Сарадник портала Порекло Војислав Ананић у ауторском тексту пише о Србима насељеним у Румунију још од 14. века па до последње велике сеобе после слома Првог српског устанка
Својевремено сам доста пута прокрстарио читаву област североисточног дела данашње Румунује (од Лугоша – Лугоја, до Темишвара, Ловрина, Сент Миклоша (Син Николау Маре), Арада, па опет назад до Жомбоља – Јимболие) и добар део југозападне Мађарске. И скоро у ком селу или граду да сам свраћао, још увек сам сусретао наше земљаке, Србе. То су у ствари били остаци некадашњих великих сеоба Срба на север, а било их је и потомака Потиско–поморишких граничара или чак оних који су се тамо нашли и као староседеоци, ко зна од када. Сваки сусрет са нашим сународницима, био је дирљив. Тек ван граница отаџбине, могуће је осетити и доживети ту необичну мешавину носталгије, поштовања извора духовности и намере да се међу другима остане свој. Али, пре свега, могуће је осетити велику жељу и снагу да се очува, што је могуће дуже, оно што се, једноставно, зове – коренима.
Углавном, данас су се многи асимиловали у већинску нацију, но, има још оних Срба који се тврдо опиру и туђем језику, навикама, и њиховим обичајима, култури… Још и сада многи од њих имају и прослављају своје крсне славе, а у Сен Миклошу сам једном наишао и на градску црквену славу „Кран“, са пуно народа у црквеној порти.
Посебно ми је било драго кад тамо негде у Румунији сусретнем баш оног правог Банаћанина, са типичним спорим изговором и понашањем, као да за све имају и превише времена. Вероватно, баш због те отуђености од своје матице, успели су да сачувају неискварен тај толико карактеристичан лалински говор и нагласак, са речима које су се употребљавале некад давно и овде, у нашем делу Баната. Они као да су нас некако препознавали и прилазили нам, жељни разговора на српском језику, а и да чују шта има новога овде код нас. Ми смо тада били за њих прави Амери, док су они живели врло скромно. У продавницама нигде хране, сем неких џемова или конзерви, а за млеко или онај баш црни хлеб, чекало се у редовима. Само смо у неком ресторану могли налетети на ћевапе, али велике.
Тамошњим нашим Србима, као да се у погледу осећао онај широки видокруг према Србији, из које су и неки њихови преци ко зна када стигли у ове крајеве. Можда криве и нашег почившег краља, који, кад се женио румунском принцезом, уместо да у мираз тражи српски део Баната, он га великодушно да Румунима. Као и Југославију „Словенима“. А Србима и из тадашњег Баната и из бивше Југославије, осташе само проблеми са којима се и данас и муче и боре не би ли сачували свој идентитет.
Неки подаци говоре да се још 1481. године у Темишвар (на слици лево српска Саборна црква у овом граду) доселило око педесет хиљада душа из Србије, у коју су Турци, након Маричке и Косовске битке, све више надирали, пљачкали, палили, убијали. Сеобе са југа ка северу су бивале све учесталије, а многи историчари тврде да је тако великих сеоба било и више од десет. После пада Баната под Турке, угарски краљ Матија Корвин, у писму римском папи 1483. године, наводи да се током протекле четири године у његово краљевство доселило преко двеста хиљада Расцијана. Фелнак је старо насеље које се у документима помиње још 1333. године. Срби га насељавају 1484. године. Село је лоцирано на реци Моришу, 25 километара западно од Арада. И данас је у њему остао да живи 310 Срба. У истом селу је подигнут један од најлепших православних храмова у Поморишју. Од тридесетак црквених књига у њему, посебно су вредне Антологион (Римник, 1643), Библија (Москва, 1663) и Октоих (Римник, 1703). Где год да су стизали, Срби су одмах подизали своје цркве и манастире. Тако је и саграђен манастир Ходош код Арада као задужбина Јакшића, још у 15. веку. У великој сеоби под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године, у крајеве тадашње Аустроугарске монархије (значи и делова Румуније и Мађарске), пристигло је још преко 37.000 породица, које су у бекству од Турака, напустиле простор Косова, Македоније, Старе Рашке, Шумадије. Нешто касније, у 18. веку, између Тимиша и Мориша, забележено је преко двеста педесет насеља у којима су живели Срби. После пропасти Другог српског устанка у Србији 1813. године, у Хабсбурску монархију се слива још сто хиљада избеглица.
Број Срба на територији данашње Румуније је осцилирао, и као по неком правилу, увек се смањивао, односно, асимилирао са Румунима. Тако их је по попису из 1854. године било 62.000, 1905-те 53.000, 1938-ме 45.500, 1992-ге 29.000, а 2002-ге 22.518. А само у Араду је још 1927.године, било 30.000 Срба. Као националних мањина, Срба данас у Румунији има у Темишвару, Дети, Великом Сенмиклошу, Чакову, Решици, Старој Молдови, Араду, Фелнеку, Надлаку, Оршови….
И тамо у туђини, многи се још труде да сачувају Српство, свој језик, фолклор, културу. Али, време чини своје и једног дана нестаће и последњих потомака Срба у Румунији, поготово ако их матица не буде прихватала и уважавала, помагала, што је њена и морална обавеза. То на крају, приличи свакој цивилизованој и добро уређеној држави да води бригу о припадницима своје нације, па ма где се они у свету налазили.
АУТОР: Сарадник портала Порекло ВОЈИСЛАВ АНАНИЋ, Сента
15. септембар 2017. у 06:07
vojislav ananić
Липова (Липа)
Налазила се у Адарској жупанији на левој обали м0риша. Забележена је у XIII веку. У старим изворима бележена је обично као Липа. Поред Ђуле и Јенопоља била је једно од најзнатнијих српских насУеља у Поморишју. Липова је у неколико праваца имала карактер пограничног насеља: и у природном, и у етничком, и у политичком погледу. Налазила се на граници равног Баната и планинског Ердеља; на етничкој траници српског, румунског и мађарског народа, а под политичком власти Турака и ердељских кнезова. И становници Липове. и овог краја, имали су особине становника оваквих насеља: говорили су језике народа који су овде живели, кријумчарили, били окретни у изналажењу разних начина живота, али и политички скроз непоуздани. Липова и Јенопоље су места у којима су живели гроф Ђурђе Бранковић и Исаије Ђаковић, звани Мудри, што можда треба превести вешт и окретни дипломата. Иако су у Липови Срби били главни фактор Липова није била никад чисто српска, него су у њој живели и Румуни и Мађари.
Липова је доста рано остала једно од важнијих седишта банатских и ердељских Срба. Већ 1526 кренуо је Цар Јован своју акцију прво међу Србима у крају OKOI Липове одакле је изгледа и сам потицао. 1527 држао је Липову у свом поседу деспот Радич Божић а по његовој смрти његов рођак Стеван Балентић и Михаило Хорват. 1529 боравио је у Липову краљ Јозан Запоља окружен Србима на које се тада ослањао. 1531 био je господар Липсве Петар Петровић, тадашњи тамишки жупан, који je Србе у Липови веома пазио. 1541 боравила је једно време у Липови краљица Изабела.
1551—2 променила је Липова неколико пута свога господара. Петар Петровић предао ју је краљу Фердинанду, али су је убрзо, готово без борбе, уз помоћ Срба у Липови, заузели Турци. Исте године отео је Турцима Липову фра Ђурђе Уришеновић. Од 1552 припадала је Турцима. За време Турака делила се у град и варош, и била седипгге санџаката. 1563 боравио је у Липови српски епископ Данило’.62 Изгледа да je тада у Липови био на гласу кујунџилук. Тих година израдио је у Липови Митар златар кивот, који c’e налазио у манастиру Шишатовцу.
Веће промене у животу Липове настале су од 1595, од покрета Срба у Банату. Те године заузео је кнез Батори Липову уз помоћ Срба у Липови, који су тада у Липови чинили половину посаде. Када је 1600 Ђорђе Баста потукао липовску посаду прешли су липовски Срби, као и Срби у Јенопољу и Поморишју, на аустриску страну. 1604 помогли су Срби из Липове Србима из Лугоша и Карансебеша при покољу Мађара и Влаха у овим местима. Бочкај да би ослободио Лугош и Карансебеш од Срба пресели их у Липову, која се тада преда Турцима. Није јасно зашто је исти Бочкај, непосредно пошто ce Липова предала Турцима, 2 августа 1605, наградио липовског капетана Владислава Раца од Сланкамена, поклонивши му Дееку и Микелаку. Можда га је наградио зато што је Владислав био против тога да Липова дође под Турке. Липова ни под Турцима није оста- ла дуго. Изгледа да су Турци хтели да обрачунају са Србима из Липове. Срби из бојазни да их Турци не побију искористе прилику, па када је липовски бег кренуо у потеру за Татарима, који су робили и пљачкали околину Липове, крену са бегом у потеру за Татарима али га зтспут напусте, брзо се врате у Липову заузму град и у граду потуку Турке а град предаду ердељском кнезу Бочкају. После Бочкајеве смрти 1607 буде изабран за ердељског кнеза Жигмонд Ракоци који је према Србима у Липови био добро расположен. Владика Сава Бранковић који је већ из раније био уз Бочкаја добио је од Бочкаја владичанску столицу у Тевишу. Владици Сави поклонио је Бочкај неке пустаре у крају око Арада. Исте године обдарио је он још неке Србе у Липови у Немачкој улици и село Пату. Племићу Трифуну Нађу (или Рацу) поклонио је једну племићку кућу у Липови, и Сенђурђу у тамишком крају, а Владиславу Рацу пустару Онус у тамишком крају. А неким Србима,као Михаилу Вићићу, Милошу Казимиру, Сте- вану Рацу и Радивоју Жутровићу, дао је племство.
После Смрти Жигмонда Ракоција дошао је за ердељског кнеза Гаврило Батори. Он је 1610 поклонио Јовану Рацу, Владиславу Порколабу и Стевану Тромбиташу пустаре Крстур, Надаш и Годиново село.
После њега дошао је за ердељског кнеза Гаврило Бетлен за кога су се, не знамо зашто, добри односи између Срба у Липови и ердељс&ог кнеза покварили, те су Срби почели шуровати са Турцима. Када је Бетлен ово осетио, бојећи се да Срби не предаду Липову Турцима, послао је 1614 у ЈЈипову један одред војника да појачају мађарски део посаде у Липови. Срби као да су осетили ‘0 чему се ради дочекају овај одред, и потуку га. Вест о овом догађају сЦигла је у Ердељски Београд баш у време кад је ердељски сабор био на окупу. И кнез и сталежи били су изненађени овим актом Срба из Липове. Сабор одмах’ упути проглас палатину, племству и жупанијама у којем прикажу ствар тако као да Мађари у Ј1ипови живе у сталном страху од Срба и Влаха те да томе треба учинити крај. Сам Бетлен крене на Липову. Када је липовска посада видела опасност један део посаде понуди предају града али српска посада у Доњој Вароши одбије споразум и позове Турке у помоћ. Али како је у том моменту стигао од султана ферман, којим се Бетлену уступа Липова на уживање, док се не склопи мир са царем Матијом, пјокори се цела липовска посада Бетлену. Бетлен се према Србима понео благо, само је вођама побуњених Срба одузео имање. Када је 1616 склопљен мир са царем Матијом пошаље једну већу чету од 600 људи да преузму Липову од српске посаде, али је Срби ипак предаду Турцима. На то се дигао сам Бетлен те је 12 јуна 1616 освојио и предао султану заједно са Шољмошом, Арадом, Надлаком и још неким местима.
Пред крај Бетленове владе поправили су се његови односи са Србима у Липови. 1625 уступио је он Србима племићима из Липове као Радулу Супровићу, Петру Липовцу, Стеви Сави, Николи Которловићу, Владиславу Тенецком (Tenzki), Казимиру Милошу, Живцу Рацу, Михаилу Рацу (или Вичићу), Авраму Фејиру и Ђорђе Арађанину и 160 Срба војника из Арада пустаре Балван, Chyzier, Chotet, Bathia, Bikarz, Сенђурађ, Сентиван, и нека имања у Арадској жупанији.
1666, изгледа, налазио се у Липови епископ, jep је Липова у катастигу забележена као „богохраними град“. Те године били сy у Липови свештеници Јован и Вукоје. 1712 био је у Липови кнез Првул. 1727 имала је варош Липова 76 домова. Током XVIII века добили су у Липови Румуни премоћ. 1830 означена је Липова као румунско-српско-немачко насеље. Налази се на Моришу источно од Арада.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
15. септембар 2017. у 06:08
vojislav ananić
Темишвар (Timisoara)
Био је главно место Темишварске жупаније. Као утврђење забележен је 1323, а као насеље 1474. Темишвар се од старине делио у утврђење или град, и варош. У Темишвару су се Срби налазили и пре пада Темишвара под Турке. Приликом освојења Темишвара Срби су чинили знатан део посаде којој је био на челу Никола Цреповић. Када су (1552) Турци заузели Темишвар пао је и он са посадом у ропство. Да би ос’тали на миру морали су Срби да плате Турцима 1000 дуката. Пошто је Банат заузет Темишвар је пс!стао седиште темишварског санџаката. Темишвар’ је под Турцима био знатно насеље са развијеним занатством и трговином. 1573 оеновао јо у Темишвару Мехмед Соколовић једну задужбину којој су припадале пет радњи и једка гостионица. И Дубровчани трговци имали су у Темишвару своју колонију.
Срби су у Темишвару служили и као мартолоси те се по њима звао један део Темишвара „мартолошки крај“, што можда треба да значи исто што и српски. 1624 чинили су Срби део посаде која је чувала мост.
Приликом буне Срба у Банату 1594 покушавали су побуњеници да заузму Темишвар, али им тај покушај није успео. Касније, када су Турци успели да буну савладају, знатан део побуњеника уништен је код Темишвара, У каснијим борб|ама око Темишвара (1596) учеетвовали су, у Баторијевој војсци, која је опседала Темишвар и истакнути Срби, Ђорђе Сланкаменац и Сава Темишварац. Том приликом Батори је успео да освоји српски део вароши.
У XVII веку био је Темишвар седиште српског епископа. 1629 посетио је Темишвар пећки патријарх Пајсије. Срби у Темишвару имали су проту и вероватно више Свештеника. 1660 забележени су у Темишвару: поп Драгојло, Крагуј, Јован ћурчија, Милош Обрадовић, Петко хаџија, Радивоје, Андреја, Милош, хаџи Андреја, Михаило одабаша, Ђурица Ружић, Рак1а, Алимпије, Марин, буљубаша топџиски. 1666 забележени су: протопоп Благоје, поп Гвозден, Јован, Кузман, Обрад, Божа, Јакоб, Ћира, Радивоје, Марјан, Сава, Јован, Андреја, Радосав, Форга, Радивоје, Милисав, Живко ковач, Пеја ћурчибаша, Никола, Станиша, Никола, Стојан, Петар, Милош, Радоја, Радул, Степан ковач, Марко, Михаило, Радосав, Иван, Стојко екмеџија, хаџи Ђурица, хаџи Бартоломеј, Обрад, Степа одабаша, Кома, Петар, Вучић Коста, Грујица, Милутин, Радивој кундакџија Гаврило, Милош, Дмитар, Радосав, Гаврило, Вучић, Јеремија, Веселин, Јован, Радиша, Живко, Паун, Штеро, Јана, Ћирјак, Иво, Ника, Вук, Живко, Јања, Сима.
1712 писали су у Темишвару „милостињу” од ћурчиског руфета 40 мајстора, а од абаџиског 30. Устабаша абаџиског руфета био је тада Стојан. Од тачаџиског руфета забележено је 9 мајстора. 1720 чинили су највећи део становништва Срби али ce поред њих налазило нешто Румуна и 12 породица шпанских Јевреја. 1738—9 становништво у Темишвару је страховито страдало од куге. По попису од 28 јануара 1739 налазило се у Темишвару 54 православне породице.
За време Турака Темишвар je био неугледна паланка ограђена палисадама. Аустриска војна власт направила је од Темишвара значајно утврђење и уређено насеље, саграђено од цигли и камена. У утврђењу налазиле су се само нове, лепе и масивне куће, и широке улице. Темишварска тврђава имала је три капије, које су се ноћу затварале. Најкасније je затварана варадинска капија; она је затварана два сата доцније од друге две. Темишвар је добио од инжењера нивелисане и регулисане улице али ове, још пред крај XVIII века, нису имале своја имена, него су називане или по главним зградама, које су се у њима налазиле, или по најугледнијим личностима које су у њима становале. Нарочито су лепе биле војничке зграде. Од приватних зграда одликовале су се лепотом немачка и српска већница. Већница српског магистрата налазила се у близини епиСкопског двора. У главној сали ове већнице даване су прететаве и друштвени балови. У овој већншди, вероватно, је одржан и чувени српски народни црквени сабор 1790, који је тражио Банат за поеебну српску политичку територију.
Темишвар је већ у то доба имао неколико лепих свратишта, па и кавана. У тврђави и вароши становало је 153 грађанске породице Срба и Немаца. Мађара је до тада било сасвим мало „али је утолико било више Јевреја“. До 1775 имали су Срби и Немци своје посебне општине а тада су спојене обе општине у једну. Махала је била насељена у знатној мери Румунима. Темишваром, у прво време, управљали су углавном Срби. На челу општинске управе стајали су кнезови. Касније су се Немци одвојили у посебну општину.
На челу српске општине стајали су: 1716, пре и за време предаје Темишвара, Ншшла, Мумџија који је умро за време куге 1739. — 1717: Јован Дебели. — 1718: Стојан Варажлија; умро за време куге. — 1720—1 Јосим Маленица или Стаморац. Рођен је око 1670 у Стамори у Банату. Био је трговац марвом. 1739—40 имао је велику породицу од 10 чланова. Становао је Код кључа. Умро је 1755. — 1722—3: Сава абаџија. И он је умро за време куге. — 1724: Јосим Миленица (Стаморац). — 1725—6: хаџи Неја (или Недељко). Он је био мумџија (или сапунџија), а био је родом из Видина, У Темишвар је дошао око 1720. Умро је 1747.— 1727—8: Јосим Маленица. 1729—30: Стојан Варажлија. —- 1731-2: Јован Рашковић. — 1733—4: Петко Дебели. И он је умро за време куге. — 1735: Јован Рашковић. — 1736—9: Јосим Малени- ца. — 1740—1: Марко Муцул. Он је умро 1742. — 1742—7: Јосим Маленица. — 1748/9: Јовица Стајић. — 1750—67: Јосим Маленица. — 1768—73: Георгије Калиновић, племенити од Дојрана. Умро је 1773. — 1774—7: Живан Ђуричко, племенити од Модоша.
Етнички односи у Темишвару Сгално су се мењали на штету Срба. 1835 налазило се у Темишвару, без свештеника, племства и ученика укупно 14.652 душе, од којих католика 7.492, православних 5.784, евангелика 372, и реформираних 120. Најбоље су напредовали Јевреји. Њих је било 884. Становништво је ло језику било овако распоређено. У Јозефштату становали су само Немци. У унутрашњем граду највише Немци, затим Срби, Грци и Мађари. У Фабрици Немци, Румуни и Срби. Кад је 1848 формирано Војводство Србије Темишвар је постао главно место нове круновине.
У Темишвару су се родили: Макарије Петровић, архимандрит и црквени писац (1734 — Твер у Русији 1766); Јовановић — Барбуловић, сликар (1767—1793); Алекса Јанковић, политичар (1806 — Београд 1869); Данило Стевановић, политичар (1815 — Београд 1886); Павле Петровић, сликар (1818 — негде у источној, Азији 1852); Василијан Петровић, епископ бачки (1820 — Нови Сад 1891); Алекса Бачвански, глумац (1832 — Београд 1881); Федор Николић, политичар (1836 — Рудна 1903); Александар Протић, пуковник и писац (1838 — Београд 1907); Иван Стојић, теософ (1866 — Будимпешта 1922); др Коста Хаџи. адвокат и политичар (1868 — Нови Сад 1946).
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
15. септембар 2017. у 06:11
vojislav ananić
АРАД
У Араду (коморском) живели су 1715 ови становници:
Judex minor Maicus Beli opifex; Daniel Umerlin opifex; Nicoilaus Martin; Gabriel Racz Janos; Nikolaus Racz opifex; Matisa Mikicz opifex; Abraham Demetrovich quaestorius; Stojko Jovin opifex; Georgius Czizmazia opifex; Jacobus Andrelin opifex; Joanes Jarich auriga; Paul Hogyin opifex; Georgius Jurko opifex; Mi- chael Mali; Stojan Czigan opifex; Andreas Mali inquilinus; Stephanus Beli quaestorius; Joanes Latin opifex; Jacob Strangar opifex; Rada Csurcsia opifex; Georgius Sablar opifex; Joannes Csizmadia quaestorius; Michael Gracanin quaestorius; Michael Gergh; Sivan Csoravi opifex; Mladen Tomusvari opifex; Rako Rudai quaestorius; Petar Vlah opifex; Paul Paun opifex; Misko Szegedin, opifex; Milulin Szabo opifex; Gyuricza Szabo; Vela Szabo quaestorius; Nicola Gergh; Stoiko Gergh inquilinus; Czerni Jovan quaestorius; David Bajacz quaestorius; Damaskin quaestorius; Marczika quaestorius; Dragoilo piscator; Simon Halasz piscator; Joannes Halasz opifex; Stephanus Loncsar; Lazo Sztaracz auriga; Sztaracz Maxim opifex; Novak Miletar opifex; Moisa Kolar opifex; Nedelko; Stephanus Vlah; Nesko; Marco Viah; Ranisa quaestorius; Joannes Bugarin quaestorius; Bajacz Prodan opifex; Nicola Terzia quaestorius; Miat Mali opifex; Czerni Czvio opifex; Mittar Szabbonyia; Deszpa Czerni Воуа; Agniskovicz opifex; Michal Terzia opifex; Sztanko Temesvaria opifex; Arszin Tukacski opifex; Boja Sztovraga opifex; Sivko Kaszapin quaestorius; Sztojan Bugarin opifex; Milos Martin opiтеx; Damjan Csizmasia; Damjan Bonin opifex; Jurko Szabo quaestorius; Szivko Szimec opifex; Sivan Romi opifex; Belyus Marko (|uaestorius; Seni Jovo opifex; Gavrdlo Csizmas opifex; Sztojan llagyia; Jeffto Csanadacz; opifex Janko Terzia; auriga Mittar Kocsias; Szivko Kecskemetacz; Jovan Aragyan; Mihael Aragyan opi-i fex; Rostko Puskanin opifex; Kuzman Csizmas opifex; Koszta opiГех; Kuzman; Graicsan Vlah inquilinus; Marinko; Mioszav Csizmasia inquilinus; Racz Mihok inquilinus; Jichucza Mihel; Puta; Theo- dor Vlah inquilinus; Joannes Marco; Mihael Niklics sartor; Georgius Markovics; Georgius Jarics; Joanes Subin lanio; Petrus Vlah; Milutin Thersia; Radiszav mercator; Vidua Stipan,ovicsa; Antonius Veszekin; Jovan Csurcsia; Praiaca Prodan; Radak Prodan; Joannes Racz; Nikola Racz; Gabriel Racz; Miat Popovics; Zivan Cserkvenin; Gregorius Szablyar; Abraham Mitar; Russa Mittar; Nicola Dugorath; Georgius Tersia sartor; Vellya Racz Zapungyi; Zivan Lonsar; Radiszav Lonsar; Racz Mihok; Joannes Marko mercator; Mitar Racz; Mali Mihat.
У Араду (војничком) били су 1715 становници:
Capitaneus Jeremia; capitaneus Miska Egri; Mihat hadnagy; hadnagy Jovan; hadnagy Gyurka, opifex; vexilifer Nenad; vexilifer Milovan Apics, opifex; vexilifer Velissav Apics, vigiliarum magister Gavran; Szojko Szaracz, opifex; Tabak Veszelin; opifex Dabo Veszelin; opifex Dabo Nikola; piscator Sivan Halass; opifex, Vincza Halass; opifex, Nesko Csizmas; Bajo Nagylaksanin; Mali Jakcsicsa; Mihat Vodenicsar, molitor; Jovan Vodenicsar; Vuicza Radomirov; Gyurko Kostinacsar; Peto Lipos: Jovan Skoplanin; Sivko Variasanin; Gyura Dalovic’s; Czira Szavko; Csaics Ivan; Maxim Subota; Szabo Mali, Pili Eskut; Jovan Klassti; Racz Janos; Sztojan Kupar; Paja Hajduk; Sivan Buzagyn; Sztojan Radossav; Czvitula Radossav; Monar Czerni; Paval Balatovics; Danics Jovan; mercator, Gyurka Eskut; Radovan Deak; inquilinus, Szabo Mezcia; Trifun Szvinyar; Sztance Pobunin; Szivacz Ranissav; Mirko Plavsin; Lazar Csipcsics; Lazar Szemlecsan; Mali Miklos; Ranissav Bradati; Sztaracz Putnyik; Stoics Derpacz; Jovan Varagyanin; Marco Mazgo; Grujo Luksanski; Perdikucska Vassil; Vujo Bozidar; Petar Csokin; Jovicsa Sujak; opifex, Sivan Kiurski; Mato Kerbal; Radossav Bosnakov; Jovan Pobarecz; Stejo Depalovics, Trifun Mudrics; Marco Kersikapa; opifex, Romi Andria; Miladin Noszias; Магсо Csokov; Peter Kostnicsar; Busics Paval; Andras Ratin; opifex, Mali Brancsics; Gyurecz Paninacz; opifex, Mihat Vojnovich, Nicola Hajduk; piscator, Peter Paidankovich; opifex, Sztojan Radikinsin; opifex Joso Manduziv; Jovan Petkovich; Sivko Retrenicza; Sivan Gruich; Lukics Csosso; Milovan Thodorcv; Gyuro Buzagyia; piscator, Novak Halacz; inquilinus, Ilia Posticza; Nyesko Halass; Ostoja Kobacsovics; Thodor Perbul; Vesselin Vucziproja; Osstoja Csipcsics; Demetar Jegeracz; Nicola Miklos; Gyurka Czerni; Maxim Koshiczar; opifex, Misko Nastin; Vasso Suppono; Szuba Goloyavuka; Szima Vitricza; Milissav Peter; Szuba Partivacz; Mihol Csakovecz; Nico Stipan; piscator, Thodor Racz Halas; Radivoi Popov, Sivko Peprin; Milossav Gyurka; Sivan Kovacsovics; JovanBarjaktarovics; Peter Gyurinacz; Jovan Neskovics; mercator, Marian Hadnagy; Radossav Titek; opifex, Boni Vujo; opifex, Romi Milics; Stojko, popov zet; Marko Sztankicz; Ninko Lazin; Momir Dobrossavin; Tonyanin D.otbrossav; opifex, Sztanko Szentyanin; mercator, Czemi Mato; Вога Lukatos; Mayssa Csercsia; opifex, Petrinicz Buzagya; Jugu Gregovin; Csoso Ivan; Momir Radics; Gruja Serbegyia; Sivko Filipov; Jovicza Ne- skovics; Vuicza Matin; Szallo Gyulinacz; Mersan Sztojan; Plaviso Popov; Gluhi Pejo; Pavol Smilarics; Makieza Ivanich; Ruzmaja Gyulinacz; Istara Dokman; Radivoi Gyulinacz; Pericza Klakavi; opifex, Marco Lutics; Gyura Sztaracz; Stipan Dobrissav; Gyuka Nenadov; Gavrillo Barbel, inquilinus; Gyczdivoi; Mihal Loncsar; inquilinus, Ilia Armagyanin; inquilinus, Vuicza Mirin; Stipan Szivacz; Nedelko Orlanics; Raicza Milicsics; Radisa Bersak; Szavo, mali birov; Nicola Klaya; Milinko Thomasin; Mali Radovanecz; Sztoiko Bacsuiko; Sztaracz Ivan; Granatir Radossav; Radovan Jovan; inquilinus Mittar Paplak; Athanaczko Orosslanosan; inquilinus, Boso Thomasski, Pavel Szaluaguarda, opifex; inquilinus, Osztoja Szerbegyia; Sztipan SzentThomasanin; Sivan Berkucza; Vesselin Tekdli; Nicola Kontrics; Jovan Vlah; Czvija Csurcsia; Radivoi Jankoviljiv; Novak Mutavi; Marco Rirics; Mato Czerni; Sztojan Jaкопуа; Sztaracz Radiocza; Radovan Magaras; Mitra Knessevich; Neso Csalinacz;. Rebellics Misko; Tommo Peics; Mirko Vlaikovics; Sivan Vucseta; Mihat Steics; Sztojan Golagy; opifex Sztanko Tersics; Trifun Zazin; Mali Sztanoja; Miat Csoko; Czerni Vuicza; Hatyim Mirossav; Marco Czerevny; Pejo Gerbavi; Vasso Kocsias; Sivan Magyar; Sztaracz Dorosan; Marco Czerveni Bosnyak; molitor, Misko Vodenicsar; Adam Katona; Gruyo Kerkbalta; Jovan Torbicsics; opifex, Vuicza Sztojancsev; Pervul Bugarin; meractor, Rusia Tekelin zet; opifex, Bugarin Jovan; Sztanko Varagyan; Marco Kockicz; meractor Lazo Szabo; figulus (?) Bazo Loncsar; Naum Mihatov; lanio, Gavrillo Klaich; lanio, Peczikoza Gyura; inqulilinus, Radovan Csakovacz; Momir Mirossavlin; Michal Grujo; Radossav Backala; opifex, Issak Csurosia; opifex, Zako Maxim; Petran Vlah; opifex, Jovan Csizmas; opifex, Janko Vukovics, opifex, Ivcko Vukovics; Ivcko Szapungyia; opifex, Sivko Gradics; opifex, Gyuro Szabo; opifex, Gyuro Sztari; opifex, David Tersia; opifex, Mihok Czizmazia; Szabo P.; opifex, Osztoja Csurtia; opifex, Petko Csurtia; inquilinus, Czvijo Jegeracz; inquilinus, Sivan Sesa; Illia Periamosanin; inquilinus, Radivoi Bosnyak, Marco Sztanol; Koja Szta- nol; Koja Mali; Koja Illicza; Petko Katana; Gruyo Beslia; opifex, Petar Csurcsia; opifex, Kerssta Csizmas; opifex, Milos Csizmas; opifex, Milos Csizmas; opifex, Berko Sivan; opifex, Nikola Katona; opifex, Viat Kapamagyia; Misko Buyanin; Ivko Gyulinacz; opifex, Sztojan Csongradacz; opifex, Petar Bacsovcsia; opifex, Jovan Zuptics, mercator, Jovicza Topalovics; opifex, Szvitko Csurcsia; Jovan Bosstangyia; Trumo Bazagyin; Palko Pecskanin; opifex, Jovan Sobariczaj opifex, Stepan Sivkovics; pijscator, Osstoja Petrovics; piscator, Illia Szverzia; Laza Katana; Belan Katana; Milos Kossnicsar; Sivi Bosni; Michal Jegeracz, piscator; Mejo Constantin; Illia Katana; Nicola Nagylakcsanin; Jeso Kaitana; Jovan Sztaracz; Ba- dan Bresezukin; Joso Belygradinacz; Simo Katone; Illia Szakacs; Guzman Csizmas; Sztojko Katana; Katana Illycs; Illia Katana; Nicola Katana; Nicola Preda; Gyuka Preda; Petar Katana; Sztojan Katana; Sztojan Gavrillo; Grosso Katana; Pallia Jerko; Szaba Gyulanacs; Vujo Vupar; Jovan Majaracsics; Stephan Biro; Gyurko Gavran; Gyurko Pecsanin; inquilinus, Milics Seper; inquilinus, Athanasko Bacsvanin; Gyurko Pecsanin; Luca Pecsanin; inquilinus, Marian Babin; Sztojan Saracs; Milos Szegedinacz; Stephan Prekobegecz; Raka. Torok; opifex, Nisko Kolar; Pero Sztojakov; Neda Szent Peteracz; Vlah Jovanin; Miho Rusnyak; inquilinus, Trifun; Mihat Sztevin; Radossav Csoban; Milossav Csoban; Nedo Csoban; Gyurko Csoban; Vuk Кгапуак; Sivan Biloiberka; Milics Govedar; Sivko Mucibaba; Mali Stevan; Nicola Stevin brat; Lazo Szedi; Lpo Bogorasanin; Neda Vlah; Mittar Grubanov; Radosav Miletics; Vucsko Varjasanin; Milos Bako; Вогко Pako; Osstoja Glui; Mittar Csolyak; Velya Csolyak; Магсо Bugarin; Sivan Csonin; Pavel Maietin brat; inquilinus, Ninko Maletin; Osstoja Szannadacz; Sztojan Mudrics; Plaskovics Csudimir; Sztoiko Nedelkovics; Czerveni Nicola; Jovan Jancsika; Marco Csegergyiar; inquil nqs, Plavso Sztaracz; Mihat Gyulinacz; CzvijO’ Strasa; Milos Latiesics; Neso Latiesics; Jovan Soracz; inquilinus, Sivan Gemavics; Pejo Dalacz; Nicola Relya; Sztaracz Petar; Kerssto Hajduk; Sztojan Hajduk; Vidak Nocsovics; Radoicza Csongradacz; Milos Rajak; Blagoe Sztarac; Lucas Maletin brat; Gyuro Kolar; Boso Nagylacsanin; Ivan Munivan; Mihailo Jegeracz; Gyurko Terpi; Peter Bugarin; item Peter junior; Sztojan Paninacz; Relya Csovics; Szivko Romi; Kerssta Stanivu- kovics; Jovan Vlah; Gyuricza Mali; Gyurka Babin zet, Mittar Stephanov; Brat Stephanov; Jovan Szlovak; Petar NinkoVcs; mquUinus, Radossav Perla; inquilinus, Bela Perla; inquilipus, Rako Perla; Gyurka Perla; Lipol Perla; inquilinus, Jovan Perla; inquilinus, N-kola Perla; Gyurka Vlah; Blaszo Vlah; inquilinus, Velicsko Vlah, Mihailo Vlah; Sivan Vlah; Petar Vlah; Raczko МШок; inqulmus, Kerssta Mihok; Grujo Mihok; Thodor Pubun.
(ДАБ. По препису проф. Сечанског).
Срби у Араду коморском 1715:
МИЈТОШ Арађанин (Аради), трговац; Живан Црквенин (Czrkvenin) Csismaty Ђорђе, чизмар; Јован, ћурчија;’ Радак, ћурчија; Dragoly (Драгољуб); Никола Дуговрати; Ђорђе Коста, трговац; Ђорђе Марковић, сабов; Јован Марко, трговац; Михајло Микић, сабов; Аврам Митар, сабов; Михаило Поповић, шпекулант; Продан Бајац, ситничар; Радосав, трговац; Радо Будин, трговац; Гавра Рац; Јован Рац; Никола Рац; Милош Рац; Веља Рац; Јован Субин, касапин; Ђорђе Саблаш, тувегџија; Стипановица, удовица; Ђорђе Tarich; Ђура, терзија; Милутин, терзија; Живан, сапунџија лончар.
Као укућани забележени су: Мали Михач; Митар Рац, сапунџија, и Андрија Сајић.
(Lakatos 6., Arad tortenete (1881) II, 203—5).
Срби у Араду коморском 1720:
Јовица Агнисковић, Јован Арађан, Михаило Арађан, Илија Армађанин, Митар Баблонџија (?) занатлија, Ђорђе Бабо, Стеван Бабо занатлија, Милутин Бабо, Јован Банин, Михаило Сегединац, Стева Бели, укућанин, Марко Бели, кишбиров; Боја Црни; Боја Brovtaja, занатлија; Дамаскин Бајац (Bojacz); Давид Бајац, механџија; Драгојло Бајац; Мартин Бајац; Рака Будаи, занатлија; Продан Бугарин, трговац; Иван Бугарин; Iuszto Чанадац; Јован Црни; Петар, чизмар; Кузман, чизмар; Дамјан, чизмар; Гавра, чизмар; Тодор, чизмар; Ђорђе, чизмар; Јован, чизмар; Милослав Чизмеџија; Живан Ћорави; Петар Ћоса, кириџија; Младен Темишвари (Csomolvari), занатлија; Рафаило Ћурчија, занатлија; Стојан Циган, Цвијо Црнић, занатлија; Аврам Деметровић, занатлија; Михајло Грк, механџија; Никола Грк; Михајло Грачанин, трговац; Ђурка Ицић (Icit); Бројан (Продан) Хаџија; Јован, рибар; Сима, рибар; Павле Хаџијин, трговац; Ђурађ Хорват, занатлија; Јован Јарић, занатлија; Митар Кочијаш; Јова Шеви; Арсен Јукацки, занатлија; Јурко Ђорђе, занатлија; Живко, касапин; Живко Кечкеметац; Коста, занатлија, Крста, занатлија; Кузман; Димко Лимец, трговац; Стеван Лончар; Мали Михајло’, трговац; Маринко, Матија Микић, занатлија; Недељко, Нетко, Продан, Бајац, Ристо Пушканин, занатлија; Јован Рац; Михајло Рац; Никола Рац; Живан Роми, занатлија; Стеван Шербеџија; Лаза Старац; Максим Старац; Стојко Јовин, трговац; Никола, терзија; Михајло, терзија; Јован Терзија, занатлија; Бранко Темишварија, занатлија; Михајло Вујица.
(Lakatos О., Arad tort. II, 207—9).
Попис Срба војника у Араду 1720:
Јовица Ацковић, укућанин; Андрија Роми, занатлија; Атапацко Оросланошан, укућанин; Илија Армађанин, укућанин; Стојко Бајац, Павко Csiia; Павле Балаћовић (Balaczovics); Ђуро Бузаџија; Јован Барјактаровић; Гаврило Барбул; Стојко Bacsniko; Петар Бачванин (Bacsovcs:a), занатлија; Атанацко Бачванин, укућанин; Маријан Бабин, кирајџија; Милош Бако; Ђука Babni- zer; Радиша Бертак; Живан Перкућа (Berkucza); I’pyja Бешлија;
Живан Берко, занатлија; Јован Бостанџија; Јован Белградинац; Сава, мали биров; Стева, биров; Живан Белобрк; Марко Црвени Бошњак; Трифун Đodnger; Вуја Божидар; Радоеав Бошњаков; Павле Божић; Радсеав Бачкалија (Becskala); Лаза Богарашанин; Борко(; Максим Bubasa; Живан Бузаџијин; Петимић, буза- џија; Bugasiu (Бугарин) Перул; Бугарин (Bugasiu) Милко; Јован Бугарин, занатлија.; Трумо Бузаџијин; Марко Бугарин, Петар Бугарин; Петар Бугарин, млађи; Блажо; Мали Бранчић; Рада Брезрукин; Ђука Црни; Мато Црни; Вујица Црни; Марко Црвени; Никола Црвени; Радосав Czvyulo; Неша Чалинац; Црни Монар (Митар); Марко Шећерџија; Нешко Чизмар, занатлија; Гри- горија Чизмар, занатлија; Маринко Чизмар, занатлија; Крста Чизмар, занатлија; Милош Чизмар, занатлија; Јосван Чизмар, занатлија; Кузман Чизмар; Лазар Чипчић; Остоја Чипчић; Михок Чизмар, занатлија; Петар Csoteni; Марко Чоков; Мијат Чоков; Ћосо Лукић; Ћоса Иван; Чаковац Михајло; Радован Чаковац, укућанин; Стојан Чонградац, занатлија; Радојица Чонгра- дац; Радосав, чобан; Милосав, чобан; Недо, чобан; Ћурко, чобан; Живан Ђонин; Веља Чолак; Реља Чогјић; Мојса, ћурчија; Исак ћурчија занатлија; Остоја ћурчија. занатлија; Петко ћурчија, занатлија; Петар ћурчија, занатлија; Стојко ћурчија, занатлија; Цвија ћурчија; Даба, табак; Вуко Даљац; Пејо Даљац; Јован Данић, Радован ђак (Деак), Стојић Трпац (Derpacz), Стеја Топаловић; Doleman старац; Микша Егри, капетан; Живко Филипов; Вигил М. Гавран; Ђурка Гавран; Милић говедар; Пеја Грбави; Живан Гемовић укућанин; Суба Goloyavuk (Головука); Остоја Глуви; Живан Грујић; Радосав Гранатир; Gregona, укућанин; Михајло Груја; Груја Туца; Груја; Митар Грубанов; Живка Гродић, занатлија; Јездивој, укућанин; аднађ Ђурка; ешкут, Ђурка, трговац; Ђурка Милисав; Петар Ђулинац; Сава Ђулинац; Мијат Ђулинац; Јока Ђулинац; Кузман Ђулинац; Пеја, хајдук; Никола, хајдук; Крсто, хајдук; Стојан, хајдук; Мирослав Хаџи- јин; Иван Чајић; Вујица табак, занатлија; Мали Iakcsicsa; Јован Јанчика; Максим Јако; Димитрије Јегарац; Михаило Јегарац; Михаило Јегарац; Цвијо Јегарац, укућанин; Марко Itek; Мигар Јаношевић; капетан, Јеремија; Радосав Ieincs; Малиша (Јованић ?); хаднађ, Јован; Адам, Петко, Никола, занатлија; Лаза, Бела, Илија, Јеша, Симо, Стојко, Илија, Илија, Михо, Никола, Ђурка, Стојак, Грошо; Андрија Карин; Вијат капамаџија, занатлија; Мато Кербал; Марко Кршикапа; ЖивкО’ Кетреница; Грујо Кркбалта, Никола Кеља, Живан Киурски, занатлија; Никола Киура; Ђзфко Кошничар (Kosztnicsar), Петар Кошничар; Мартин Кошничар; Остоја Ковачевић; Сава Ковачевић; Радосав Kolaz (Ковач); Kolaz Милко, занатлија; Никола Кутрић; Васа кочијаш; Миладин кочијаш, Ђуро колар, Милош Кошничар, Константин Мејо, рибар; Која; Бројан (Продан) Купар; Бројан Куруц; Јован Кљасти; Пејица Кљакави; Гаврило Клајић; Марко Крекић; Вук Крањик; Ђера Лалошевић; Милош Лазичић; Неша Лазичић; Вујко Лазин; Трифун Лазин; Бора Лакатош; Живан Лета; Живан укућанин; Стипан Liokovics (Живковић); Михајло Лазић, Лаза лончар; Михајло лончар; Груја Лучански; Марко Лупшин, занатлија; Јован Лупшин, занатлија; Јован Lubaricza (Шубарица), занатлија; Марко Мазгов, Јоза Madusir, занатлија; Мата Црни, трговац; Вујица Matni, Живан Мађар, Јован Магарчић; Маријан, рибар; Павле, Малчин брат; Лука, Малчин брат; Ђуррш;а Мали, Бубо Мали, Никола Мали; Марко Мали, укућанин; Илица Мали, укућанин; Стеван Мали; Остоја, мали биров; хаднађ Михајло; Милованов Барјактар, занатлија; Никола; Милић Роми; Радосав Милчић, Рајица Миличић, Вујица Мирин, Наум Милосав, Момир Миросављин; Михајло; Михокз Роцко; Мишко rebellis, Трифун Мундрић; Живко’ Мучибаба; Стојан Мундић; Иван Муниван; Боја Нађлакчанин; Божа Нађлакчагош; Никола Нађлакчанин; Мишко Настин, занатлија; Ненад барјактар, занатлија; Ђурађ, Ненадов укућанин; Стојко Недељковић; Јован Nessesick Неженић; Никола Јабак, занатлија; Петар Нинковић; Нинко, укућанин; Новак рибар; Новак Мутави; Видак Ночовић; Нешко, рибар; Недељко Орланић; Ђурица Панинац; Суба Панчевац; Mandari Pamjik; Јован Перковић; Радосав Прља (Perla), укућанин; Бела Прља; Рала Прља; Ђурка Прља; Липот Прља; Стојан Панинац; Јован Прља, укућанин; Васиљ Прдикучка; Тодор Пербул; Перо Стојков, Живко Пиперин; Остоја Петровић, алас; Трумо Пејић; Пејо Глуви; Илија Перјаношанин; Палко Печканин; Јован Печканин; Лука Печканин; Милисав Петар; Бранко Побунин; Илија Postcza, Постић, уку- ћанин; Радивој Попов; Плавша Попов; Стојко, попов зет; Митар Поплок, укућанин; Јован Побарац; Тодор Пубун; Путник, старац; Марко Путник, Ђура Пузшсоза; Мирко Плавшин; Чудомир Блашковић; Никола Брада; Стеван Прекобегејац; Вујица Радомиров, Мали Радованац; Јован Радован; Радован Магарац; Радивој Јаковљев; Радивој Бошњак, укућанин; Радивој Бошњак; Ранисав Сивац; Ранисав Brodasi; Стојан Радичински, занатлија; Момир Радојчић; Милош Рајак; Стојко Роми; Јанко Рајић; Вуја Рупар; Михо Рушњак; Трифун Рушњак, укућанин; Јовица Шаган; Стојан Шарац; Милић Шепер, укућанин; Грујо Шербеџија; Живан рибар; Јован Шарац; Васо Suppane; Јован Скопљанин; Марко Станојев, укућанин; Стефанов брат; Митар Стефанов; Нико Степан; Нштла Стевин брат; Лаза Сабо, трговац; Ђура Сабо, трговац; Петар Сабов; Сакач Илија; Остоја Санадац; Павле Салвагвардија; Јоцко Сапунџија, занатлија; Лазо Седи; Милош Сегединац; Мирко Семлечан; Сећански Брашот, занатлија; Остоја Шербеџија, занатлија; станар, Стипан Сивац; Суба Ђулинац; Јован Словак, Павле Смилашић; Марко Станкић; Крста Станивуковић; Ђура старац, укућанин; Мали Станоје; Иван старац; Радојица старац Dorasan; Јован старац; Павко старац;Петар, старац; Благоје, старац; Ђура Стари, трговац; Мршави Стојан; Стојан Јакоња; Стојан Гаврило; Стојан Михат; Стојан Голаћ; Стојан Стојанчов; Беда Сештетерац; Цвијо Стража; Илија Сврзија, рибар; Петар Taidankovics (Хајдуковић?): Живан Тап- кало; Tekelniczef Rusia (Ружа Текелијин зет?) трговац; Станко терзија, занатлија; Давид терзија, занатлија; Ђурко Трпи; Јови- ца Топаловић, трговац; Тсшбичић Јован; Веселин Текелија; Рака Турчин; Милован Тодоров; Тодорац, рибар; Божа Томашински, укућанин; Стеван Сентомапханин; Милинко Томашанин; Живко Варјашанин; Вујиско Варјашанин; Јован Варађанин; Петар Варађанин; Станко Варађанин; Веселин, табак; Величко, укућанин; Велисав, барјактар; Сима Vitricza (Литрица?); Михајло, воденичар; Јован, воденичар; Милко, воденичар; Михајло Војновић; Веселин Вуципроја; Вуја Роми, занатлија; Живан Вучета; Јанко Вуковић, занатлија; Мишко Влајковић; Влах Јован; Петар Влах; Јованин Влах; Неда Влах; Јован Влах; Ђурађ Влах.
(Lakatos, Arad tort. II, 207—13).
Арад 1732: Рештанције что имјеет по салашу:
У Великој вароши: Момир, Арса Нишавин, Седи Ђука, Живан Ковачев, Милован Хапић.
Оровиљ: Ружа Иванова, Милош Рајков, Милош, Јован Бугарин, Вулета, Ђуран, Рацков брат, Никола Ђерин, Милош Игњатов, Стојко Гелић, Ђура Колар, Милош Рајаков, Васа Жупуна, Ђура Колар, Милош Рајаков, Тодор Трифунов, Стојан Вулетин, Јоан Дачин, Остоја Чипчић, Атанацко Арламошки, Субе кишбирова син.
Томашински гај: Стогјан, Живан Лолин синовац, Исак Лазин, Момир Добросављев, Дмитар Кнежев, Стеванац, Радосав Перла, Јанчика старац, Илија, Момир Мирослављев, Мијат Стојић, Живан Аћимов, Мијаило Богарошки,
Побунски гај: Тодор Лазичић, Крста Хајдук, Младен Крстоношић, Крста Хајдук, Груја Средојев, Марко Чоковљев, Трифун Мудрић, Никола Мудрић, Дмитар, Петар Фишеков,
Зиман салаш: Рака Туроковић, Мијат Јеремић, Јован Арађанин, Живан Ковачевић, Дума Ђорђије, Мија Николин син, Мијат Црвенога-старца син, Рака Дрпаћев, Букур Тођер, Јоан, Михаило, Михат Јеремин, Стојко Бачујков,
Пиперски салаши: Милош Сегединац, Лука Старац, Бојица Чалинац, Јовка Степанова, Марка Грујичић, Милош Сегединац. (ПМАК. Нерегистровани списи).
Арад 1735: Споља је забележено „Свега обрете се домова у нурији арадској што свештеници држе и са салаши скупа: 580 кућа.
Нурија: Михал, Дијак, Јоан Хаднађ, Мијат Кузман, Бора са синови, Крста чизмеџија, Констандин, Лазар попов зет, Симеон чизмеџија, Радосав колар, Аћим чизмеџија, Петран Влах, Марко Савичин, Радосав Сантрач, Цвеја Дебеле Маре, Пеја Кркбалтин, Недељко Хрланић, Теодора са сином, ста Чанадац, Мишин, барјактар, Јован Шубарица, Трива Берза, Илија Влах, Мишко Хајдук, Веселин табак, Живан Шарчев, Лука Сегединац, Милош Рајаков, Неша Лазица, Рако Чалинац, Стоја, Стеван Кијуреки, Рака Мандарин, Стојан Зубан, Мисаило, Павао и Живан Гонени, Павао Џајић, Маринко Надлачин, Дако Царевић, Живко Стојичић, Благоје Џупунски, Ђурка Трокури, Петар Ђуркин, Игњат Кнежев, Милија, Остоја Вшпеков, Вујат Лазичин, Мишко Бујин, Живан Ђурђев, Миливој Слепи, Марко Чоков, Марко Горогледа, Стоја Пулгер, Јован Туроковић, Савул чобан, Гаврило Јерков, Станко Печканин, Жи- ван Млачлочић, Петар Драгојлов, Тодор Влах, Павао Матин,) Ђурка Кошничар, Петко Мунџија, Никола Габор, Никола Белог Марка, Дмитар ЈеркоВ, Мирко и Станко, Јован Дубача, Милић Хроми, Јован Дунђер, Аврам Дунђер, Гаја Дунђер, Живан Влај- ковић, Стеја Гранатиров, Петар са сином, Коста Јанишин брат, Радосављев, Живан, црковни син, Јагер, Јоан Ердељан, Јоан Дамић, Недељко Касапин,Нинко Кркбалтин, Милош Сегединац, Гогјковић, Влах Тодор, Арса Ковачев, Радивој Баћин, Мијат Петров, Степан Зебић, Ђука Хаднађ, Исак лепог Лазе, Божа Надлачки, Илија Литричин, Јовица Пециваћ, Јован Муниврана, Живан Марин, Балаш Влах, Ненад Кнежев, Радосав Ђурави, Вукша Вишеков, Лепи Паја, Наум, Јован Ђуркин, Јанко Дмитров, Илија Маслоти, Тодор Лазица, Јанул Пулгер, Живан Дрљави, Крста Влах, Дмитар Колар, Никола Ступар, Јанко Џавра, Радосав Бошњак.
(ПМАК. Нерегистровани списи).
Оровиљ: Васа упуна (?), Сима, Мурија (?), Милош Рајаков, Илија Симин, Иван Ружин, Јосив Лукачев, Лазар Џајић, Ђура Колар, Павао Џајић, Урош Комлушанин, Вулета, Рада Старац, Ђуко Торњанин, Васа Ковачевић, Ђуко Новаковић, Милош Џонпара, Црвени Марно, Буља Торњаиин, Миклеуш Васин синовац, Марко Панинац, очо, Панинац, Степан Гузанов, Контра Јован, Пеша Кијурски, Лаза Бошњаков, Живан Шеша, Живко Рајичев, Остоја Атанацшв, Илијица Мали, Иван Хаџић, Стоја Зубан, Гаја Панинац, Марко Станкић, Тодор Влах, Остоја Чипчић, Петар Чипчић.
Гај Побунски: Аднађ Мирко, Вукић Чоковљев, Марко Чоковљев, Никола Чоков, Мија, Крста Хајдук, Мијат Чоков, ИЛИја Маслочан, Живко Енжут, Мишко Колар, Трифун Мудрић, Миладин Крчмар, Никола Мудрић, Веселин Тривунов, Степан ј , Марко Армадски, Јован Козореп, Млађа Крстоноша, Драгомир Сто…. , Груја Средојев, Иван Лазичин.
Гај Томашински: Ранисав Сивац, Живан Аћимов, Пера Савков, Павао Ђинић, Степан Дајић, Живко Дајић, Живан Мијатићев, Арсен Стојић, Неда Црвени, Петар Хрчковљев, Трифун и Живан, Живко Филипов, Милош Пољак.
Зиман Јеремијин: Јован Туроков, Петар Варађанин, Мијалешће Јован, Пера Ђулинац, Никола Кривда, Јован Ранисављев.
Зиман Пиперски: Милош Сегединац, Јован Ешкут, Ђурка Печканин, Петар Пиперски, Старац Лука.
(ПМАК. Нерегистровани списи).
Попис Срба власника кућа у Араду 1774:
Јован Адамов, ћурчија; Јован Албул; Василије Алећан; Атанацко Ђорђе; Јован Ердељан; Арса Армацки; Стеван Арсић, трговац; Јован Арсин; Пера Арсин, сабов; Атанасије Јанин; Атанасије Јања (Апп);Јован Балаж; баба Митра; Пера Бећан; Арса Ј Берарски; Ђука Берарски; Бербер’ Јоца, ранар; Лука Берић; Алекса Берић; уд. Јакова Бибића; Михајло Блашковић, чизмар; Лазар Богдановић; Никола Богдановић, сабов; Павао Боканић, сабов; Јован Бомбић; Арса Божин; Лука Божин; Пера Божин; Коста Богобој; Јован Брашован, гостионичар; Игњат Бугарин; Мија Бугарин; Ђука Бутарић; Пера Бутин; Констаитин Никола, ћурчија; Јован Зубин Csavint; уд. пл. Чарнојевић; Глигорије чизмар; Муја чохаџија; Коста чобан; Гаја Чаковски; Павао Ћиркин; Константин Dacsaty; Јован Дамјанов; Лаза Дамјанов; Митар Дамјанов; Васа Дамјанов; Алекса Деметер; Јовак Деметер, чиз- мар; Андрија Деречин; Ђорђе Деречин; Јован Деречин; Тодор Деречин; Јоца Добрица; Јова Драчин; Јова Драгић; Јаков Драгојловић; Лазар Драгојловић; Марко Драгојловић; Сима Драгојло- ј вић; Константин Ника; Лаза Драгић; Сима Недељковић; Саиа Торњанин; Симеон Дудан; Сава Думитров, ћурчија; МихајлоЈе- ремић, трговац; Милан Ficzkovler; Никола Фруша, трговац; Јовап Гајинов; удовица Јована Калшговића; удовица Јеврема Гаврило- вића; Јоца Гечан; Тсда Гечан; Никола Георгијев; Јашсо Георгијем; Павао Глигортш; Пера Грачанин; Арса Гранатиров; удовица Majn Грујин; Стеван Грујин; удовица Павла Грујића; Сава Грујић, ћурчија; Пера Грујић; Макса Кузманов; Павао Ђеорђев, трговатј Наско Ђерман; Макса Ђермехов; Сава Ђермеков; Никола Ђор ђев, трговац; Ђурађ Стефанов; Андраш Ђурђев, кујунџија; Амрам Ђурин, сабссв; Лаза Ђуричин, сабов; Павле Хаџија, трговац; Hajvaty Jora, Данило Халмашан; Михаило Халмашан; Јосиф Хаџија; удовица Манда Хенић; Јован Илин, сабов; Константин Хаџија, трговац; Игњан Панин, сабов; удовица Пере Иксиног; Мија Исаков; Алекса Иванов; Ђуђа Иванов, сабов; Пава Јакшин; Радивој Јанчикин; Пера Јанин, трговац; Илија Јанков; Јован Јанков; Михајло Јаношев; Јова Јашсов; удовица Марта Јеремићева; Пера Јеремин; Јша Јеремински; Сава Јеремински; Илија Јездин; Пера Јездин; Јова Јездивој, чизмар; Димитрије Јовановић; Матија Јованов; Живан Јова; Јованка Андрина; Пера Јоваков; Сима Јованов; Јова Јованучева; Сава Јсвичин; Панта Jujlobov; удовица Алексе кафеџије; Тодор калајџија; Ђорђе Калиновић; Стеван казанџија; Јован казанџија; Лаза казанџија; Лаза Kerety; Varsan Кирјаковић; Лазар Клајић; Сава Клајић; Гаја Клајић, ћурчија; Ана Клајићева; Петар Клуговић, бербер; Макса колар; Пера Кошаров; Коста Сабулов; Аћим Костин; Јован Ко- стин; Мојса Ковиљан; Никола Крајлев; Јован Кркбалта (I, II); Васа Кркбалта; удовица Петра Крекића; Лазар Крекић; Пера Кристин; Тома Кристин; Василије Купил; Пера Курјак; Ђорђе Кузман; Катарина Кузманова; Пера бравар; Јефта Лазаров, сабов, Глигорије Лазаров, трговац; Пера Лекин; Павао Литричин; Лука Савин; Мића Лукин; Марвин Лубардић; Илија Лупгцић, сан бов; Јова Лупшић, ћурчија; Ђорђе Манојлов, трговац; Пера Маиојловић; Јанко Марциков; Арса Маринков; Марко Маринков; Марко Јованов; Марко Павлов; Марко Савуљин; Мија Марков; Јова Максин; Пера Мијатићев, трговац; Јеша Мијатов; Ђорђе Мијатов, ћурчија; Петар Мијатовић, ћурчија; Михајло Јеремин; Јова Михајлов; Живан Михајлов, ћурчија; Аксентије Михајловић, сабов; Манојло Михајловић, сапЈГнџија; удовица Тоде Михајловића; Ђорђе Мијин; Јован Мијин; Пава Мијшг; Стојан Мијин, трговац; Тодор Миленков; удовица Антонија Милића; Арса Милошев; Јован Милованов; Јанко Марков; Сима Марков; удовица Ана Мишкова; Васа Мишков; Димитрије Мишин, ћурчија; Јова Митров, чизмар; Лазар Митров; Пава Митров; Стојан Митров; удовица Јелка Митрова; Јела Младенова; Павле Модрошан; Суба Мојмиров; Сава Мојсин; Јова Момчилов; Митар Момчилов; Сима Панин, трговац; Јанко Настић, кујунџија; Јован Недељков; Мија Недин; Јоца Нешков; Живко Несторов; Јова Нешић; Остоја Нешић; Пава Нешић; Константин Ника; Дима Николајев; Јова Ни- колин; Јован Никслин, трговац; Тодор Нинков; Пера Нинков; удовица Ана Noaleđity; Иван Нсваков; Давид Орлов; Марко Орлов; Сава Орлов; Јоца Оровиљан; Милутин Оровиљан; Јова Остојин (I, II); Јован ОСТОЈИН, сапунџија; Лола Остојин; Милан бстојин; Павао Остојин; Ксста Панков, трговац; Пава Иванов; Пава Јован; Пава Клајић; Пава Лазаров; Павао Митров; Јосиф Павић, касапин; Павао Печканин; Стеван Печкан; Пера Зима; Иван Петков; Јован Петков, хлебар; Марко Петраков, ћурчија; Васа Петрић; Илија Петроб; Јован Петров, чизмар; Мија Петров; Сава Петров; Васа Петров, трговац; Ђорђије Петровић, ћурчија; Ђука Пиперски; Јанош Пивода, дугмеџија; чизмар, уд. Петра Подинића; Тодор Боканић; Павле Попа-Ђукин; Петар ПопЂукин; Аћим Попов; Стеван Попов; Јефта Попов, трговац; Јоса Попов; Милета Попов; Никола Попов; Дамаскин Поповић, ћурчија; Стеван Поповић; Стеван Поповић, сапунџија; Иван Поповић, сабов; Кузман Поповић; Михајло Поповић, ћурчија; Павле Поповић, сапунџија; Stal Поповић; поп Рада; Стојан Предић; Петар Провода; Павао Пунин; Јован Радивој; Макса Радивој; Јанко Радован; Ђурка Ракин; Пера Рац; Андрија племенити Рац; Јова Рац; Мартин Рац; ременар, Пера Радивој; Јован Ромин, трговац; уд. Јоце Роминог; Јова Сандићев; Пера Шипош; Сава Солдат; Станко Мишин; Стеван Стефанов; Јанко Стефанов; Јован Стефанов; Макса Стејин; Живан Стејин; Стијан Божин; Ј1аза Стојанов; Мија Сто- јанов; уд. Ана Стојкова; Андрија Султић, чизмар; Живан Сузан; Ђура Свирац; Иван Сакати; Марко Сандић; уд. Илије Сандића; Павао Дандићев; уд. Стевана Шаулића (Saolity); Јанко, сапунџија; Јова, сапунџија; Сава Дамјанов; Ђорђе Сава; Ђорђе Савић, трговац; уд. Алка Савићева; Пера Топаловић; Лазар Торњанин; Ђука Торњанин; Јован пл. Текелија; гђа Ана пл. Текелија; Трифун, дунђерин; Пера Тупсин; Филип Ћирић; Мило Ћирић; Нинко Ћирић; Сава Ђукин; Гаја Улапгки; Богдан Варјашанин; Петар Васић, ћурчија; Гаја Величков; уд. Саве Велисава; Ненад Весин; Јаков Видулов; Мија Влајков, ћурчија; Неца Влајков; Сава Влајков; уд. Субе Виновића (Vynovits), Стеван Vragyila, чизмар; Сава Вујић, трговац; уд. Вука Маркова; Јанко Вукодлак; заступник племићких добара породице Вуковић; Павар Зајић; Јова Симеонов, сабов; Живан Масков (Мазгов?); Szintila Живанов, ћурчија.
Укућани: Алекса Н.; Јован Барборовић, чизмар; Алекса Сечански; Мијајло Седин; Никола Седин; Пера Седии; Арса Секулин; Илија Серак; Живан Милошев; Јоца Живанов; Мија Живанов; Сава ЗКиванов; Ђука Жзшојинов; Пера Слатинац; Стојадин Марков; Стефан Сомбатхељан; Ђука Станков; Јефта Станков; Мишко Star sko; Риста Стојанов; уд. Ука Стојкова; Алекса Субин; Јова Субин; Антскије Свалић; Јован Телечанин; Јоца Тенковић, градски коморник; Живко Трнић; Михајло Тешић; Неша Тирсин; Тоша, чохаџија; Живан Тодоров, рибари; Ђука Тодоров, ћурчија; Тодор Павле; Јован Тодоров; Никола Тодоров; Пера Тодоров, чизмаџија; Јоца Тлочин; Лаза Тодоров; Мијајло Тодорсв; Ника Тодоров, трговац; Пера Тодоров; Стефан Тодоров; Василије, чизмар; Глигорије, чизмар; Павао Дамјанов, Ђорђе Форгачев; Гаврило Н., бербер; Кузман Николијан, ћурчија; Петар Ђерков; Лаза Ђорђев; Стефан Ђорђев, трговац; Јован Илић; Јова Иванов; Арсен Јосић, ћурчија; Васа Јованов; Стефан, казанџија; Лаза Кристин, коморски шумар; Сава Куцкунов; Антон Лугапић, сабов; Јефта Мијатов; Марко Павлов; Јован Солдат заменик бирова; Никола Саводић, дугмеџија; Никола Седин; Михајло Тодоровић; Венда Војнић; Сава Зајић; Сима Сечански; Пера Станковић, ћурчија; Нинко Тодоров.
(Lakatos, Arad tort. II, 221—234).
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
15. септембар 2017. у 07:45
vojislav ananić
Јармата (Ђармата)
Припадала је Тамишкој жупанији. Забележена је 1428—9. У XVI веку постојале су две Јармате, Велика и Мала. Половину Мале Јармате држао је крајем XV века Милош Белмужевић, а Велику Јармату држао је okoi 1525 племић Паја Лазаревић. Марко Јакшић добио је Јармату од краља Запоље. Забележена је крушевском поменику. 1712 забележене су Велика и Мала Јармата, обе као насељене. Ис’те године био је у Великој Јармати кнез Неша, а у Малој Јармати живели су: Живко, Радул Станчевић, Миша Преседац. 1717 имала је Велика Јармата 28 домова. На мапи од 1723—5 забележене су две Јармате; једна североисточно од Перјамоша означено као насељена; а друга у чанадском округу означена као ненасељена. Прва је имала 1727 34 дсма. 1753 означена је као румунско-српско насеље, али су је још тада звали Рац Ђармата. У другој половини XVIII века добили су у Јармати премоћ Румуни. На Јармату као српско насеље сећа презиме Армацки.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
15. септембар 2017. у 07:46
vojislav ananić
Рудна (Rudna)
Припадала је Тамишкој жупанији. Забележена је 1333—5. 1660 забележена је као варош, а 1666 као паланка. Делила се у махале, те је једна од махала забележена као Горња махала. 1666 забележени су: Крагуј одабаша, Радан одабаша, одабаша, Никола, Продан, Живко Пријић, Ђура Степанов. У Горњој махали забележен је Кузман биров. 1666 забележени су: поп Дамјан, монах Никодим, Живко Пријић, Живко Крагујев, Марко Субић, Станимир, Татомир, Кузман. 1717 имала је 30, а 1727 46 домова. 1753 означена је као румунско, а 1786 као српско насеље, које је припадало Теодору Јанковићу од Миријева. 1783 иселио се из Рудне један део Срба у Војну границу а на њихово место населили су се Немци. Налази се између Модоша и Чакова.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
15. септембар 2017. у 07:48
vojislav ananić
Џомбољ (Жомбољ, Јимболија)
Припадао je Тамишкој жупанији. Забележен је 1333—5. 1660 био је српско насеље и забележен као Чонбол. Имао је свештеника, Становници су били: Милан, Милош, Јован, Стојан, Радосав, Марко, Пињаш, Божа. На мапи од 1723—5, и 1761, означен је као ненасељен. Са насељавањем Немаца почело се 1766. Налази се на нашој државној граници између Кикинде и Темишвара.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
16. септембар 2017. у 06:02
vojislav ananić
Семлак
Семлака је било два: један се налазио у Поморишју, а други у вршачком крају, који је познат под именом Шемљуг. Овај у Поморишју припадао је Чанадској жупанији. Забележен је 1330. Био је у поседу породице Јакшић. Почетком XVI века држао је једну половину Петар, а другу половину његов брат Марко. 1557—8 налазио ce у арадској нахији. Имао је 8 домова. И 1647 био је насељен Србима. 1720 припадао је Поморишкој граници и имао 25 домова, од којих су 24 била српска, а 1 мађарски. 1736 имао је 88 српских домова, а свештеници су били: Михаило, Ненад и Арсеније. 1749 имао је 102 дома. 1830 означен је као румунско-српско-словачко-немачко насеље. Налази се између Надлака и Печке.
Потеси (1757): Бабар, Бетелек, Кларва, Корња, Кутина, Попова бара, Селеш, Семлачка ада, Таламић, Тоњ.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
16. септембар 2017. у 06:03
vojislav ananić
Лугош
Припадао је Тамишкој жупанији. 1369 забележен је као варош, а 1386 као град. Када се (1552) Лугош предао Турцима, „придружила им се множина Срба“. По 1601 населио је Баста у Лугош Србе. Средином XVI века живео је у Лугошу племић Јован Рац, а средином XVII века живео је у Лугошу племић Сава Темишварац Млађи. У исто доба живели су у Лугошу племићи Михаило и Стеван Рац. 1726 подигао је Лугошу префект из Мехадије Јован Рац цркву. 1830 означен је Лугош као румунско-немачко-српско-мађарско насеље.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
16. септембар 2017. у 06:04
vojislav ananić
Семиклуш Велики (Сент Миклош) (Sanicolul-mare)
Припадао је Чанадској жупанији, а налазио се на Харангоду. Забележен је 1421. 1557—8 био је српско насеље од 30 домова, а 1581 забележене су 4 српске сточарске породице. Био је насељен и током XVII века. 1718 забележен је као Велики Семиклуш, вероватно, за разлику од оног на Тиси, који је називан и Мали Семиклуш. Тада је имао 30 домова, а 1727 57. 1752 населило се овде 40 немачких породица које су основале Немачки Семиклуш.
1781 купили су ово насеље Христифор и Кирил Нако за 700.000 фор. Данас велико насеље североисточно од Кикинде.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
16. септембар 2017. у 06:05
vojislav ananić
Чаково (Ciacova)
Припадало је Тамишкој жупанији. Забележено је као варош 1332—76 1551 били су становници Чакова Срби и они су предали град Турцима. По ослобођењу Баната насељено је у Чакову 30 до 40 немачких породица из Швапске. 1727 имало је Чаково 38 српских домова. 1753 означено је Чаково као румунско-немачко-српско насеље. Са насељавањем Мађара почело је касније. 1830 означено је као румунско-немачко-мађарско насеље.
У Чакову су се родили: Доситије Обрадовић, књижевник и народни просветитељ (1742 — Београд 1811); Димитрије Тирол, писац (1793 — Темишвар 1875); Коста Хаџић-Баба, глумац (1823 — Рума 1872); Димитрије Ружић, глумац (1831 — Нови Сад 1912); Фотије Иличић, глумац и управник путујућег позоришта (1845 — Београд 1911).
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.