Порекло презимена, село Градсково (Зајечар)

Порекло становништва села Градсково, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Градсково се налази источно од Тимока, на брду Орловац. Када надође Тимок чини штету имању поред саме реке, према Трнавцу, док је село поштеђено бујица и поплава, јер се налази на великој надморској висини.

Воде и клима.

Извора у селу има четири, али су слаби, те народ већином пије воду из бунара. Бунари су дубоки, обично од 15 до 20 метара и има их 46, док вода садржи много кречњака. Речна вода се не пије. Куће око извора нису груписане.
Клима је оштрија у односу на околна села, јер је Градсково издигнуто и налази се на ветрометини. У селу дувају ветрови – горњак за запада, северац са севера и кошава са истока.

Земље и шуме.

Село оскудева у обрадивој земљи, а њена родност је слаба. Зиратне земље има у потесима: Ђалу Маре, Велики Кључ, Мали Кључ, Цер, Облеџи, Селиште, Суваја, Клисура, Крлита, Ново Селиште, Теиш, Четате, Краку Чокоњар, Чер’ш, Старо Селиште, Вркан, Ковеј, Ограда, Поповац, Оровац, Челебија, Вркобила, Краку Паце и Село. Најбоља земља је у Церу, Челебији и Теишу, који су удаљени 2-3 километра од села.
Пашњака има на местима: Старо Слиште, Коста Маре, Краку Чокоњар, Оровац, Облеџи, Вркан, Четате, Ковеј и Пјатра Лунга. Утрине су близу села.
Шуме су на местима: Чер’ш, Ђалу Маре, Старо Селиште, Челебија, Ново Селиште, Крлига, Вркан, Четате, Краку Чокоњар, Теиш, Поповац, Мали Кључ, Пржољ Кочина, Клисура, Вркобила и Цер.

Тип села.

Село је збијеног типа. Нема махала ни заселака. Куће су поређане дуж сокака које раздвајају четири потока, који протичу кроз село. Године 1922. иселило се у Бугарску, на своја имања која су разграничавањем Југославије и Бугарске припала Бугарима, 80 кућа, образовавши тако сеоце које се назива Градсковски Колибари.
Градсково има око 130 салаша, од којих је највећи број у јужном делу атара, а има их и поред Тимока. На појатама се живи преко лета, док се ради земља и чува стока. Ту су штале, кошаре, трљаци за ситну стоку и по неки кош за кукуруз.
У селу је 1931. године било 272 куће а већ 1935. године 261 кућа.

Име села.

Село је добило име, како се прича, по једном римљанском градишту чији остаци и данас постоје у близини села.

Старине у селу.

Стари предмети налазе се у северном делу атара градсковског, особито на месту званом Четате (неки га зову Чеспате), где је, по свој прилици, у римско доба био рудокоп. Ту се налажени предмети од метала и угљенисано зрневље пшенице.
Старо гробиште је на западном крају села, изнад Тимока, на месту званом Лилијеч. Од њега се до данас мало шта сачувало.

Постанак села и порекло становништва.

Село је раније било на месту Селиште. Ту је било близу пута,који су се кретали Турци из Видина, тако да је стално пљачкано из којих се разлога село пресели на данашње место.
По причању Пауна Русојевића и Алексе Микајловића, село Градсково се формирало око 1809. године. Најпре се населила једна породица из Румуније, звана:
-Маринешћа. Она је дошла из Пољане, око Калафата. Од те породице су данашњи:
-Гомиџеловићи и Диновићи.
Затим је дошла једна породица из села Буковче, Срез крајински, и звала се:
-Чебукање. Од ње су:
-Радуцовићи, Васиљевићи и Николићи.
Једна се група доселила из села Тетова (Плеванско) и зову је:
-Бугарање. Она води порекло од неког Николе Тетевенца. Довео ју је неки Јон Вакарон. Од те групе су данашњи:
-Цуровићи, Калчовићи, Тошковићи, Јотовићи, Тодоровићи и Коловићи.
-Флокање су пореклом из села Мала Јасикова, Срез крајински.
У селу се славе ове славе: Св. Петка 146 кућа, Аранђеловдан – 70 (Бугарање), Никољдан – 30 и Јовањдан – 15 кућа.
Сеоске славе нема а заветине су од Св.Ђорђу летњем и о св: Јовану (Ивањдан) и одржавају се у дворишту цркве.
Гробље је у средини села.
Поузданих података о броју погинулих и умрлих у ратовима од 1912-1918. године у Градскову нема. Разлог томе што је ово село до 1920. године припадало Бугарској, па изгинулим ратницима није ни подигнут споменик.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.