Порекло презимена, село Грљан (Зајечар)

8. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Грљан, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Тројице у Грљану, фото: Пеђомир
Црква Св. Тројице у Грљану, фото: Пеђомир

Положај села.

Грљан је на левој обали „белог“ Тимока, у равници, удаљен од Зајечара 4-5 километара, на путу Зајечар – Књажевац. Кроз село протичу два потока – Рашов Дол и Куков Врх. Оба теку у смеру запад-исток, први кроз северни, други кроз јужни део села. Не наносе никакве штете селу, а ни Тимок.

Воде и клима.

Вода се пије са бунара и чесама. У селу има 50 бунара пијаће воде. Чесама има у самом селу без нарочитх имена, по једна испод Рудине, Пчелни и Манастириште. Изван села су извори: Бачевски Кладенац, Чиков Кладенац, један у месту Дилинска Падина и један у месту Минчин.
У селу дувају ветрови: кошава – са севера, горњак – са запада и југо.

Земље и шуме.

Обрадиве земље има доста и доброг је квалитета (црница) особито у потесима: Новине, Бачиште, Кривуљ, Орешак, Чучове Појате, Парајанкул, Краварник, Лозиште, Острово, Лунка, Лупулов Дол, Прлитско Блато, Јонов Чукар, Бађев Поток, Ђула, Трњак, Пештара, Барбарош, Фунија, Алмажан, Аврамица, Аврамички Поток, Конопљиште, Село и Вањов Јаз.
Пашњака има на местима. Горње Поље, Краварник, Бачиште, Парајанкул, Јонов Чукар, Бађев Поток, Новине, Лупулов Дол, Лозниште, Орешак, Чиришак, Аврамица, Аврамички Поток, Алмажан, Лунка, Пештара, Село, Белов Врх, Средок, Ђула, Трњак, Драганове Појате, Парлог и Кривуљ.
Шуме су удаљене од села 15 минута хода и налазе се највише на местима: Парајанкул – западно, Стаменова Падина – јужна и Рудина – источно од села.

Тип села.

Грљан је село збијеног типа. Кроз средину села пролази друм, те су куће поређане поред друма. Осим тога, село је испресецано улицама, сокацима и издељено је у махале и крајеве. Поједини крајеви се зову породичним именима, као: Горњи и Доњи Крај, Пањевци, Рашовски, Диловски, Прекопоточки, Станчуловски, Гугујановски, Симеоновски, итд.
У селу има 420 домова. Већих задруга никада није било.
Двор је ограђен тарабом, прућем или трњем. У двору, већином у средини, има само једна кућа, зидане циглом, каменом, полубрвнаре, плетаре – покривене углавном ћрамидом. Зграде су око куће унаоколо поређане. То су: кош, амбар, чардак, кошара, кочина, трло, тор, хлебна фуруна и дрвљаник. Окућницу чини башта и воћњак.
Појате нема свака кућа, али неке имају и по две. Има их око 300 и налазе се свуда око села. Оне се помештају због поделе или груписања имања.
Пивница има у близини Грљана. У њима се баве Грљанци за време бербе винограда и када отачу вино.

Име села.

Прича се да су селу дали ово име досељени Румуни, досељени из каравлашког села званог Гурла.

Старине у селу.

На подножју брда Рудине, близу извора Борбороша постоји развалина као од неке куле. Ништа се не зна од њој.
У близини села, на месту Манастириште или Мрвина, постоји старо селиште.
Из Грљана је био чувени бранилац спрског живља од Турака Тодор Костадиновић звани Тоша, који је хајдуковао под Хајдук-Вељком.

Постанак села и порекло становништва.

Становништво је влашко или српско-бугарско. Први су се доселили из Румуније, други из Бугарске. Најпре је село било у планини, где су куће биле раштркане, доцније су се преселило овде, поред Тимока, за време српске сеобе 1690-1737. године.
О пореклу становништва зна се ово.
-Рашовци су старином из Великог Трнова у Бугарској. То је једна од најстаријих породица у селу од „Бугара“, по којој је добио име и поток Рашов Дол, где је најпре ова породица живела. Добегли су испред Турака а прича се да их још има и у Великом Трнову.
-Игнатовци или Костадиновци су из Знепоља.
-Станчуловски су Власи из Грла (Гурла) у Кара-Влашкој. Када су се овде доселили Црна Река је била потпуно пуста и они су се најпре доселили, за њима Бугари.
Има нешто досељеника са Косова, који су такође добегли због турског зулума. Међу најстарије породице спадају:
-Богдановска;
-Гутјановска;
-Сливуловска;
-Ташковска;
-Пањевска и;
-Милојковска.

Остали подаци о селу.

Грљанци су познати као кирајџије. Док није било тимочке железнице биле су још познатије. Путују целом Србијом.
Становништво се бави земљорадњом, сточарством и трговином. Од заната постоје: качерски, стругарски, поткивачки, ковачки и месарски.
У сели постоји једна кафана, од 1898. године.
Крајем прошлог и почетком овог века сиромашни Грљанци су ишли у печалбу у Румунију. Полазили су рано с’пролећа а враћали се касно у јесен.
У селу постоји циганска мала или цигански крај. Цигани су пореклом турски али су 1892. године покрштени. Говоре само српски и баве се ковачким занатом.
Грљанци славе Госпојину – две куће, Ваведење – 48, Митровдан – 30, Мратиндан – 12, Аранђеловдан – 35, Св.Петку – 158, Никољдан – 172 и Св. Василија – 111.
Сеоска слава је Св. Никола, 22. маја по новом календару.
Село има заветине: Спасовдан на месту Парајанкул, Духови – први дан у селу код цркве, други дан у месту Чоков Кладенац, Петровдан у месту Аврамица и Апостол Јеремија у месту Бачевски Кладенац.
Гробље је у месту Манастириште.
Погинулих или умрлих ратника из Грљана у ратовима од 1912-1919. године има око 300. Њима је подигнут споменик у црквеној порти.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.