Порекло презимена, село Метриш (Зајечар)

10. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Метриш, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Село је на површи са обе стране Сиколске Реке, чија је долина широка а стране благе. Површ је заравњена, осим малих узвишења и плитких долина потока Бачуре и Савинца. Куће су са обе стране Сиколске Реке, која има усечено корито и мало воде, те кућама и пољима не наноси штете.

Воде.

У селу су Перчин Кладенац, три чесме и много бунара. У синору је једна чесма и неколико бунара.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима називају се: Блато, Топољар, Тудорча, Ђуратовац, Плочник, Суви Поток, Средњик, Совинац, Бачура, Стругарац, Сојиц, Медведовац, Плочар, Дубрава, Среброва Ливада, Клађе и Луг. Оштинске шуме су на местима: Блато, Косовачка Шума и Гробор. Утрине су Селиште и Топољар.

Тип села.

Село је збијеног типа и подељено је на Горњи и Доњи Крај у којима су куће међусобно удаљене од 10 до 40 метара.
Гробље је на брду источно од села.

Име селу.

По народном казивању село је добило име од измењене речи „метла“.

Старине у селу.

Селиште је испод сеоских кућа, где је најпре било село а из тог времена и Старо Гробље. На гробљу су многи споменици од камена пешчара, који су на врху истесани у облику крста а на многима су урезана имена лица, која су ту сахрањена. Најновији споменик је из 1844. године а најстарији из 1749. године У јужном делу гробља су споменици од кретацејског кречњака; на њима нема резотина и натписа и несумњиво су старији од поменутих.

Подаци о насељу у прошлости.

Метриш је као насељено место први пут забележено под именом Metrich на карти „Темишварски Банат“ из 1722. године а 1736. године записано је Мiтриш и Мђтиш. Село Metrisch је забележено 1784. године; 1807. године помиње се кнез „Стеван метришки“ а 1811. године записано је село Метриш. Године 1846. село је имало 89, 1866. 126 а 1924. године 185 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању село је било у Селишту, засновано „пре 200-300 и више година“. Оснивачи села у Селишту су дошли из Старе Србије и са Косова, чији су потомци данашњи родови:

-Дмитровци (Долујевци), Св. Враче;
-Јевтиновићи и Давидовићи, славе Јовањдан;
-Илинци, Ђурђевдан и;
-Матинци, Ђурђевдан.

У Селиште су досељени:

-Павловићи (Милићи, Миленковићи, Николићи, Манојловци, Ђуричићи и Којићи), славе Ђурђевдан. Пореклом су из Леновца а овде су се доселили из Рготине у Црној Реци. Из Рготине су се преселили због стоке, која је „бежала у овај крај“. Прича се да су прадеду Милана убили Хајдук-Вељкови момци*.
-Селинићи и Сретеновићи су једна род, славе Ђурђевдан. Не знају за своје порекло.
-Змајковићи (Илићи, Обретковићи, Стојановићи, Станковићи, Ничићи и Станојловићи** „Солиманци“), славе Никољдан. Родоначелника ј, као мало дете, довео неки Змајко Циганин, али му је непознато порекло. Причају да је од Ничића био кнез „Стеван Метришки“.
-Рајковци и Милојковци су један род, славе Никољдан. Пореклом су из Кривог Вира у тимочкој Црној Реци а досељени су из Велике Јасикове.
-Сировичићи (Ристићи, Станојевићи, Милојевићи, Ђуричићи и Спасојевићи), Јовањдан „повратили су се из Влашке“ где су им преци били избегли.
-Пајинци, Ђурђевдан. Прадеда, старцу од 90 година, је мајка „у коми“ (у трбуху) донела из Пидерице у Бугарској.
-Свирчевићи, Никољдан, су из Кучајне у Звижду.
-Николичићи, Благовести. Чукундед је дошао из Кривог Вира. Кажу да се неке из овог рода поубијали Хајдук-Вељкови момци.
-Адамовићи, Јовањдан, су из Шумадије.
-Станојковићи, Аранђеловдан, су из Леновца.

Родови досељени у 19. веку:

-Јовановићи, Ђурђевдан, су из Брестовца у тимочкој Црној Реци.
-Буљубашићи, Св. Петка, су из Рготине.
-Ресавци, Никољдан, су из Ресаве.
-Влачићи, Св. Петка. Прадед је из Вакоња у Црној Реци.
-Трњанчићи, Ђурђевдан, су из Трњана а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Крстићи (Кучијанчићи), Никољдан. Деду из Беле Реке посинили изумрли Кучијанчићи.
-Јовичићи, Ђурђевдан. Отац се доселио из Карбулова а пореклом су из Старе Србије.
-Стојковић, Св. Петка, је Циганин-Ром ковач. Отац му се доселио из Рготине.
-Ранковићи, Јовањдан. Отац им се доселио из Брестовца а пореклом су са Косова.
-Стојановићи, Јовањдан, су пореклом из Македоније.
-Жикићи, Никољдан, су досељени из Брусника а пореклом су Са Косова.
-Цветковићи, Никољдан, су из Карбулова а пореклом су из Старе Србије.
-Милосављевићи, Ђурђевдан, су из Брестовца а пореклом су из Шумадије.
-Радојевићи, Јовањдан, су из Салаша а пореклом су са Косова.
-Сибићи, Никољдан, су од истоименог рода у Сиколу.
-Илићи, Ђурђевдан, је од „Арнаута“ у Сиколу.
-Милићи, Јовањдан, су из Поповице а пореклом су са Косова.
-Цонићи, Јовањдан, су из Салаша а пореклом су са Косова.
-Радосављевићи, Аранђеловдан, су из тимочке Каменице.
-Марковићи, Јовањдан, су се доселили из „Мађарске“.

Сеоска заветина је летњи Аранђеловдан а црква слави Спасовдан.

*Кад је Хајдук-Вељко позвао сељаке из Метриша да се боре са Турцима, највише се томе противио Милан. Кад је у село дошао Хајдук-Вељко Милан се са присталицама затворио у једну тврђу кућу, из које је и планула пушка и ранила једног Вељковог момка, који су били дошли да их позову на предају. Вељка је то јако наљутило, дотрчао је до куће и из „кубуре“ оплаио у кров од сламе, те кућу запалио, после чега су се ови морали предати. Вела је су по захтеву сељака и по наређењу Вељковом момци поубијали опсађане.
**Солиманац се зову због неких Цигана чергара, који су у ливаду неког Станојловића, пустили коње на пашу, пошто су им сељани из шале казали да је то Солиманова ливада.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.