Порекло презимена, село Градсково (Зајечар)

8. јануара 2016.

коментара: 2

Порекло становништва села Градсково, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Gradskovo
Центар села Градсково, фото Новица Рајковић (Panoramio)

Положај села.

Село Градсково се налази источно од Тимока, на брду Орловац. Када надође Тимок чини штету имању поред саме реке, према Трнавцу, док је село поштеђено бујица и поплава, јер се налази на великој надморској висини.

Воде и клима.

Извора у селу има четири, али су слаби, те народ већином пије воду из бунара. Бунари су дубоки, обично од 15 до 20 метара и има их 46, док вода садржи много кречњака. Речна вода се не пије. Куће око извора нису груписане.
Клима је оштрија у односу на околна села, јер је Градсково издигнуто и налази се на ветрометини. У селу дувају ветрови – горњак за запада, северац са севера и кошава са истока.

Земље и шуме.

Село оскудева у обрадивој земљи, а њена родност је слаба. Зиратне земље има у потесима: Ђалу Маре, Велики Кључ, Мали Кључ, Цер, Облеџи, Селиште, Суваја, Клисура, Крлита, Ново Селиште, Теиш, Четате, Краку Чокоњар, Чер’ш, Старо Селиште, Вркан, Ковеј, Ограда, Поповац, Оровац, Челебија, Вркобила, Краку Паце и Село. Најбоља земља је у Церу, Челебији и Теишу, који су удаљени 2-3 километра од села.
Пашњака има на местима: Старо Слиште, Коста Маре, Краку Чокоњар, Оровац, Облеџи, Вркан, Четате, Ковеј и Пјатра Лунга. Утрине су близу села.
Шуме су на местима: Чер’ш, Ђалу Маре, Старо Селиште, Челебија, Ново Селиште, Крлига, Вркан, Четате, Краку Чокоњар, Теиш, Поповац, Мали Кључ, Пржољ Кочина, Клисура, Вркобила и Цер.

Тип села.

Село је збијеног типа. Нема махала ни заселака. Куће су поређане дуж сокака које раздвајају четири потока, који протичу кроз село. Године 1922. иселило се у Бугарску, на своја имања која су разграничавањем Југославије и Бугарске припала Бугарима, 80 кућа, образовавши тако сеоце које се назива Градсковски Колибари.
Градсково има око 130 салаша, од којих је највећи број у јужном делу атара, а има их и поред Тимока. На појатама се живи преко лета, док се ради земља и чува стока. Ту су штале, кошаре, трљаци за ситну стоку и по неки кош за кукуруз.
У селу је 1931. године било 272 куће а већ 1935. године 261 кућа.

Име села.

Село је добило име, како се прича, по једном римљанском градишту чији остаци и данас постоје у близини села.

Старине у селу.

Стари предмети налазе се у северном делу атара градсковског, особито на месту званом Четате (неки га зову Чеспате), где је, по свој прилици, у римско доба био рудокоп. Ту се налажени предмети од метала и угљенисано зрневље пшенице.
Старо гробиште је на западном крају села, изнад Тимока, на месту званом Лилијеч. Од њега се до данас мало шта сачувало.

Постанак села и порекло становништва.

Село је раније било на месту Селиште. Ту је било близу пута,који су се кретали Турци из Видина, тако да је стално пљачкано из којих се разлога село пресели на данашње место.
По причању Пауна Русојевића и Алексе Микајловића, село Градсково се формирало око 1809. године. Најпре се населила једна породица из Румуније, звана:
-Маринешћа. Она је дошла из Пољане, око Калафата. Од те породице су данашњи:
-Гомиџеловићи и Диновићи.
Затим је дошла једна породица из села Буковче, Срез крајински, и звала се:
-Чебукање. Од ње су:
-Радуцовићи, Васиљевићи и Николићи.
Једна се група доселила из села Тетова (Плеванско) и зову је:
-Бугарање. Она води порекло од неког Николе Тетевенца. Довео ју је неки Јон Вакарон. Од те групе су данашњи:
-Цуровићи, Калчовићи, Тошковићи, Јотовићи, Тодоровићи и Коловићи.
-Флокање су пореклом из села Мала Јасикова, Срез крајински.
У селу се славе ове славе: Св. Петка 146 кућа, Аранђеловдан – 70 (Бугарање), Никољдан – 30 и Јовањдан – 15 кућа.
Сеоске славе нема а заветине су од Св.Ђорђу летњем и о св: Јовану (Ивањдан) и одржавају се у дворишту цркве.
Гробље је у средини села.
Поузданих података о броју погинулих и умрлих у ратовима од 1912-1918. године у Градскову нема. Разлог томе што је ово село до 1920. године припадало Бугарској, па изгинулим ратницима није ни подигнут споменик.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Srecko

    Poštovani autore ovog teksta o selu Gradskovu,50-60% ovog teksta je tačan,ostatak nije,primetio sam da je autor panorama slike Novica Rajković(meštanin sela Gradskova),ako ste sliku uzeli direktno od autora trebali ste s njim i da popričate malo i o selu,zato što je on mogao mnogo da vam pomogne oko nekih informacija koje ste pogrešili,kao na primer podatak “da se selo formiralo 1809. godine” što nikako ne odgovara istini,jer kad je taj Nikola iz Tetevena(Nikola Dal-Gr) došao,selo je već bilo formirano i imalo oko 40 kuća,a on je meni bio “Sajkatav” odnosno 15 kolena u nazad od mene,računajući da je moj pračukun deda(6. koleno od mene) rodjen u Gradskovu 1886.godine,neznam kako je selo moglo da se formira 1809.godine,jer i po pricama a i matematički kad bi računali Nilkola je iz Teteva došao oko 1700.godine u selu Gradskovo(tadašnje Gradec)koje se nalazilo na istom mestu gde je i dan danas,istina da se selo iz reona Selište preselilo u Orlovac gde se nije pomeralo vise ali je to bilo pre dolaska Nikole Dal G Ra,a zna se da je selo pre selidbe iz mesta Seliste u mestu Orlovac naseljavalo reon Popovac sto dokazuju ostaci seoskog groblja u tom mestu,u vremenu kada je tadašnje selo Gradec bilo naseljeno u reonu Popovac brojilo 18. kuća,isto tako je poznato da u arhivi u Istanbulu u Turskoj postoji popis stanovnista i sela koja je izvrsila Otomanska Imperija iz 16.veka i da je na danasnjem reonu gde se nalazi selo Čokonjar i tad postojalo selo pod imenom “Čokornja” a i u reonu Seliste isto tako postajalo selo Gradskovo.Hvala

    • Милодан

      Срећко!

      Морате да знате начин настанка текста, за који сте написали занимљив коментар. Маринко Станојевић (1874-1949) је грађу за књигу “Црна Река” прикупљао пред Други светски рат. Рукопис те књиге је страдао у његовој кући у којој се налазила немачка болница 1944. године – тако да сама књига није у потпуности обухватила право стање на терену. То сам прочитао пар минута пре него што сам почео да одговарам на Ваш коментар.
      Ту књигу сам преузео из Дигиталне библиотеке Србије портала “Порекло” и обрадио неколико насеља, па и село Градсково. Текст дотичног села није у потпуности пренет (ручно сам на подељеном монитору писао) изузев родова – што је најбитније. Поновним прегледом текста овог насеља у књизи закључио сам да нигде нисам погрешио. Тај текст послао сам уреднуиштву Порекла и они га након неколико дана објаве на сајту. Тај који технички ради има обичај да постави одговорајућу фотографију, коју (претпостављам) пронађе на Гоглу-слике – тако да се тај, верујем, није ни видео ни чуо са аутором, потписавши га ради заштите ауторских права дотичног Новице. Тако, отприлике, настају текстови на овом Пореклу – с’ тим што смо се у међувремену мало осавременили.
      Подаци које сте навели – могуће је, не спорим – су аутентични, али шта да се ради, објављено је што је у књизи написано (општи део скраћен) а ваш коментар је допринос да се слика о овом насељу употпуни, барем ја тако мислим.
      Поздрављам Вас!
      Милодан