Порекло становништва села Миљевац, општина Невесиње. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
Два сусједна села (и Батковићи), уз саму варош Невесиње, на брежуљкасту, неуравњену дну Невесињког Поља. Сеоске куће и њиве су на терену од неогеног пијеска и облутка, испод којих су фине лакустријске глине, а кроз њих често избију на површину главе кречњачких слојева. Изузевши изданску воду коју хватају у „стублине“ и чатрње, у Батковићима нема живих врела, а од Миљевца у даљини од 1 до 2 км. је јако врело Буковик. Али ипак, из оба села морају ићи по воду у варош.
Клима је иста као и y осталим селима западне ивице Невесињског Поља. Зиратне земље су око куће, а има је и у Лугу, равном пољу уз Заломку. Око села и по њивама има добрих храстових и стржевих гајсва. Испаше су на ближим брдима, што се дижу на западној ивици пољској. Имају више заједничких бара које косе „на пријеступ“. У Миљевцу сви, осим двије куће Жерајића и једног Бејатовића. Обично плаћају трећину. Поред укмећене, обрађују и приорачку земљу.
Тип села.
Оба су села разбијена, шумадијског типа, Миљевац се дијели на четири мале: Посрано Брдо, Колаковина, Гвозд и Жерајића Хан. И првој махали живе: Бејатовићи (2 к.), Чоловићи (2 к.), Лисови (7 к.), Јоловићи (1 к.), у другој: Радани (2 к.), Ратковићи (1 к.) и Михићи (1 к.), y трећој: Солди (5 к.), Жерајићи (2 к.), Бејатовићи (2 к.), а у четвртој: Жерајићи (2 к.), Сикимићи (1 к.), и Папићи (1 к.).
Ова села немају станова
Име селу и порекло становнишва.
Миљевац је, веле, добио име од лијепа положаја. У Миљевцу се памти само то да је ага Коркут насељавао кметове који су морали крчити, и да је све те кметове куга поморила и само је остао Ћабак који је прије 15 година отишао у Кифино Село.
У Миљевцу није иза куге остао нико, осим онога Табака. Иза куге су одмах доселили:
-Жерајићи, старином Кривокапићи, они веле из Трешњева, а потомци Кривокапића на Планој веле да су из Кобиљ Дола. Слави Лазарев–дан.
Прије 80 до 90 година доселише:
-Бејатовићи из Кокорине y Гацку. Славе Ђурђев-дан.
-Солди су Драгићи из Куча. Побјегли су прије 200 до 300 година, приликом „накве погибије Куча“. Становали су y Горици код Требиња. Једног од њих ухвате Млечићи и поведу у солдате. Он ипак побјеже у Херцеговину, и у столачком срезу нађе хајдуке, који га пошаљу на воду. На води га ухвате Турци, и поведу везана на Хргуд. Ту га позна једна баба, која је била његова тетка, па га пусги. Послије га ожени и насели у Дабру. У Дабру се намноже те једни оду на Трусину, а други у Шеховину, одакле пређе у Миљевац. Славе Миољ–дан.
-Радан је с Враћановића у Опутној Рудини. Овдје је дошао са Шеовине. Слави Никољ–дан.
-Лисови су прије 60 до 65 година доселили из Пађена. Старином су Вучковићи. Слави Аранђелов-дан.
За њим је дошао
-Ратковић из Батковића. Слави Ђурђев–дан.
У исто вријеме дође:
-Папић и:
-Сикимић из Бабје главе. Први је старином из Коравлице, а други са Жрвња. Први слави Лучин–дан, а други Ђурђев–дан.
Прије 40 година дошао је:
-Чоловић с Удрежња од рђе. Слави Јовањ–дан.
Прије 15 година дошао је:
-Михић из Љубиња од рђе. Слави Јовањ—дан. Старина нема никаквих.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
2. април 2023. у 22:36
Petar
U selu postoji/postojala je i familija Šiljegović (Lučindan) koji nisu pomenuti u spisku.