Невесиње и околна села Reviewed by Momizat on . НЕВЕСИЊЕ Батковићи, Бежђеђе, Биоград, Божановићи, Бојишта, Боровчићи, Братач, Будисавље, Доња Бијења, Доња Трусина, Доње Поље, Доњи Дрежањ, Доњи Лукавац, Драмиш НЕВЕСИЊЕ Батковићи, Бежђеђе, Биоград, Божановићи, Бојишта, Боровчићи, Братач, Будисавље, Доња Бијења, Доња Трусина, Доње Поље, Доњи Дрежањ, Доњи Лукавац, Драмиш Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Невесиње и околна села

Невесиње и околна села

НЕВЕСИЊЕ

Батковићи, Бежђеђе, Биоград, Божановићи, Бојишта, Боровчићи, Братач, Будисавље, Доња Бијења, Доња ТрусинаДоње Поље, Доњи Дрежањ, Доњи Лукавац, Драмишево, Џинов ДоЏинова Махала, Гај, Горња Бијења, Горње Село, Горњи Дрежањ, Горњи Лукавац, Грабовица, Хрушта, Хумчани, Јасена, Југовићи, Кифино Село, Кљен, Кљуна, Кључани, Ковачићи, Кошута, Крекови, Крушевљани, Лакат, Лука, Миљевац, Муцаловићи, Невесиње, Оџак, Пирагићи, Плужине, Подграђе, Постољани, Пресјека, Придворци, Прковићи, Рабина, Раникуће, Раст, Рибаљ ТегРиља, Рогаче, Рушта, Свилане, Сељани, Слато, Сопила, Студенци, Шеховина, Шипачно, Шурићи, Трусина, Удрежње, Заборани, Залом, Зајасен, Залужје, Зови До, Жиљево, Жуберин и Жуља.


Коментари (3)

  • Војислав Ананић

    Историја Невесиња

    Невесиње (латински: Neuesigna; Netuisina; Netusina; Neusigne;) први пут се као жупа помиње у 12. вијеку. Према неким мишљењима име је добило према ријечима – neue signe – снијежна пустиња. Мада ове области нису довољно археолошки истражене, артефакти и разни предмети и оруђа указују да је ово подручје било насељено још у палеолиту и неолиту. Подручје Невесиња насељавају илирска, а нешто касније и келтска племена. Њих покоравају Римљани и укључују у своју провинцију Далмацију. Византија наставља традицију Рима на овим просторима све до насељавања Словена у 6. вијеку. Прве српске државе на овом простору су формиране у 9. вијеку, а први поуздани историјски податак о Невесињу налази се у љетопису Пећке патријаршије, у ком се каже да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. Сједиште Невесињске жупе и главни град био је Вјенчац – Винчац, који је касније и кнежевско сједиште. Крајем 15. вијека простор Невесиња пада под турску власт, све до знамените Невесињске пушке 1875. године. Своју бунтовну природу против страних освајача Невесиње је исказало у свим покретима и ратовима за ослобођење: против Аустро-Угарске 1882. године, затим у покрету Млада Босна, у јунском устанку 1941. године и у стварању Републике Српске у рату 1992-1995 године. Оваква бурна историјска дешавања оставила су многе трагове на простору Невесињске општине, кроз остатке утврђења, споменика и гробаља, путева и мостова и разних других грађевина и нематеријалних вриједности, које су данас итекако занимљиве како за историчаре тако и за туристе.
    Извор: Интернет

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НЕВЕСИЊЕ, мјесто у Херцеговини. Преко невесињског поља водио је стари римски пут и дао је важност предјелу, кроз који је пролазио. Невесиње се спомиње у 12. вијеку као једна жупа Подгорја. Сам невесињски град, који припада Хуму, наводи се од почетка 14. вијека. У Невесињу је 1303—1306. понекад боравио Константин, син краља Милутина, намјесник очев у хумској области. У турско вријеме Н. је било важан кадилук. У 19. вијеку прославило се ради тога, што је ту пукла прва пушка (невесињска пушка), да се раја диже против Турака, 18/6. 1875. У Н. је било средиште и устанка против Аустро-Угарске 1881/82. Аустро-Угарска је послије направила од Н. велики војнички логор и редовно је ту, преко љета, држала главне маневре у Херцеговини. Ради великог притиска власти јавио се ту 1902. покрет за сеобу у Србију, који је био једва спријечен, углавном енергичном одлуком српске владе, да неће примити исељенике на своје подручје.
    В. 0.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top