Порекло презимена, села Жиљево и Шурићи (Невесиње)

Порекло становништва села Жиљево и Шурићи код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Жиљево је на брдовитом дијелу Невесињског Поља, уз његову западну ивицу. Куће су разбијене по појединим гајевима и главичицама тока да куће сеоске чине тип јако разбијеног села.

У Жиљеву су куће јако збијене, а у Шурићима су још много збијеније. У Жиљеву има 33 куће, а у Шурићима 6 кућа.

О постанку имна села не зна се ништа. Исто тако не зна се ни кад су ова села настала.

Најстарија позната породица су Мусломани Пехиљи, православни Скочајићи, Радуловићи у Турунташи.

  • ПЕХИЉИ су старинци, а ТУРУНТАШИ су самрли.
  • СКОЧАЈИЋИ су дошли с Требешке Главице код Никшића, у оно вријеме кад су Љубовићи ”поболи колац” у Оџацима. Свога племена иначе немају. Има их 5 кућа. Славе Симуњдан.
  • РАДУЛОВИЋА (ДРЉАНА) прадјед из Трешњевице (између Данлова Града и Граова) у Црној Гори. Њихов су род и Чалије. Има их 7 кућа. Славе Јовањдан.
  • ТОМИЧИЋА је дјед из Бјелица у Црној Гори. Славе Јовандан, прислужују Петковдан.
  • ВУЋОВИЋА дјед је с Меке Груде. Славе Јовандан, прислужују Савиндан.
  • БАЊАНИН стрином Поповић из Бањана, дошао му дјед на читлук са Залома, где их и сад има. Слави Јовандан, прислужује Аранђеловдан.
  • СКОРУП је дошао с Трусине прије 150 година. Старином је Миловић с Граова. Слави Аранђеловдан, прислужује Илиндан.
  • И ОРОЗИ су Миловићи с Граова, дошли су прије 80 година. Славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан.
  • КОВАЧЕВИЋИ су дошли овдје из Колешка. Славе Васиљевдан, прислужују Аранђеловдан.
  • ВОЈИЧИЋИ су старином из Петровића у Опутној Рудини, становали су у Дабрици. Славе Јовандан, прислужују Госпођиндан. Има их 5 кућа.
  • РАДАНИ су с Враћановића у Опутној Рудини, дошли су прије 90 година, становали су на Мекој Груди и у Шеховини. Славе Никољдан, прислужују Томиндан.
  • АЛИБАШИЋ Мусломан је дошао из Грабовице (Невесиње) у Колаковића кмество.
  • ГРИЗОВИЋ је потурчењак од породице Радуловића у Бежђеђу, дошао је из Зовог Дола на кмество прије 25 година.
  • КАРТАЛИЋ је као намесник бискупа мостарског дошао прије 25 година из Гнојница. Он је католик и не слави крсног имена.
  • ТРНОВАЦ је дошао из Гнојница у исто вријеме кад и Карталић на кмество.
  • Православна породица ЉУБОМИРАЦ је одселила у Сарајево.
  • ТЕЛЕТИНЕ су од оних из Бежђеђа.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.