Порекло презимена, варошица Салаш (Зајечар)

10. августа 2015.

коментара: 0

Порекло становништва варошице Салаш, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Северни и источни део атара је јаче изделила Слашка Река са притокама. Остало земљиште је заравњено а на западу је подводна површ. Према селима Дубочану и Глоговици и брду Русману су утрине, њиве и гајеви. Варошица је са обе стране пута Зајечар-Неготин, а сеоске куће су западно од варошице и на странама Салашког Потока.

Воде.

Мештани варошице користе воду највише са Чесме у Ливађу а села са Кладенца на Игришту, из „бачуре“ поред пута за Луку и из многих бунара. У синору су бунари и неколико „точурака“.

Земље и шуме.

Места са њивма, ливадама и гајевима су: Латова, Стражевац, Орашје, Точак, Марина Шума, Содол, Врбар, Дубрава, Совинац, Суви Поток, Амеровац, Вучјак, Тудорча, Смрдан, Вучачка Лојза, Дивород, Кусјак, Ливађе, Густа Шума, Празнвреће, Нерезина, Клисура, Међа, Воденичка Река, Лепа Главица, Бела Рада, Равница, Стара Лојза, Кобиљача, Пландиште, Одамрла, Ситњар, Бракова Пољана, Хајдучки Поток, Злопатник, Студенац, Лошина Ливада и Јошар.

Тип насеља.

Салаш је збијеног типа и подељен је на Горњи Крај, Доњи Крај, Цигански Крај и Варошицу. У варошици су куће размануте од 5 до 15 метара а неке су једне поред друге. На северу варошице су среска кућа и идући на југ, са обе стране пута Зајечар-Неготин су механе, пекара, државна надлештва, школа и црква. Међу њима су дућани и друге куће. Горњи Крај села је на западу а Доњи Крај са обе стране Салашког Потока. У Циганском Крају има неколико кућа, које су између Доњег Краја и среског расадника. У крајевима има више родова,чије су куће већином измешане и међусобно удаљене од 10 до 40 метара.
Гробље је на североистоку од варошице у Пољу.

Име насељу.

Салаш је, по предању, добио име од некадашњих „салаша“, из којих је било састављено тадашње насеље.

Старине у насељу.

Најстарији остатак из прошлости је „латинска калдрма“, која се познаје идући од Нерезине у Салашку Реку, на поток Точак и Густу Шуму па до Празновреће. „Латинско Гробље“ је у Латови, али од њега нема остатака. Стрих гробаља има три; једно је у Јошару, друго на путу за Сиколе а треће поред села. Прва два су из раније прошлости а последње од почетка прошлог (19) века. Црквиште је место поред цркве, на коме је била црква средином 19. века.

Подаци о насељу у прошлости.

На картама (Лангеровој и „Темишварски Банат“) забележено је насеље Solan, Sallach, а 1736. године свештеник је „у Салашs“ у својој нурији имао “70 кућа“. Szallasch је забележен и 1784. године а 1807. године помиње се „кнез Миша салашки“; 1811. записано је село Салаш. Године 1846 село је имало 99, 1866. 130 а 1924. године 269 кућа.

Постанак насеља и порекло становништва.

По предању од пре 200 година на месту данашњег постојала су два насеља; једно у Латови а друго у Клисури. Становници првог се се звали „Умчани“ а другог „Салашани“. Тек када су се преместили на данашње место насеље је добило назив Салаш. И после спајања село није било стално на данашњем месту, јер се због „турског зулума“ неколико пута премештало. Прво се преместило у Студенац, одатле у Злопатник, па у Одамрлу и тек у 18. веку повратило се на данашње место. Када је поред села направљен пут Зајечар-Неготин почели су поред њега дизати куће а када је саграђена среска кућа свеје више кућа подизано и Салаш је постао економски центар за околину. После великог рата Салаш је проглашен за варошицу.
Најстарији и најмногобројнији становнци су поменути „Умчани“ и „Салашани“, чији су преци, по предању, дошли „пре 200-300 и више година из Старе Србије и са Косова у које се рачунају:

-Апчићи, Ваведење;
-Ћирковићи, Ђурђевдан;
-Стојкичићи (Стојимировци, Радојевци, Вељковићи и Стојановићи), Стевањдан;
-Крчмаревци, Радојевци и Рчкаловци – Никољдан;
-Ђурићи, Обретење;
-Голубичићи, Ђурђевдан;
-Живуловићи, Ђурђевдан;
-Лекићи, Никољдан,
-Цакићи, Тодорова Субота;
-Крштенчићи, Ђурђевдан;
-Ђурићи (Стојичићи, Стојановићи и Чупићи), Јовањдан;
-Благићи и Јелићи – Ђурђевдан и;
-Милошевићи, Ваведење.
Рада, прадед Голубичића је био „Хајдук-Вељков војник“.
У осниваче Салаша, по предању, долазе и два велика рода, чији су преци „дошли из Русије“. То су:
-Удовичићи (Илићи, Мишићи, Станојевићи, Милићи, Милошевићи, Тодоровићи и Милосављевићи), Ђурђевдан и;
-Рашићи*, Рајичићи*, Создановићи (Сојкићи), Радивојевићи, Стојановићи, Станчевићи и Славнићи – Ђурђевдан.
*Рашићи и Рајичићи се зову по браћи Раши и Рајци, чији је отац био Миша а дед Милитин, који се, веле, родио у Салашу пре одсељења у Студенац. Рајчин син Анта, који је у дубокој старости – више од 90 година, умро је у време Великог рата, био је разборит старац и раније народни посланик. Причао је да му се старији брат Станоје родио када је село било у Одамрли. По Антином казивању деда Миша је био „обор-кнез“ и да је са неким виђеним људима у Крајини ишао у Цариград „да се жали на нека укинута народна права“. Кад се пред битку на Малајници и Штубику по трећи пут вратио из Цариграда, нашао је село у згаришту, народ се разбегао у збегове а неки су отишли и „преко планине“ а његови избегли у Ресаву. Мишу су ухватили Турци, одвели у Неготин и бацили у тамницу. Али се он помоћу једног свог пријатеља, турског субаше, спасао и одмах отишао у логор код Штубика. Потом је Миша повратио породицу из Ресаве, наставио „војевати“ и после погибије Хајдук-Вељкове вратио се у Салаш, где је после неколико година умро. Рајца и неки Рада Голушић из истог рода „војевали су уз Хајдук-Вељка“.

Доцније су досељени ови родови:

-Костадиновићи и Баба Јанићи су једна род, славе Јовањдан. Доселили су се из Рибара у Хомољу а пореклом су са Косова.
-Поповићи (Павловићи и Жукићи), Ђурђевдан су се „повратили или доселили из Влашке“.
-Кајкићи, Св.Петка. Прадед се доселио из Вражогрнаца у Црној Реци.
-Стојановићи (Јањићи), Ђурђевдан. Прадед, уљез или посинак у Удовичиће, дошао из неког села у околини.
-Цајкићи, Јовањдан. Отац је из Рајца а пореклом из Шумадије, ушао у Шукиће.
-Милошевићи, Ђурђевдан. Предак је такође ушао у Шукиће, пореклом је из Старе Србије и са Косова.
-Павличић, Јовањдан, је посинак у Павловићима од Добрића у Копривници.
-Милосављевић, Ђурђевдан, је од „старинаца“ у Сиколу, ушао у изумрлу породицу – Грнчаревиће.
-Апостоловићи, Аранђеловдан, пекар је из Кунова код Гостивара.

Црква слави Св. Тројице, када је и сеоска заветина, а раније је заветина била на дан Св. Јована Богослова.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.