Порекло презимена, село Кошута (Невесиње)

Порекло становништва села Кошута код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

На западној страни цесте у опћини Трусини, која заузима већи дио заравни између Невесињског и Дабарског Поља. С десне стране ријеке Кошуте, на висини од 1.100 метара.

Врло мало сељака имају своју земљу. Аге су Питићи из Стоца, Љубовићи с Кљенака, Коњица и Оџака. Већина их је ућемисљено.

Село с дијели на двије махале: Кошуту и Криводо. Куће сваке махале разбијене су опет на мање групице према појединим вртачама. Свега има у селу 15 кућа и то у Кошути 7, а у Криводолу 8. Највећа задруга је од 30 чељади.

Прича се да су први досељеници морали крчити шуме и заснивати село. Прича се да је за вријеме Херцега Шћепана у овоме селу живјела породица Бербовићи, које су Турци исјекли, а иза њих је село 300 година пусто било. Осим развалина од њихове куће и паланке у којој је Хаџи-бег Љубовић држао пандуре, нема више старина. О закопаним новцима и о звонима која на брду Стражевице звоне увијек на Божић, Васкрсеније, Троичиндан и Ђурђевдан, има безброј прича. Поред турскога друма има безброј средњевјековних гробница.

  • РИПАРИ старином из Бањана. Дошли су због сиромаштва прије 200 година. Најприје су становали у Дабру, у Долу под Змај-Куком. За вријеме куге бјежали су на Стражевицу. Њигове породице има у Биограду, Поплату, Шћепан-Крсту и Ходбини, на Влашкој и Дабру зову се Џомбета. Славе Никољдан.
  • ГРАОВЦИ су старином Чурлијевићи из Кривошија. Има их у Батковићима и Крековима. Славе Троичиндан, прислужују Св. Вартоломеју.
  • АЋИМОВИЋИ су доселили прије 100 година од Имоцкога. Има их у Биограду и у Мостару. Славе Никољдан.
  • ЦРНОГОРЧИЋИ су Хајровићи од Никшића, становали су у Дабру, одакле су амо доселили прије 50 година. Њихово су браство Мусломани Ајровићи у Невесињу. Славе Ђурђевдан.
  • БАБИЋИ су прије 120 година дошли из Рудина из Трновице. Славе Лазаревдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.