortenete (1881) II, 203—5).
Srbi u Aradu komorskom 1720:
Jovica Agnisković, Jovan Arađan, Mihailo Arađan, Ilija Armađanin, Mitar Bablondžija (?) zanatlija, Đorđe Babo, Stevan Babo zanatlija, Milutin Babo, Jovan Banin, Mihailo Segedinac, Steva Beli, ukućanin, Marko Beli, kišbirov; Boja Crni; Boja Brovtaja, zanatlija; Damaskin Bajac (Bojacz); David Bajac, mehandžija; Dragojlo Bajac; Martin Bajac; Raka Budai, zanatlija; Prodan Bugarin, trgovac; Ivan Bugarin; Iuszto Čanadac; Jovan Crni; Petar, čizmar; Kuzman, čizmar; Damjan, čizmar; Gavra, čizmar; Todor, čizmar; Đorđe, čizmar; Jovan, čizmar; Miloslav Čizmedžija; Živan Ćoravi; Petar Ćosa, kiridžija; Mladen Temišvari (Csomolvari), zanatlija; Rafailo Ćurčija, zanatlija; Stojan Cigan, Cvijo Crnić, zanatlija; Avram Demetrović, zanatlija; Mihajlo Grk, mehandžija; Nikola Grk; Mihajlo Gračanin, trgovac; Đurka Icić (Icit); Brojan (Prodan) Hadžija; Jovan, ribar; Sima, ribar; Pavle Hadžijin, trgovac; Đurađ Horvat, zanatlija; Jovan Jarić, zanatlija; Mitar Kočijaš; Jova Ševi; Arsen Jukacki, zanatlija; Jurko Đorđe, zanatlija; Živko, kasapin; Živko Kečkemetac; Kosta, zanatlija, Krsta, zanatlija; Kuzman; Dimko Limec, trgovac; Stevan Lončar; Mali Mihajlo’, trgovac; Marinko, Matija Mikić, zanatlija; Nedeljko, Netko, Prodan, Bajac, Risto Puškanin, zanatlija; Jovan Rac; Mihajlo Rac; Nikola Rac; Živan Romi, zanatlija; Stevan Šerbedžija; Laza Starac; Maksim Starac; Stojko Jovin, trgovac; Nikola, terzija; Mihajlo, terzija; Jovan Terzija, zanatlija; Branko Temišvarija, zanatlija; Mihajlo Vujica.
(Lakatos O., Arad tort. II, 207—9).
Popis Srba vojnika u Aradu 1720:
Jovica Acković, ukućanin; Andrija Romi, zanatlija; Atapacko Oroslanošan, ukućanin; Ilija Armađanin, ukućanin; Stojko Bajac, Pavko Csiia; Pavle Balaćović (Balaczovics); Đuro Buzadžija; Jovan Barjaktarović; Gavrilo Barbul; Stojko Bacsniko; Petar Bačvanin (Bacsovcs:a), zanatlija; Atanacko Bačvanin, ukućanin; Marijan Babin, kirajdžija; Miloš Bako; Đuka Babni- zer; Radiša Bertak; Živan Perkuća (Berkucza); I’pyja Bešlija;
Živan Berko, zanatlija; Jovan Bostandžija; Jovan Belgradinac; Sava, mali birov; Steva, birov; Živan Belobrk; Marko Crveni Bošnjak; Trifun Đodnger; Vuja Božidar; Radoeav Bošnjakov; Pavle Božić; Radseav Bačkalija (Becskala); Laza Bogarašanin; Borko(; Maksim Bubasa; Živan Buzadžijin; Petimić, buza- džija; Bugasiu (Bugarin) Perul; Bugarin (Bugasiu) Milko; Jovan Bugarin, zanatlija.; Trumo Buzadžijin; Marko Bugarin, Petar Bugarin; Petar Bugarin, mlađi; Blažo; Mali Brančić; Rada Brezrukin; Đuka Crni; Mato Crni; Vujica Crni; Marko Crveni; Nikola Crveni; Radosav Czvyulo; Neša Čalinac; Crni Monar (Mitar); Marko Šećerdžija; Neško Čizmar, zanatlija; Gri- gorija Čizmar, zanatlija; Marinko Čizmar, zanatlija; Krsta Čizmar, zanatlija; Miloš Čizmar, zanatlija; Josvan Čizmar, zanatlija; Kuzman Čizmar; Lazar Čipčić; Ostoja Čipčić; Mihok Čizmar, zanatlija; Petar Csoteni; Marko Čokov; Mijat Čokov; Ćoso Lukić; Ćosa Ivan; Čakovac Mihajlo; Radovan Čakovac, ukućanin; Stojan Čongradac, zanatlija; Radojica Čongra- dac; Radosav, čoban; Milosav, čoban; Nedo, čoban; Ćurko, čoban; Živan Đonin; Velja Čolak; Relja Čogjić; Mojsa, ćurčija; Isak ćurčija zanatlija; Ostoja ćurčija. zanatlija; Petko ćurčija, zanatlija; Petar ćurčija, zanatlija; Stojko ćurčija, zanatlija; Cvija ćurčija; Daba, tabak; Vuko Daljac; Pejo Daljac; Jovan Danić, Radovan đak (Deak), Stojić Trpac (Derpacz), Steja Topalović; Doleman starac; Mikša Egri, kapetan; Živko Filipov; Vigil M. Gavran; Đurka Gavran; Milić govedar; Peja Grbavi; Živan Gemović ukućanin; Suba Goloyavuk (Golovuka); Ostoja Gluvi; Živan Grujić; Radosav Granatir; Gregona, ukućanin; Mihajlo Gruja; Gruja Tuca; Gruja; Mitar Grubanov; Živka Grodić, zanatlija; Jezdivoj, ukućanin; adnađ Đurka; eškut, Đurka, trgovac; Đurka Milisav; Petar Đulinac; Sava Đulinac; Mijat Đulinac; Joka Đulinac; Kuzman Đulinac; Peja, hajduk; Nikola, hajduk; Krsto, hajduk; Stojan, hajduk; Miroslav Hadži- jin; Ivan Čajić; Vujica tabak, zanatlija; Mali Iakcsicsa; Jovan Jančika; Maksim Jako; Dimitrije Jegarac; Mihailo Jegarac; Mihailo Jegarac; Cvijo Jegarac, ukućanin; Marko Itek; Migar Janošević; kapetan, Jeremija; Radosav Ieincs; Mališa (Jovanić ?); hadnađ, Jovan; Adam, Petko, Nikola, zanatlija; Laza, Bela, Ilija, Ješa, Simo, Stojko, Ilija, Ilija, Miho, Nikola, Đurka, Stojak, Grošo; Andrija Karin; Vijat kapamadžija, zanatlija; Mato Kerbal; Marko Kršikapa; ŽivkO’ Ketrenica; Grujo Krkbalta, Nikola Kelja, Živan Kiurski, zanatlija; Nikola Kiura; Đzfko Košničar (Kosztnicsar), Petar Košničar; Martin Košničar; Ostoja Kovačević; Sava Kovačević; Radosav Kolaz (Kovač); Kolaz Milko, zanatlija; Nikola Kutrić; Vasa kočijaš; Miladin kočijaš, Đuro kolar, Miloš Košničar, Konstantin Mejo, ribar; Koja; Brojan (Prodan) Kupar; Brojan Kuruc; Jovan Kljasti; Pejica Kljakavi; Gavrilo Klajić; Marko Krekić; Vuk Kranjik; Đera Lalošević; Miloš Lazičić; Neša Lazičić; Vujko Lazin; Trifun Lazin; Bora Lakatoš; Živan Leta; Živan ukućanin; Stipan Liokovics (Živković); Mihajlo Lazić, Laza lončar; Mihajlo lončar; Gruja Lučanski; Marko Lupšin, zanatlija; Jovan Lupšin, zanatlija; Jovan Lubaricza (Šubarica), zanatlija; Marko Mazgov, Joza Madusir, zanatlija; Mata Crni, trgovac; Vujica Matni, Živan Mađar, Jovan Magarčić; Marijan, ribar; Pavle, Malčin brat; Luka, Malčin brat; Đurrš;a Mali, Bubo Mali, Nikola Mali; Marko Mali, ukućanin; Ilica Mali, ukućanin; Stevan Mali; Ostoja, mali birov; hadnađ Mihajlo; Milovanov Barjaktar, zanatlija; Nikola; Milić Romi; Radosav Milčić, Rajica Miličić, Vujica Mirin, Naum Milosav, Momir Mirosavljin; Mihajlo; Mihokz Rocko; Miško rebellis, Trifun Mundrić; Živko’ Mučibaba; Stojan Mundić; Ivan Munivan; Boja Nađlakčanin; Boža Nađlakčagoš; Nikola Nađlakčanin; Miško Nastin, zanatlija; Nenad barjaktar, zanatlija; Đurađ, Nenadov ukućanin; Stojko Nedeljković; Jovan Nessesick Neženić; Nikola Jabak, zanatlija; Petar Ninković; Ninko, ukućanin; Novak ribar; Novak Mutavi; Vidak Nočović; Neško, ribar; Nedeljko Orlanić; Đurica Paninac; Suba Pančevac; Mandari Pamjik; Jovan Perković; Radosav Prlja (Perla), ukućanin; Bela Prlja; Rala Prlja; Đurka Prlja; Lipot Prlja; Stojan Paninac; Jovan Prlja, ukućanin; Vasilj Prdikučka; Todor Perbul; Pero Stojkov, Živko Piperin; Ostoja Petrović, alas; Trumo Pejić; Pejo Gluvi; Ilija Perjanošanin; Palko Pečkanin; Jovan Pečkanin; Luka Pečkanin; Milisav Petar; Branko Pobunin; Ilija Postcza, Postić, uku- ćanin; Radivoj Popov; Plavša Popov; Stojko, popov zet; Mitar Poplok, ukućanin; Jovan Pobarac; Todor Pubun; Putnik, starac; Marko Putnik, Đura Puzšsoza; Mirko Plavšin; Čudomir Blašković; Nikola Brada; Stevan Prekobegejac; Vujica Radomirov, Mali Radovanac; Jovan Radovan; Radovan Magarac; Radivoj Jakovljev; Radivoj Bošnjak, ukućanin; Radivoj Bošnjak; Ranisav Sivac; Ranisav Brodasi; Stojan Radičinski, zanatlija; Momir Radojčić; Miloš Rajak; Stojko Romi; Janko Rajić; Vuja Rupar; Miho Rušnjak; Trifun Rušnjak, ukućanin; Jovica Šagan; Stojan Šarac; Milić Šeper, ukućanin; Grujo Šerbedžija; Živan ribar; Jovan Šarac; Vaso Suppane; Jovan Skopljanin; Marko Stanojev, ukućanin; Stefanov brat; Mitar Stefanov; Niko Stepan; Nštla Stevin brat; Laza Sabo, trgovac; Đura Sabo, trgovac; Petar Sabov; Sakač Ilija; Ostoja Sanadac; Pavle Salvagvardija; Jocko Sapundžija, zanatlija; Lazo Sedi; Miloš Segedinac; Mirko Semlečan; Sećanski Brašot, zanatlija; Ostoja Šerbedžija, zanatlija; stanar, Stipan Sivac; Suba Đulinac; Jovan Slovak, Pavle Smilašić; Marko Stankić; Krsta Stanivuković; Đura starac, ukućanin; Mali Stanoje; Ivan starac; Radojica starac Dorasan; Jovan starac; Pavko starac;Petar, starac; Blagoje, starac; Đura Stari, trgovac; Mršavi Stojan; Stojan Jakonja; Stojan Gavrilo; Stojan Mihat; Stojan Golać; Stojan Stojančov; Beda Sešteterac; Cvijo Straža; Ilija Svrzija, ribar; Petar Taidankovics (Hajduković?): Živan Tap- kalo; Tekelniczef Rusia (Ruža Tekelijin zet?) trgovac; Stanko terzija, zanatlija; David terzija, zanatlija; Đurko Trpi; Jovi- ca Topalović, trgovac; Tsšbičić Jovan; Veselin Tekelija; Raka Turčin; Milovan Todorov; Todorac, ribar; Boža Tomašinski, ukućanin; Stevan Sentomaphanin; Milinko Tomašanin; Živko Varjašanin; Vujisko Varjašanin; Jovan Varađanin; Petar Varađanin; Stanko Varađanin; Veselin, tabak; Veličko, ukućanin; Velisav, barjaktar; Sima Vitricza (Litrica?); Mihajlo, vodeničar; Jovan, vodeničar; Milko, vodeničar; Mihajlo Vojnović; Veselin Vuciproja; Vuja Romi, zanatlija; Živan Vučeta; Janko Vuković, zanatlija; Miško Vlajković; Vlah Jovan; Petar Vlah; Jovanin Vlah; Neda Vlah; Jovan Vlah; Đurađ Vlah.
(Lakatos, Arad tort. II, 207—13).
Arad 1732: Reštancije čto imjeet po salašu:
U Velikoj varoši: Momir, Arsa Nišavin, Sedi Đuka, Živan Kovačev, Milovan Hapić.
Orovilj: Ruža Ivanova, Miloš Rajkov, Miloš, Jovan Bugarin, Vuleta, Đuran, Rackov brat, Nikola Đerin, Miloš Ignjatov, Stojko Gelić, Đura Kolar, Miloš Rajakov, Vasa Župuna, Đura Kolar, Miloš Rajakov, Todor Trifunov, Stojan Vuletin, Joan Dačin, Ostoja Čipčić, Atanacko Arlamoški, Sube kišbirova sin.
Tomašinski gaj: Stogjan, Živan Lolin sinovac, Isak Lazin, Momir Dobrosavljev, Dmitar Knežev, Stevanac, Radosav Perla, Jančika starac, Ilija, Momir Miroslavljev, Mijat Stojić, Živan Aćimov, Mijailo Bogaroški,
Pobunski gaj: Todor Lazičić, Krsta Hajduk, Mladen Krstonošić, Krsta Hajduk, Gruja Sredojev, Marko Čokovljev, Trifun Mudrić, Nikola Mudrić, Dmitar, Petar Fišekov,
Ziman salaš: Raka Turoković, Mijat Jeremić, Jovan Arađanin, Živan Kovačević, Duma Đorđije, Mija Nikolin sin, Mijat Crvenoga-starca sin, Raka Drpaćev, Bukur Tođer, Joan, Mihailo, Mihat Jeremin, Stojko Bačujkov,
Piperski salaši: Miloš Segedinac, Luka Starac, Bojica Čalinac, Jovka Stepanova, Marka Grujičić, Miloš Segedinac. (PMAK. Neregistrovani spisi).
Arad 1735: Spolja je zabeleženo „Svega obrete se domova u nuriji aradskoj što sveštenici drže i sa salaši skupa: 580 kuća.
Nurija: Mihal, Dijak, Joan Hadnađ, Mijat Kuzman, Bora sa sinovi, Krsta čizmedžija, Konstandin, Lazar popov zet, Simeon čizmedžija, Radosav kolar, Aćim čizmedžija, Petran Vlah, Marko Savičin, Radosav Santrač, Cveja Debele Mare, Peja Krkbaltin, Nedeljko Hrlanić, Teodora sa sinom, sta Čanadac, Mišin, barjaktar, Jovan Šubarica, Triva Berza, Ilija Vlah, Miško Hajduk, Veselin tabak, Živan Šarčev, Luka Segedinac, Miloš Rajakov, Neša Lazica, Rako Čalinac, Stoja, Stevan Kijureki, Raka Mandarin, Stojan Zuban, Misailo, Pavao i Živan Goneni, Pavao Džajić, Marinko Nadlačin, Dako Carević, Živko Stojičić, Blagoje Džupunski, Đurka Trokuri, Petar Đurkin, Ignjat Knežev, Milija, Ostoja Všpekov, Vujat Lazičin, Miško Bujin, Živan Đurđev, Milivoj Slepi, Marko Čokov, Marko Gorogleda, Stoja Pulger, Jovan Turoković, Savul čoban, Gavrilo Jerkov, Stanko Pečkanin, Ži- van Mlačločić, Petar Dragojlov, Todor Vlah, Pavao Matin,) Đurka Košničar, Petko Mundžija, Nikola Gabor, Nikola Belog Marka, Dmitar JerkoV, Mirko i Stanko, Jovan Dubača, Milić Hromi, Jovan Dunđer, Avram Dunđer, Gaja Dunđer, Živan Vlaj- ković, Steja Granatirov, Petar sa sinom, Kosta Janišin brat, Radosavljev, Živan, crkovni sin, Jager, Joan Erdeljan, Joan Damić, Nedeljko Kasapin,Ninko Krkbaltin, Miloš Segedinac, Gogjković, Vlah Todor, Arsa Kovačev, Radivoj Baćin, Mijat Petrov, Stepan Zebić, Đuka Hadnađ, Isak lepog Laze, Boža Nadlački, Ilija Litričin, Jovica Pecivać, Jovan Munivrana, Živan Marin, Balaš Vlah, Nenad Knežev, Radosav Đuravi, Vukša Višekov, Lepi Paja, Naum, Jovan Đurkin, Janko Dmitrov, Ilija Masloti, Todor Lazica, Janul Pulger, Živan Drljavi, Krsta Vlah, Dmitar Kolar, Nikola Stupar, Janko Džavra, Radosav Bošnjak.
(PMAK. Neregistrovani spisi).
Orovilj: Vasa upuna (?), Sima, Murija (?), Miloš Rajakov, Ilija Simin, Ivan Ružin, Josiv Lukačev, Lazar Džajić, Đura Kolar, Pavao Džajić, Uroš Komlušanin, Vuleta, Rada Starac, Đuko Tornjanin, Vasa Kovačević, Đuko Novaković, Miloš Džonpara, Crveni Marno, Bulja Tornjaiin, Mikleuš Vasin sinovac, Marko Paninac, očo, Paninac, Stepan Guzanov, Kontra Jovan, Peša Kijurski, Laza Bošnjakov, Živan Šeša, Živko Rajičev, Ostoja Atanacšv, Ilijica Mali, Ivan Hadžić, Stoja Zuban, Gaja Paninac, Marko Stankić, Todor Vlah, Ostoja Čipčić, Petar Čipčić.
Gaj Pobunski: Adnađ Mirko, Vukić Čokovljev, Marko Čokovljev, Nikola Čokov, Mija, Krsta Hajduk, Mijat Čokov, ILIja Masločan, Živko Enžut, Miško Kolar, Trifun Mudrić, Miladin Krčmar, Nikola Mudrić, Veselin Trivunov, Stepan j , Marko Armadski, Jovan Kozorep, Mlađa Krstonoša, Dragomir Sto…. , Gruja Sredojev, Ivan Lazičin.
Gaj Tomašinski: Ranisav Sivac, Živan Aćimov, Pera Savkov, Pavao Đinić, Stepan Dajić, Živko Dajić, Živan Mijatićev, Arsen Stojić, Neda Crveni, Petar Hrčkovljev, Trifun i Živan, Živko Filipov, Miloš Poljak.
Ziman Jeremijin: Jovan Turokov, Petar Varađanin, Mijalešće Jovan, Pera Đulinac, Nikola Krivda, Jovan Ranisavljev.
Ziman Piperski: Miloš Segedinac, Jovan Eškut, Đurka Pečkanin, Petar Piperski, Starac Luka.
(PMAK. Neregistrovani spisi).
Popis Srba vlasnika kuća u Aradu 1774:
Jovan Adamov, ćurčija; Jovan Albul; Vasilije Alećan; Atanacko Đorđe; Jovan Erdeljan; Arsa Armacki; Stevan Arsić, trgovac; Jovan Arsin; Pera Arsin, sabov; Atanasije Janin; Atanasije Janja (App);Jovan Balaž; baba Mitra; Pera Bećan; Arsa J Berarski; Đuka Berarski; Berber’ Joca, ranar; Luka Berić; Aleksa Berić; ud. Jakova Bibića; Mihajlo Blašković, čizmar; Lazar Bogdanović; Nikola Bogdanović, sabov; Pavao Bokanić, sabov; Jovan Bombić; Arsa Božin; Luka Božin; Pera Božin; Kosta Bogoboj; Jovan Brašovan, gostioničar; Ignjat Bugarin; Mija Bugarin; Đuka Butarić; Pera Butin; Konstaitin Nikola, ćurčija; Jovan Zubin Csavint; ud. pl. Čarnojević; Gligorije čizmar; Muja čohadžija; Kosta čoban; Gaja Čakovski; Pavao Ćirkin; Konstantin Dacsaty; Jovan Damjanov; Laza Damjanov; Mitar Damjanov; Vasa Damjanov; Aleksa Demeter; Jovak Demeter, čiz- mar; Andrija Derečin; Đorđe Derečin; Jovan Derečin; Todor Derečin; Joca Dobrica; Jova Dračin; Jova Dragić; Jakov Dragojlović; Lazar Dragojlović; Marko Dragojlović; Sima Dragojlo- j vić; Konstantin Nika; Laza Dragić; Sima Nedeljković; Saia Tornjanin; Simeon Dudan; Sava Dumitrov, ćurčija; MihajloJe- remić, trgovac; Milan Ficzkovler; Nikola Fruša, trgovac; Jovap Gajinov; udovica Jovana Kalšgovića; udovica Jevrema Gavrilo- vića; Joca Gečan; Tsda Gečan; Nikola Georgijev; Jašso Georgijem; Pavao Gligortš; Pera Gračanin; Arsa Granatirov; udovica Majn Grujin; Stevan Grujin; udovica Pavla Grujića; Sava Grujić, ćurčija; Pera Grujić; Maksa Kuzmanov; Pavao Đeorđev, trgovatj Nasko Đerman; Maksa Đermehov; Sava Đermekov; Nikola Đor đev, trgovac; Đurađ Stefanov; Andraš Đurđev, kujundžija; Amram Đurin, sabssv; Laza Đuričin, sabov; Pavle Hadžija, trgovac; Hajvaty Jora, Danilo Halmašan; Mihailo Halmašan; Josif Hadžija; udovica Manda Henić; Jovan Ilin, sabov; Konstantin Hadžija, trgovac; Ignjan Panin, sabov; udovica Pere Iksinog; Mija Isakov; Aleksa Ivanov; Đuđa Ivanov, sabov; Pava Jakšin; Radivoj Jančikin; Pera Janin, trgovac; Ilija Jankov; Jovan Jankov; Mihajlo Janošev; Jova Jašsov; udovica Marta Jeremićeva; Pera Jeremin; Jša Jereminski; Sava Jereminski; Ilija Jezdin; Pera Jezdin; Jova Jezdivoj, čizmar; Dimitrije Jovanović; Matija Jovanov; Živan Jova; Jovanka Andrina; Pera Jovakov; Sima Jovanov; Jova Jovanučeva; Sava Jsvičin; Panta Jujlobov; udovica Alekse kafedžije; Todor kalajdžija; Đorđe Kalinović; Stevan kazandžija; Jovan kazandžija; Laza kazandžija; Laza Kerety; Varsan Kirjaković; Lazar Klajić; Sava Klajić; Gaja Klajić, ćurčija; Ana Klajićeva; Petar Klugović, berber; Maksa kolar; Pera Košarov; Kosta Sabulov; Aćim Kostin; Jovan Ko- stin; Mojsa Koviljan; Nikola Krajlev; Jovan Krkbalta (I, II); Vasa Krkbalta; udovica Petra Krekića; Lazar Krekić; Pera Kristin; Toma Kristin; Vasilije Kupil; Pera Kurjak; Đorđe Kuzman; Katarina Kuzmanova; Pera bravar; Jefta Lazarov, sabov, Gligorije Lazarov, trgovac; Pera Lekin; Pavao Litričin; Luka Savin; Mića Lukin; Marvin Lubardić; Ilija Lupgcić, san bov; Jova Lupšić, ćurčija; Đorđe Manojlov, trgovac; Pera Maiojlović; Janko Marcikov; Arsa Marinkov; Marko Marinkov; Marko Jovanov; Marko Pavlov; Marko Savuljin; Mija Markov; Jova Maksin; Pera Mijatićev, trgovac; Ješa Mijatov; Đorđe Mijatov, ćurčija; Petar Mijatović, ćurčija; Mihajlo Jeremin; Jova Mihajlov; Živan Mihajlov, ćurčija; Aksentije Mihajlović, sabov; Manojlo Mihajlović, sapJGndžija; udovica Tode Mihajlovića; Đorđe Mijin; Jovan Mijin; Pava Mijšg; Stojan Mijin, trgovac; Todor Milenkov; udovica Antonija Milića; Arsa Milošev; Jovan Milovanov; Janko Markov; Sima Markov; udovica Ana Miškova; Vasa Miškov; Dimitrije Mišin, ćurčija; Jova Mitrov, čizmar; Lazar Mitrov; Pava Mitrov; Stojan Mitrov; udovica Jelka Mitrova; Jela Mladenova; Pavle Modrošan; Suba Mojmirov; Sava Mojsin; Jova Momčilov; Mitar Momčilov; Sima Panin, trgovac; Janko Nastić, kujundžija; Jovan Nedeljkov; Mija Nedin; Joca Neškov; Živko Nestorov; Jova Nešić; Ostoja Nešić; Pava Nešić; Konstantin Nika; Dima Nikolajev; Jova Ni- kolin; Jovan Nikslin, trgovac; Todor Ninkov; Pera Ninkov; udovica Ana Noaleđity; Ivan Nsvakov; David Orlov; Marko Orlov; Sava Orlov; Joca Oroviljan; Milutin Oroviljan; Jova Ostojin (I, II); Jovan OSTOJIN, sapundžija; Lola Ostojin; Milan bstojin; Pavao Ostojin; Kssta Pankov, trgovac; Pava Ivanov; Pava Jovan; Pava Klajić; Pava Lazarov; Pavao Mitrov; Josif Pavić, kasapin; Pavao Pečkanin; Stevan Pečkan; Pera Zima; Ivan Petkov; Jovan Petkov, hlebar; Marko Petrakov, ćurčija; Vasa Petrić; Ilija Petrob; Jovan Petrov, čizmar; Mija Petrov; Sava Petrov; Vasa Petrov, trgovac; Đorđije Petrović, ćurčija; Đuka Piperski; Janoš Pivoda, dugmedžija; čizmar, ud. Petra Podinića; Todor Bokanić; Pavle Popa-Đukin; Petar PopĐukin; Aćim Popov; Stevan Popov; Jefta Popov, trgovac; Josa Popov; Mileta Popov; Nikola Popov; Damaskin Popović, ćurčija; Stevan Popović; Stevan Popović, sapundžija; Ivan Popović, sabov; Kuzman Popović; Mihajlo Popović, ćurčija; Pavle Popović, sapundžija; Stal Popović; pop Rada; Stojan Predić; Petar Provoda; Pavao Punin; Jovan Radivoj; Maksa Radivoj; Janko Radovan; Đurka Rakin; Pera Rac; Andrija plemeniti Rac; Jova Rac; Martin Rac; remenar, Pera Radivoj; Jovan Romin, trgovac; ud. Joce Rominog; Jova Sandićev; Pera Šipoš; Sava Soldat; Stanko Mišin; Stevan Stefanov; Janko Stefanov; Jovan Stefanov; Maksa Stejin; Živan Stejin; Stijan Božin; J1aza Stojanov; Mija Sto- janov; ud. Ana Stojkova; Andrija Sultić, čizmar; Živan Suzan; Đura Svirac; Ivan Sakati; Marko Sandić; ud. Ilije Sandića; Pavao Dandićev; ud. Stevana Šaulića (Saolity); Janko, sapundžija; Jova, sapundžija; Sava Damjanov; Đorđe Sava; Đorđe Savić, trgovac; ud. Alka Savićeva; Pera Topalović; Lazar Tornjanin; Đuka Tornjanin; Jovan pl. Tekelija; gđa Ana pl. Tekelija; Trifun, dunđerin; Pera Tupsin; Filip Ćirić; Milo Ćirić; Ninko Ćirić; Sava Đukin; Gaja Ulapgki; Bogdan Varjašanin; Petar Vasić, ćurčija; Gaja Veličkov; ud. Save Velisava; Nenad Vesin; Jakov Vidulov; Mija Vlajkov, ćurčija; Neca Vlajkov; Sava Vlajkov; ud. Sube Vinovića (Vynovits), Stevan Vragyila, čizmar; Sava Vujić, trgovac; ud. Vuka Markova; Janko Vukodlak; zastupnik plemićkih dobara porodice Vuković; Pavar Zajić; Jova Simeonov, sabov; Živan Maskov (Mazgov?); Szintila Živanov, ćurčija.
Ukućani: Aleksa N.; Jovan Barborović, čizmar; Aleksa Sečanski; Mijajlo Sedin; Nikola Sedin; Pera Sedii; Arsa Sekulin; Ilija Serak; Živan Milošev; Joca Živanov; Mija Živanov; Sava ZKivanov; Đuka Žzšojinov; Pera Slatinac; Stojadin Markov; Stefan Sombatheljan; Đuka Stankov; Jefta Stankov; Miško Star sko; Rista Stojanov; ud. Uka Stojkova; Aleksa Subin; Jova Subin; Antskije Svalić; Jovan Telečanin; Joca Tenković, gradski komornik; Živko Trnić; Mihajlo Tešić; Neša Tirsin; Toša, čohadžija; Živan Todorov, ribari; Đuka Todorov, ćurčija; Todor Pavle; Jovan Todorov; Nikola Todorov; Pera Todorov, čizmadžija; Joca Tločin; Laza Todorov; Mijajlo Todorsv; Nika Todorov, trgovac; Pera Todorov; Stefan Todorov; Vasilije, čizmar; Gligorije, čizmar; Pavao Damjanov, Đorđe Forgačev; Gavrilo N., berber; Kuzman Nikolijan, ćurčija; Petar Đerkov; Laza Đorđev; Stefan Đorđev, trgovac; Jovan Ilić; Jova Ivanov; Arsen Josić, ćurčija; Vasa Jovanov; Stefan, kazandžija; Laza Kristin, komorski šumar; Sava Kuckunov; Anton Lugapić, sabov; Jefta Mijatov; Marko Pavlov; Jovan Soldat zamenik birova; Nikola Savodić, dugmedžija; Nikola Sedin; Mihajlo Todorović; Venda Vojnić; Sava Zajić; Sima Sečanski; Pera Stanković, ćurčija; Ninko Todorov.
(Lakatos, Arad tort. II, 221—234).
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
15. septembar 2017. u 07:45
vojislav ananić
Jarmata (Đarmata)
Pripadala je Tamiškoj županiji. Zabeležena je 1428—9. U XVI veku postojale su dve Jarmate, Velika i Mala. Polovinu Male Jarmate držao je krajem XV veka Miloš Belmužević, a Veliku Jarmatu držao je okoi 1525 plemić Paja Lazarević. Marko Jakšić dobio je Jarmatu od kralja Zapolje. Zabeležena je kruševskom pomeniku. 1712 zabeležene su Velika i Mala Jarmata, obe kao naseljene. Is’te godine bio je u Velikoj Jarmati knez Neša, a u Maloj Jarmati živeli su: Živko, Radul Stančević, Miša Presedac. 1717 imala je Velika Jarmata 28 domova. Na mapi od 1723—5 zabeležene su dve Jarmate; jedna severoistočno od Perjamoša označeno kao naseljena; a druga u čanadskom okrugu označena kao nenaseljena. Prva je imala 1727 34 dsma. 1753 označena je kao rumunsko-srpsko naselje, ali su je još tada zvali Rac Đarmata. U drugoj polovini XVIII veka dobili su u Jarmati premoć Rumuni. Na Jarmatu kao srpsko naselje seća prezime Armacki.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
15. septembar 2017. u 07:46
vojislav ananić
Rudna (Rudna)
Pripadala je Tamiškoj županiji. Zabeležena je 1333—5. 1660 zabeležena je kao varoš, a 1666 kao palanka. Delila se u mahale, te je jedna od mahala zabeležena kao Gornja mahala. 1666 zabeleženi su: Kraguj odabaša, Radan odabaša, odabaša, Nikola, Prodan, Živko Prijić, Đura Stepanov. U Gornjoj mahali zabeležen je Kuzman birov. 1666 zabeleženi su: pop Damjan, monah Nikodim, Živko Prijić, Živko Kragujev, Marko Subić, Stanimir, Tatomir, Kuzman. 1717 imala je 30, a 1727 46 domova. 1753 označena je kao rumunsko, a 1786 kao srpsko naselje, koje je pripadalo Teodoru Jankoviću od Mirijeva. 1783 iselio se iz Rudne jedan deo Srba u Vojnu granicu a na njihovo mesto naselili su se Nemci. Nalazi se između Modoša i Čakova.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
15. septembar 2017. u 07:48
vojislav ananić
Džombolj (Žombolj, Jimbolija)
Pripadao je Tamiškoj županiji. Zabeležen je 1333—5. 1660 bio je srpsko naselje i zabeležen kao Čonbol. Imao je sveštenika, Stanovnici su bili: Milan, Miloš, Jovan, Stojan, Radosav, Marko, Pinjaš, Boža. Na mapi od 1723—5, i 1761, označen je kao nenaseljen. Sa naseljavanjem Nemaca počelo se 1766. Nalazi se na našoj državnoj granici između Kikinde i Temišvara.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
16. septembar 2017. u 06:02
vojislav ananić
Semlak
Semlaka je bilo dva: jedan se nalazio u Pomorišju, a drugi u vršačkom kraju, koji je poznat pod imenom Šemljug. Ovaj u Pomorišju pripadao je Čanadskoj županiji. Zabeležen je 1330. Bio je u posedu porodice Jakšić. Početkom XVI veka držao je jednu polovinu Petar, a drugu polovinu njegov brat Marko. 1557—8 nalazio ce u aradskoj nahiji. Imao je 8 domova. I 1647 bio je naseljen Srbima. 1720 pripadao je Pomoriškoj granici i imao 25 domova, od kojih su 24 bila srpska, a 1 mađarski. 1736 imao je 88 srpskih domova, a sveštenici su bili: Mihailo, Nenad i Arsenije. 1749 imao je 102 doma. 1830 označen je kao rumunsko-srpsko-slovačko-nemačko naselje. Nalazi se između Nadlaka i Pečke.
Potesi (1757): Babar, Betelek, Klarva, Kornja, Kutina, Popova bara, Seleš, Semlačka ada, Talamić, Tonj.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
16. septembar 2017. u 06:03
vojislav ananić
Lugoš
Pripadao je Tamiškoj županiji. 1369 zabeležen je kao varoš, a 1386 kao grad. Kada se (1552) Lugoš predao Turcima, „pridružila im se množina Srba“. Po 1601 naselio je Basta u Lugoš Srbe. Sredinom XVI veka živeo je u Lugošu plemić Jovan Rac, a sredinom XVII veka živeo je u Lugošu plemić Sava Temišvarac Mlađi. U isto doba živeli su u Lugošu plemići Mihailo i Stevan Rac. 1726 podigao je Lugošu prefekt iz Mehadije Jovan Rac crkvu. 1830 označen je Lugoš kao rumunsko-nemačko-srpsko-mađarsko naselje.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
16. septembar 2017. u 06:04
vojislav ananić
Semikluš Veliki (Sent Mikloš) (Sanicolul-mare)
Pripadao je Čanadskoj županiji, a nalazio se na Harangodu. Zabeležen je 1421. 1557—8 bio je srpsko naselje od 30 domova, a 1581 zabeležene su 4 srpske stočarske porodice. Bio je naseljen i tokom XVII veka. 1718 zabeležen je kao Veliki Semikluš, verovatno, za razliku od onog na Tisi, koji je nazivan i Mali Semikluš. Tada je imao 30 domova, a 1727 57. 1752 naselilo se ovde 40 nemačkih porodica koje su osnovale Nemački Semikluš.
1781 kupili su ovo naselje Hristifor i Kiril Nako za 700.000 for. Danas veliko naselje severoistočno od Kikinde.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
16. septembar 2017. u 06:05
vojislav ananić
Čakovo (Ciacova)
Pripadalo je Tamiškoj županiji. Zabeleženo je kao varoš 1332—76 1551 bili su stanovnici Čakova Srbi i oni su predali grad Turcima. Po oslobođenju Banata naseljeno je u Čakovu 30 do 40 nemačkih porodica iz Švapske. 1727 imalo je Čakovo 38 srpskih domova. 1753 označeno je Čakovo kao rumunsko-nemačko-srpsko naselje. Sa naseljavanjem Mađara počelo je kasnije. 1830 označeno je kao rumunsko-nemačko-mađarsko naselje.
U Čakovu su se rodili: Dositije Obradović, književnik i narodni prosvetitelj (1742 — Beograd 1811); Dimitrije Tirol, pisac (1793 — Temišvar 1875); Kosta Hadžić-Baba, glumac (1823 — Ruma 1872); Dimitrije Ružić, glumac (1831 — Novi Sad 1912); Fotije Iličić, glumac i upravnik putujućeg pozorišta (1845 — Beograd 1911).
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.