Poreklo stanovništva sela Gradskovo, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo Gradskovo se nalazi istočno od Timoka, na brdu Orlovac. Kada nadođe Timok čini štetu imanju pored same reke, prema Trnavcu, dok je selo pošteđeno bujica i poplava, jer se nalazi na velikoj nadmorskoj visini.
Vode i klima.
Izvora u selu ima četiri, ali su slabi, te narod većinom pije vodu iz bunara. Bunari su duboki, obično od 15 do 20 metara i ima ih 46, dok voda sadrži mnogo krečnjaka. Rečna voda se ne pije. Kuće oko izvora nisu grupisane.
Klima je oštrija u odnosu na okolna sela, jer je Gradskovo izdignuto i nalazi se na vetrometini. U selu duvaju vetrovi – gornjak za zapada, severac sa severa i košava sa istoka.
Zemlje i šume.
Selo oskudeva u obradivoj zemlji, a njena rodnost je slaba. Ziratne zemlje ima u potesima: Đalu Mare, Veliki Ključ, Mali Ključ, Cer, Obledži, Selište, Suvaja, Klisura, Krlita, Novo Selište, Teiš, Četate, Kraku Čokonjar, Čer’š, Staro Selište, Vrkan, Kovej, Ograda, Popovac, Orovac, Čelebija, Vrkobila, Kraku Pace i Selo. Najbolja zemlja je u Ceru, Čelebiji i Teišu, koji su udaljeni 2-3 kilometra od sela.
Pašnjaka ima na mestima: Staro Slište, Kosta Mare, Kraku Čokonjar, Orovac, Obledži, Vrkan, Četate, Kovej i Pjatra Lunga. Utrine su blizu sela.
Šume su na mestima: Čer’š, Đalu Mare, Staro Selište, Čelebija, Novo Selište, Krliga, Vrkan, Četate, Kraku Čokonjar, Teiš, Popovac, Mali Ključ, Pržolj Kočina, Klisura, Vrkobila i Cer.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Nema mahala ni zaselaka. Kuće su poređane duž sokaka koje razdvajaju četiri potoka, koji protiču kroz selo. Godine 1922. iselilo se u Bugarsku, na svoja imanja koja su razgraničavanjem Jugoslavije i Bugarske pripala Bugarima, 80 kuća, obrazovavši tako seoce koje se naziva Gradskovski Kolibari.
Gradskovo ima oko 130 salaša, od kojih je najveći broj u južnom delu atara, a ima ih i pored Timoka. Na pojatama se živi preko leta, dok se radi zemlja i čuva stoka. Tu su štale, košare, trljaci za sitnu stoku i po neki koš za kukuruz.
U selu je 1931. godine bilo 272 kuće a već 1935. godine 261 kuća.
Ime sela.
Selo je dobilo ime, kako se priča, po jednom rimljanskom gradištu čiji ostaci i danas postoje u blizini sela.
Starine u selu.
Stari predmeti nalaze se u severnom delu atara gradskovskog, osobito na mestu zvanom Četate (neki ga zovu Čespate), gde je, po svoj prilici, u rimsko doba bio rudokop. Tu se nalaženi predmeti od metala i ugljenisano zrnevlje pšenice.
Staro grobište je na zapadnom kraju sela, iznad Timoka, na mestu zvanom Liliječ. Od njega se do danas malo šta sačuvalo.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo je ranije bilo na mestu Selište. Tu je bilo blizu puta,koji su se kretali Turci iz Vidina, tako da je stalno pljačkano iz kojih se razloga selo preseli na današnje mesto.
Po pričanju Pauna Rusojevića i Alekse Mikajlovića, selo Gradskovo se formiralo oko 1809. godine. Najpre se naselila jedna porodica iz Rumunije, zvana:
-Marinešća. Ona je došla iz Poljane, oko Kalafata. Od te porodice su današnji:
-Gomidželovići i Dinovići.
Zatim je došla jedna porodica iz sela Bukovče, Srez krajinski, i zvala se:
-Čebukanje. Od nje su:
-Raducovići, Vasiljevići i Nikolići.
Jedna se grupa doselila iz sela Tetova (Plevansko) i zovu je:
-Bugaranje. Ona vodi poreklo od nekog Nikole Tetevenca. Doveo ju je neki Jon Vakaron. Od te grupe su današnji:
-Curovići, Kalčovići, Toškovići, Jotovići, Todorovići i Kolovići.
-Flokanje su poreklom iz sela Mala Jasikova, Srez krajinski.
U selu se slave ove slave: Sv. Petka 146 kuća, Aranđelovdan – 70 (Bugaranje), Nikoljdan – 30 i Jovanjdan – 15 kuća.
Seoske slave nema a zavetine su od Sv.Đorđu letnjem i o sv: Jovanu (Ivanjdan) i održavaju se u dvorištu crkve.
Groblje je u sredini sela.
Pouzdanih podataka o broju poginulih i umrlih u ratovima od 1912-1918. godine u Gradskovu nema. Razlog tome što je ovo selo do 1920. godine pripadalo Bugarskoj, pa izginulim ratnicima nije ni podignut spomenik.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
14. novembar 2018. u 17:24
Srecko
Poštovani autore ovog teksta o selu Gradskovu,50-60% ovog teksta je tačan,ostatak nije,primetio sam da je autor panorama slike Novica Rajković(meštanin sela Gradskova),ako ste sliku uzeli direktno od autora trebali ste s njim i da popričate malo i o selu,zato što je on mogao mnogo da vam pomogne oko nekih informacija koje ste pogrešili,kao na primer podatak “da se selo formiralo 1809. godine” što nikako ne odgovara istini,jer kad je taj Nikola iz Tetevena(Nikola Dal-Gr) došao,selo je već bilo formirano i imalo oko 40 kuća,a on je meni bio “Sajkatav” odnosno 15 kolena u nazad od mene,računajući da je moj pračukun deda(6. koleno od mene) rodjen u Gradskovu 1886.godine,neznam kako je selo moglo da se formira 1809.godine,jer i po pricama a i matematički kad bi računali Nilkola je iz Teteva došao oko 1700.godine u selu Gradskovo(tadašnje Gradec)koje se nalazilo na istom mestu gde je i dan danas,istina da se selo iz reona Selište preselilo u Orlovac gde se nije pomeralo vise ali je to bilo pre dolaska Nikole Dal G Ra,a zna se da je selo pre selidbe iz mesta Seliste u mestu Orlovac naseljavalo reon Popovac sto dokazuju ostaci seoskog groblja u tom mestu,u vremenu kada je tadašnje selo Gradec bilo naseljeno u reonu Popovac brojilo 18. kuća,isto tako je poznato da u arhivi u Istanbulu u Turskoj postoji popis stanovnista i sela koja je izvrsila Otomanska Imperija iz 16.veka i da je na danasnjem reonu gde se nalazi selo Čokonjar i tad postojalo selo pod imenom “Čokornja” a i u reonu Seliste isto tako postajalo selo Gradskovo.Hvala
15. novembar 2018. u 21:57
Milodan
Srećko!
Morate da znate način nastanka teksta, za koji ste napisali zanimljiv komentar. Marinko Stanojević (1874-1949) je građu za knjigu “Crna Reka” prikupljao pred Drugi svetski rat. Rukopis te knjige je stradao u njegovoj kući u kojoj se nalazila nemačka bolnica 1944. godine – tako da sama knjiga nije u potpunosti obuhvatila pravo stanje na terenu. To sam pročitao par minuta pre nego što sam počeo da odgovaram na Vaš komentar.
Tu knjigu sam preuzeo iz Digitalne biblioteke Srbije portala “Poreklo” i obradio nekoliko naselja, pa i selo Gradskovo. Tekst dotičnog sela nije u potpunosti prenet (ručno sam na podeljenom monitoru pisao) izuzev rodova – što je najbitnije. Ponovnim pregledom teksta ovog naselja u knjizi zaključio sam da nigde nisam pogrešio. Taj tekst poslao sam urednuištvu Porekla i oni ga nakon nekoliko dana objave na sajtu. Taj koji tehnički radi ima običaj da postavi odgovorajuću fotografiju, koju (pretpostavljam) pronađe na Goglu-slike – tako da se taj, verujem, nije ni video ni čuo sa autorom, potpisavši ga radi zaštite autorskih prava dotičnog Novice. Tako, otprilike, nastaju tekstovi na ovom Poreklu – s’ tim što smo se u međuvremenu malo osavremenili.
Podaci koje ste naveli – moguće je, ne sporim – su autentični, ali šta da se radi, objavljeno je što je u knjizi napisano (opšti deo skraćen) a vaš komentar je doprinos da se slika o ovom naselju upotpuni, barem ja tako mislim.
Pozdravljam Vas!
Milodan