Порекло презимена, село Залом (Невесиње)

Порекло становништва села Залом, општина Невесиње. Приредио сарадник портала Порекло Никола Владов Лакета.

Село Залом смјештено је у средњем току ријеке Заломке на њеној лијевој обали. Обала је стрма и непроходна дуго времена није било доброг пута из корита ријеке до Залома. Ово је типично високо планинско село са веома великом надморском висином преко 1000 метара и са највећим планинским врхом Вјетрено 1368 м. Село је смјештено између брда: Велике руде,Дебелог брда и Вјетреног брда. Састоји се од засеока: Црнче, Кула, Мисаоник, Сопот, Кнежак и Вишњево.

Из Невесињског поља водио је стари каравански пут преко Залома и даље на исток. ”Главни пут ишао је међутим долином Заломке, (на паланку Залом), на Гатачко поље, а онда кроз Дугу (кланац) у Оногошт (Никшић) и преко Спужа у Скадар. Овим је путем јишао дио крсташке војске,која је године 1096. ишла под вођством грофа Рајмунда преко Балканског полуострва” (Дедијер). Крсташи који су изашли из долине Нертве преко моста Овчији брод прешли су у марту мјесецу ријеку Заломку и отишли у свој поход на Јерусалим да ослободе Христов гроб од арабљана.

Иначе у антици и Средњем вијеку Залом је био познато урбано насеље са тврђавом (топоним Кула) и остацима античког водовода у Сопоту. За вријеме владавине Немањића Залом је био значајно мјесто у коме се одвија важна црквена и дипломатска активност. Ту у манастиру Св. Богорице на Залому Немања и син Растко писали су и дали повељу Сплићанима између 1190. и 1192. о слободној трговини по српским земљама. Неки углавном црквени историчари претпостављају да је једно вријеме послије успостављања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године боравио Св. Сава и да је сједиште Хумске епископије било у манастиру Св. Богородице на Залому.

У доба турске власти помиње се касаба Сопот, данас село удањено 12 км од Невесиња. Многи херцеговачки градови развијали су се на један специфичан начин тако што су аустроугарске окупаторске власти одабрале нека већа мјеста за сједиште своје власти. Данашње Невесиње развило се на штету Залома нарочито када је изграђен макадамски пут долином ријеке Заломке од Невесиња и Кифина Села за Гацко. Тада Залом губи свој ранији значај. Слабљење Залома најавио је крајем 17 вијека, 1684. године, када је хајдучки харамбаша Бајо Николић Пивљанин разорио Сливља и Залом, потиснуо тадашње турско становништво и на њихово мјесто насељава српско становништво из Херцеговине. Дуго времена Залом је био причекна станица за даља насељавања становништва широм Невесињског поља и невесињских села. Ми данас видимо да је Залом био у та давна времена урбано градско насеље са остацима водовода у Сопоту и са веома старом цркве Св. Богородице.
Спомен плоча краља Александра Карађорђевића из 1928. године, данас стоји у порти цркве на Залому, а некада је била изнад врата парохијског дома и школе. Залом има још неке специфичности и вриједности.

У Кнежаку расте веома ријетка бијела лијеска која је карактеристична по својој висини дебљини и бјелини по којој је добила своје специфично име. Ту на Залому расте дрво тренсула чије је дебело стабло високо преко 8 метара. Залом није никакава заломак или одломак, напротив село је смјештено међу брдима хумовима (холм-брдо) и одатле потиче име села јер се налази међу хумовима ЗАХОЛМИЈА – ЗАЛОМ. Испод села тече ријека понорница Заломка, с јесени и у прољеће бучна и хучна носи све пред собом. Љети нестане воде, пресуши остане само суво корито.

У другој половини 19. вијека и у првој половини 20. вијека становници Залома узели су активно учешће за ослобођење и уједињењу српског народа и стварања заједничке државе почеком 20. вијека (1918. године), послије петовјековног ропства под туђинском окупаторском влашћу. Узели су активно учешће у устанку Невесињска пушка 1875. године. У Бици на Залому 1875. године, погинуо је становник Залома Лазар Продановић. Поред њега у истој бици погинула су још тројица српских бораца :

1. Никола Пикула

2. Јоко Глуовић

3. Јоко Лукета.

Узалуд су били напори и жртве српског народа за ослобођењем српског народа у Босни и Херцеговине од 1875. до 1878. године.
На Берлинском конгресу 1878. велике силе дале су право Аустро-Угарској да окупира бивше турске провинције Босну и Херцеговину. Тако изневјерен српски народ морао је наставити борбу у Првом свјетском рату од 1914. до 1918. године кроз добровољачи покрет Срба са ове западне обале Дрине. Око милион Срба западно од ријеке Дрине учествовало је у добровољачком покрету и ослобођењу Србије и стварању заједничке државе. Из Невесињског среза учествовало је 927. Срба добровољаца, међу њима је било 5. носилаца ордена ”Карађорђева звезда”. То су били :

1. Мучибабић Ђорђо

2. Мучибабић Перо

3. Гузина Гаврило

4. Ивковић Томо и

5. Милановић Лазар Лале (1917 – 1942) са Залома.

Становници Залома узели су активно учешће у јунском устанку српског народа у Невесињу 1941. године у Другој Невесињској пушци. Послије усташких злочина у невесињским селима у Удрежњу (2.6.1941) и Дрежањ (3.6.1941) почетком јуна 1941. године. Иста судбина чекала је и становнике села Залом и Колешко који су били позвани да 20. јуна 1941. године дођу у школа на Риља сви ђаци и њихови родитељи да им се уруче свједочанства. Паралелно са овим усташе су биле припремиле аутобусе да похапсе дјецу и њихове родитеље и да их одведу у Невесиње. Одзив родитеља и ђака био је слаб, усташе су се вратиле у Невесиње необављеног посла. Усташе су сјутрадан послале ново наређење преко тадашњег сеоског кнеза Јована Поповића да сви мушкарци од 16. до 60. година дођу 23.6.1941. у основну школу на Риљима. Одатле би их усташе одвезле у Невесиње и све их побили на Видовдан 28.6. 1941. за тзв.”Црни Видовдан”. Становници Залома донијели су одлуку да се не одазову усташком позиву већ да нападну на жандармеријску станицу на Риљима 23.6.1941. године, пошто су раније добили вијест:”да је заратила Русија.” У 10 сати извршили су напад на жандармеријску касарну на Риљима.

Први метак на жандармеријску касарну испалио је Сава Зиројевић са главице Бешин кук у 10 сати. Заломцима који су имали само 5 пушака први су им у помоћ притекли становници Колешка са 35 пушака и 2 митраљеза и нешто бомби. Послије четверочасовне борбе заузета је касарна на Риљима. Велику улогу у борбама и нападима устаника имали су солунски добровољци међу којима је први био Милановић Лазар и рејонски лугар Јоксим Мрковић који је добро познавао борбено расположење становика села Залома и Колешка. Устаници заломци и колешчани наставили су пут цестом према Невесињу. У селу Доње Плужине подијелили су се у двије групе: заломци су преко планине Свињац и села Братач отишли у напад 24.јуна 1941. на град Невесиње. Колешчани су отишли на Морине да разоружају локалне хумљаке Хрвате и Муслимане из Доње Херцеговине који су били наоружани и терорисали су становништво Невесињске површи у првом реду становнике села Колешка.

Милановић Лазар (1897 – 1942)

Ведома важну улогу у припремању и извођењу напада на жандармеријску касарну имао је солунски добровољац
Милановић Лазар, рођен 1897. године у селу Залом код Невесиња. Он је био најмлађи носилац ордена ”Карађорђева звезда”. Веома млад са само 17 година побјегао је 1914. године у Црну Гору и прикључио се Одреду Војводе Вука. Учествовао је у свим и најтежим борбама које је овај храбри одред водио.
Заједно са осталим српским страдалницима прешао је ”Албанску голготу” и добио је ”Албанску споменицу”. Учествовао је у пробоју Солунског фронта, рањен у борбама на Кајмакчалану, за показано јунаштво и храброст добио је ”Карађорђеву звезду”првог реда.
Био је један од првих бораца и организатора борбе против усташког терора у Невесињу и Херцеговини. Био је у делегацији која је ишла на Цетиње да власт у Херцеговини 8. јула 1941. године, под условом да устаници предају оружје и да престану са нападима. На овај начин Талијани су спасили српско становништво од даљих усташких масовних убистава и истребљења. Убијен је без суђења од стране партизана 17. фебруара 1942 у селу Љесков Дуб са још двојицом људи из Гацка, то су били Јован Буха и Гедеон Гузина.

СТАНОВНИШТВО

Некада је Залом у својој ближој прошлости било живо и насељено село, које је имало своју четвероразредну школу. Осморазредна школа била је на Риљима гдје су заломска дјеца настављала школовање. Средњу школу похађала су у Невесињу и даље ван Невесиња. Послије Другог свјетског рата почео је процес пропадања села и одласка становништва у градове. Ова појава и процес био је незауставан и захватио је и село Замом које је данас углавном пусто са ријетким старачким становништвом. Данас се заломци окупе и врате у завичај за вријеме храмовне славе Св. Петра и Павла и тада евоцирају успомене из младости и завичаја. Некада су у заломским засеоцима живјеле следеће српске породице и славили су следеће славе.

ЦРНЧЕ :

1. Настићи (Никољдан) 2. Скочајићи (Симуњдан) 3. Продановићи (Никољдан) 4. Кљајићи (Никољдан) 5. Кларићи (Ђурђевдан) 6. Пејичићи ( Никољдан,Госпојина ) 7. Ивковићи (Никољдан) 8. Шулетићи (Илиндан, Аранђеловдан) Голијанин (Јовањдан).

КУЛА :

10. Катићи (Илиндан, Аранђеловдан) 11. Миљанићи (Јовањдан) 12. Иванишевићи (Јовањдан, Госпојина) 13. Станковићи (Јоаким и Ана-Аћимијана) 14. Милановићи (Јовањдан) 15. Мићановићи (Аћимијана) 16. Петковићи (Лучиндан).

МИСАОНИК :

17. Поповићи (Јовањдан, Аранђеловдан) 18. Мусићи (Илиндан, Аранђеловдан) 19. Зечевићи (Јовањдан, Св. Сава).

СОПОТ :

20. Стајићи (Лазарева Субота) 21. Којичићи (Аранђеловдан, Илиндан) 22. Мусићи (Аранђеловдан, Илиндан).

КНЕЖАК :

23. Радани (Никољдан) 24. Лажетићи (Аранђеловдан) 25. Шиповци (Ђурђиц) 26. Бештићи (Никољдан) 27. Кларићи (Ђурђевдан) 28. Пејичићи (Никољдан, Госпојина). У засеоку Вишњево живјела је једна кућа породице Бештић (Никољдан).

АУТОР: Сарадник портала Порекло проф. Никола Владов Лакета

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Мишо Гутић

    Hvala Nikola,Бог ти здравље дао!