Порекло презимена, село Прлита (Зајечар)

14. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Прлита, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Vrška-čuka
Вршка Чука

Положај села.

Прлита је на обема обалама истоимене реке и Бујковог Потока, који утиче у Прлитску Реку у средини села. Село је идужено у правцу исток-запад. Река, особито поток, при велики кишама плави село. Поток посебно засипа баште.

Воде и клима.

У близини села, испод Вршке Чуке, налази се извор звани Језеро, недалеко од царинарнице на бугарској граници. Осим њега, постоје јачи извори Дудој и Барбароша (испод Кремениша). Пије се углавном изворска вода.
Село је опкољено са свих страна брдима те је у њему топлије у односу на околна села. Најјачи и најхладнији ветар је источни – кошава, а дува и западни ветар – горњак, који доноси олују и град.

Земље и шуме.

Обрадиве земље има у потесима: Село, Пентру Чучи, Дрењак, Периш, Мала Чука, Гробље, Копривар, Испод Мале Чуке, Граница, Испод Велике Чуке, Над Кремениш, Под Кремениш, Тимок и Петриш. Земља је средње родности.
Пашњака има мало и они су на местима: Мала Чука, Између Чуке, Граница, Периш, Село, Пресек и Кремениш.
Шуме се налазе на местима званим: Копривар, Пресек, Мала Бука, Вршка Чука, Гробље, Периш, Велика Чука, Граница, Мала Чука и Кремениш. То нису велике шуме, већ шумарице зване „туфун“. Раније је било више шума али су их исекли Бугари за време окупације у Великом рату.

Тип села.

Село је збијеног типа и не дели се на махале а куће су груписане поред Прлитске Реке у дужино од око 800 метара. Године 1899. село јеимало 80 кућа. Доцније су се неке породице селиле на своја имања, тако да је Прлита 1931. године имала у селу свега 35 кућа и неколико гупа кућа ван села, на местима: Испод Велике Чуке, Испод Мале Чуке, према Бремзи и у Тимоку.

Име села.

Прича се да је у старо време, пре 100-150 година, када је место засељено, село од Турака било више пута паљено – прљено, јер је ту – у густој шуми – крај пута видинског, било хајдучко гнездо, те су се одатле морало селити у Влашки Дол, пола сата западно. Нису ни ту могли опстати, јер су били изложени још јачим нападима Турака а ни воде нису имали довољно. Напусте то место и врате су у првобитно место, где су били „прљени“. Отуда им, веле, и име селу – Прлита, код мештана Влаха чује се и Прљита.

Старине у селу.

На Вршкој Чуки налазе се трагови градића из римског доба. О Кули се мисли да је кула Југ Богдана, где је седео са својом сестром Видом, која је зидала Видин. Старо гробље налази се у самом селу, у долини Прлитске Реке.

Занимање становништва.

Мештани се претежно баве земљорадњом и сточарством. У руднику каменог угља „Вршка Чука“ ради само 10 људи из Прлите. Занатлија у селу нема. Поједини сиромашни мештани иду у печалбу у Румунију, од марта до краја октобра. Тамо имају плату од 15 до 30 динара месечно, са храном.

Постанак села и порекло становништва.

-Чокојци су се најпре доселили, негде из Румуније, али се не зна тачно када. Њихове куће су на понајбољем месту у селу.
У старе породице убрајају се још:
-Алмаџинци су из Ердеља;
-Беловражиновци су Цигани-роми коритари, не зна се одакле су;
-Кесеровци су из Бугарске – околина Софије и;
-Буковци су из Влакоња у Бољевачком срезу.
Сви су дошли у исто време и због турског насиља и тако засновали село. Од њих је село расло умножавањем а касније и досељавањем. Тако су:
-Аловјани дошли из Халова – раније припадало Бугарској, док су:
-Станчуловци досељени из Грљана.
Аранђеловдан славе:
-Чокоји, Беловражиновци и Аловјани – 70 кућа.
Митровдан:
-Алмаџанци – 6 кућа.
-Никољдан:
-Кесеровци и Буковци – 30 кућа.
Св. Петка:
-Станчуловци – 15 кућа.

PrlitaСеоска слава је летњи Св. Никола. Село има заветине: Духови – на месту Језеро и Св. Прокопије – на месту Стари Виногради.
Гробље је изнад села, на висоравни.
У ратовима од 1912-1919. године погинуло је или умрло 40 ратника. Њима је у селу подигнут споменик.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.