Зајечар и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 1

Град Зајечар:

Боровац, Брусник, Велика Јасикова, Велики Извор, Велики Јасеновац, Вражогрнац, Вратарница, Врбица, Гамзиград, Глоговица, Горња Бела Река, Градсково, Грлиште, Грљан, Дубочане, Заграђе, Зајечар, Звездан, Јелашница, Кленовац, Копривница, Ласово, Леновац, Лесковац, Лубница, Мала Јасикова, Мали Извор, Мали Јасеновац, Мариновац, Метриш, Николичево, Планиница, Прлита, Рготина, Салаш, Селачка, Табаковац (од 2007. нови назив је Табановац), Трнавац, Халово, Чокоњар, Шипиково и Шљивар.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ЗАЈЕЧАР

    Географске карактеристике
    Град Зајечар се налази у централном делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину, источни део Црноречке и северни део Књажевачке котлине, као и јужне делове Неготинске крајине. Територија општине је омеђена: са севера обронцима планине Дели Јован, са истока и југоистока обронцима Старе планине, којом иде државна граница према Бугарској, на југу и југозападу Ласовачком планином као огранком планине Тупижнице, а на западу Јежевицом и огранцима Великог Крша. Површина општине Зајечар је 1.069 км2 (око 15 % површине Тимочке крајине).
    Град Зајечар, географски, административни, привредни, политички и културни центар општине и Зајечарског округа, налази се у Зајечарској котлини (између 43°54′ и 43°42′ северне географске ширине, 22°07′ и 22°24′ источне географске дужине и 137 м апсолутне надморске висине), на 11 км од границе према Бугарској, у међуречју и на саставцима Црног и Белог Тимока. Град је првобитно лежао на десној обали Црног Тимока, простирући се до брда Краљевица. Временом се ширио на левој обали Црног Тимока и према западу.
    Град је изграђен на раскрсници магистралних путева: Параћин – Зајечар – Кула (одакле се овај магистрални правац грана ка Видину и Софији), Параћин – Зајечар – Неготин – Кладово – румунска граница, Параћин – Зајечар – Књажевац – Ниш и Неготин – Зајечар – Књажевац – Ниш. Магистрални правци ка Видину и Софији су, поред магистралног пута Београд – Доњи Милановац – Кладово – Неготин и даље, једина и најкраћа путна веза Европе и осталог дела наше државе ка северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском басену, што Зајечару даје посебан међународни значај.
    На територији Града Зајечара преовлађује брдско-планинско земљиште, са зајечарском котлином у центру. Сама котлина се налази између два планинска лука, карпатског и балканског. Смештена је у западном делу Тимочког басена. Котлина се протеже од Вражогрнца до вратарничке клисуре, на западу до гребена Ласовачке планине, као дела Тупижнице где је делимично растављена од црноречке котлине планином Тупижницом, али је морфолошка граница опет обележена ниском пречагом у којој је Црни Тимок усекао клисуру Баба Јону.
    Зајечарски басен припада Црном, Белом и Великом Тимоку. Дужина басена је око 20 км. Овом басену припада 16 км тока Црног Тимока, 22. км тока Белог Тимока и 10 км Великог Тимока. Он представља део простране уздужне депресије која се пружала од Дунава до Књажевца и која је тектонског порекла. Јужно од Зајечара Бели Тимок је усекао Вратарничку клисуру, која представља спону између зајечарског басена на северу и књажевачког на југу. Ова клисура је усечена између засеока Змијанца и Грлишке реке. Дужине је 5 км, дубине 170-190 м и ширине 0,5 км.

    Географски положај Зајечара
    Зајечарска општина се налази у континенталном климатском појасу. Клима је влажно умерена, са топлим и сувим летом и умерено хладном зимом, шта указује да Зајечар и околина имају умерено континенталну климу. Најхладнији месеци су у просеку јануар и фебруар, а најтоплији јул. У последњој деценији клима је се знатно изменила. Присутне су њене варијације које указују да више нема прецизног временског периода у којем траје зима или лето, као што је то било раније. Сада су летњи месеци изузетно жарки са дневним температурама које достижу и до 40°Ц, док су ноћи у просеку свеже. По тој разлици дневне и ноћне температуре у току лета, сувим и жарким летима клима у овом крају све више поприма обележја пустињске климе. Зиме су благе и са мало падавина, али у појединим периодима температура силази и преко 15°Ц испод нуле. У зајечарском басену дувају ветрови слични кошави, најчешће североисточни, док повремено дувају ветрови са правца Карпата и Старе планине. Ветрови су најчешћи у пролеће и јесен. Град се јавља ретко. Током године укупне падавине у просеку износе 560 мм.
    Зајечарску општину пресецају Црни и Бели Тимок, који се код Вражогрнца спајају у Велики Тимок. Ова три Тимока чине основу речног система Тимок, који чини основу хидрографске мреже овог краја. Поред њих, територију општине пресецају мање речице (Лубничка река, Леновачка река, Горња Бела Река, Ласовачка река и др.). Водостај свих ових река је највиши у пролеће, а најнижи у летњим месецима. Речни систем Тимок има изузетан значај за овај крај, чија плодна долина је изузетно погодна за пољопривреду.

    Грлишко језеро

    На територији града нема природних језера, али постоје три вештачка (акумулациона) језера: Грлишко, Рготско и језеро Совинац. Грлишко и језеро Совинац служе за водоснабдевање, док је Рготско језеро настало сакупљањем воде у ископима (мајима) кварцног песка код села Рготине.
    У Граду Зајечару позната су два термоминерална извора: Гамзиградска Бања и Николичево. Термоминерални извори у Гамзиградској Бањи су уређени, где постоји и савремено бањско лечилиште, док термоминерални извор у Николичеву није уређен, иако сва испитивања показују да је то у питању изузетно лековита термоминерална вода. Многи грађани долазе на овај извор и користе његова лековита својства.
    У овом крају превладавају листопадне шуме, распрострањене на падинама Дели Јована, Старе планине и на Тупижници. Отуда је шумски покривач највише распрострањен у атарима села Вратарница, Горња Бела Река, Леновац, Ласово, Мали Извор, Дубочане и Глоговица. Пашњаци су највише распрострањени у атарима села Велика Јасикова, Вратарница, Велики Извор, Горња Бела Река, Градсково, Грљан, Глоговица, Ласово, Мали Извор, Метриш, Николичево и Рготина. На жалост, и у овом крају има појава сушења дрвећа, од чега је посебно угрожена парк-шума Краљевица, која представља “плућа града” Зајечара.
    Територија града је богата разноврсном дивљачи. На овим просторима присутни су: срна, дивља свиња, вук, лисица, шакал, јазавац, дивља мачка, куна златица и куна белица, зец, фазан, пољска јаребица, дивљи голуб, грлица, гугутка, препелица, дивља патка, јастреб кокошар, сврака, сива врана, фазан идр.

    Извор: Интернет