Порекло становништва села Бојишта, општина Невесиње. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
Три села на западној ивици Невесињског Поља (ово, Селиште и Читлук), на осојној страни огранака Вележи, који се овдје врло стрменито спуштају. Четири стотине метара од Бојишта је врело Ступина, поред Селишта протиче поток Јездош и y њему има врело Љељенак, а осим тога има и добрих чесама. У Читлуку немају врела, али се помажу изданском водом, која се налази у дубини пет до десет метара. Села су изложена вјетровима и стога је у њима веома хладно. „Кривајац“ вјетар који долази од сјевероистока доноси жестоку мећаву, а „Гачанац“ доноси, с југоистока, љети кишу, а зими снијег.
Њиве и сјенокоси су у Пољу, а испаша и шума око кућа и у Вележи. У Бојишту има „комуница“, заједничких косаница које су у општем дијелу назване „пријеступима“. У Селишту су двије куће имале, у то вријеме, год. 1899, цјелокупну земљу неподијељену. У Бојиштима су сви кмети, осим двојице, дају трећину, а има и приорача. У Селишту су сви кмети осим једнога али ови имају и своје земље, а у Читлуку су сви кмети осим двојице. Сви плаћају трећину, осим кмета бискупа Буцоњића, који својим кметовима, на сваки начин, олакшава живот.
Тип села.
У Бојишту има 11 кућа и све су збијене у једну групу. Ту живе: Бјелогрлићи (1 к.), Радојичићи (2 к.), Реповићи (1 к.), Лози (2 к.), Мавраци (2 к.), Васковићи (2 к.) и Пушковићи (2 к.).
У Селишту су се куће разбиле, око мањег брда, на двије групе. Има 7 кућа и то: Човили (2 к.), Саматовићи (2 к.), Митрићи (1 к.), Бошњак (1 к.), Драговић (1 к.). У Читлуку има један ред кућа кoја се на крају заврши групицом, која се зове Иглице. Поред ње је група која се зове Главица. У Читлуку су 23 куће; Жерајићи (1 к.), Андријашевићи (5 к.), Булајићи (4 к.), Копривице (2 к.). Затим католици: Буцоњићи (2 к.), Панџићи (1 к.), Васиљи (3 к.), Чуљци (2 к.), Ротими (2 к.) и Мазуни (1 к.).
Сељаци причају да је село Бојиште назвато по томе, што је ту, за вријеме Херцега Стјепана, било посљедње разбојиште између Срба и Турака. Селиште је било дуго времена пусто село, а на Читлуку дуго није било насеља, него је он био читлук Петра Милорадовића.
Не знају кад је Бојиште постало. Старог становништва нема. Мисли се да су село засновали протјерани становници града Јуповца, кад су га Турци освојили. Кугу су прекужиле ове породице: Бјелогрлићи, Радоичићи, Миловићи и Јелачићи.
Порекло становништва.
-Бјелогрлићи су прије 100 год. доселили из Липника. Побјегли су од главодужја, јер су убили брата хајдука Јакова Јакшића из Мораче. Славе Шћепањ–дан.
-Јелачић је преселио са Шеховине прије 100 до 120 година, па је овдје сасвим самро.
-Миловићи су самрли.
-Радојичић је доселио из Кифина Села. Слави Никољ–дан.
Иза њих је побјегао:
-Реџеповић из Бежђеђа од хајдука. „Притискао је силну земљу“ јер је био Башагин субаша. Прије кратког времена одселио је у Касабу (Невесиње).
-Реповић је старином из Бањана прије 60 година побјегао је из Слата због некакве „сарајевске војске“ која је жарила. Слави Јовањ–дан.
Иза њих су дошли:
-Лозе и Мавраци са Зијемаља.
-Маврак је причао да је старином Црногорац, и да је становао у Попову. Први слави Ђурђев, а други Јовањ–дан.
-Васковић је прије 40 гоцина дошао с Рова, а старином је из Врањске. Слави Јовањ–дан. – Пушковић је прошле буне доселио из Бијење због сиромаштва.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)