Порекло презимена, село Рготина (Зајечар)

14. јануар 2016.

коментара: 2

Порекло становништва села Рготина, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Rgotina

 

Положај села.

Село је на Рготској Реци или, како је зову, Белој Реци. Већи део села је на левој обали, северно од реке. Река понекад плави село, особито куће које су близу њених обала.

Воде и клима.

У селу се пије вода углавном из бунара, којих је у Рготини 1935. године било 410 – 391 приватних и 19 јавних. Има и извора: Адровац, Дулан, Радојкин Извор, Живуловски Извор и Пунковићев Извор.
Дувају ветрови: северац са севера, горњак са запада, југ са југа и кошава са истока.

Земље и шуме.

Обрадиве земље има доста око села а највише на местима: Равниште, Река, Миљановац, Коса, Чука, Вртача, Толовац, Рујиште, Царина, Црквиште, Драгуљевац, Топоље, Петковац… итд. Земља је јако плодна, особито она око Рготске Реке. Сеје се поглавито кукуруз.
Утрине су углавном на местима: Плужевина, Доњи Матушевац, Велики Врх, Букова Глава, Трнавачка Коса, Магура, Кошутина Падина, Рупа, Пужар, Нерезина..итд.
Шума је на местима: Букова Глава, Средњак, Нерезина, Миљановац, Кладенчић, Облока, Коса, Горњи Матушевац, Градски Поток, Трновачка Коса, Селиште, Суварија, Чука.. итд.
Гора је горунова, церова, граничева и букова.
У атару Рготине има кварцног песка и рудних налазишта – брусног камена па и злата.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су унеколико груписане око друма Зајечар – Неготин. Поједини крајеви у селу се називају: Слана Бара, Гола Главица, Горња Мала, Бачиште, Скапеј, Кључ и Црневна. Најгушће је насељена махала Скапеј.
Године 1899. у селу је било 440 домова. Задруга у селу има мало а највећа има 12 укућана.

Занимање становништва.

Мештани се највише баве земљорадњом и сточарством. Међу њима има и мајстора – зидара, дрводеља, каменорезаца итд. У печалбу не иду.

Име села.

Причају да ј Рготина добила име по човеку који ју је први заселио. Он је дошао, веле, после друге сеобе из Старе Србије у Аустроугарску, где је боравећи чуо и научио неке немачке речи, као „ер гот“ (Herr Got), па је то овде, као узречицу употребљавао. Мештани га због тога прозову деда Јергота, а по њему је и село названо Рготина. Његови потомци се и данас зову Ргоћанчићи.
По другој теорији назив овог села дошао је од имена неког старог грчког града Аргоса, који се налазио више села Рготина, на брду Крива Коса.

Старине у селу.

На један километар испод села налазе се развалине римског града, одакле људи непрестано вуку камен. Ту су раније налажене плоче са латинским натписима.
У пољу испод села Рготина, пише М. М. Милићевић, два сата на север од Зајечара постоје развалине старог града, које зову Грдиште. За Грдиште Ргоћани причају да је ту била некада римска караула.
Изнад села, на око 5 километара, налазе се на једној високој стени, званој Рготски Камен, остаци другог старог града.
На Џидовској Главици, близу овог утврђења, могу се наћи стреле, или нешто што мештани зову „џиде“.
Постоје места Црквиште и Равниште а и трагови „Трајановог пута“, који је водио преко Косе, источно од села.
Фрагменти опеке, грнчарије, нешто од оружја и римски новац – понекад златан, звани „шљивак“, налазе се поред поменутих места а и у селишту Толовцу.
Остатака старог гробља има у самом селу, на месту Црневна и месту Толовцу, које Ргоћани зову „Незнани гробови“.

Постанак села и порекло становништва.

О постанку села Рготине постоје разне верзије. Једна од вероватнијих је да је село најпре било насељено под именом „Толовица“ у месту сада званом „Толовац“. Одатле је становништво расељено и највећи део је прешао преко Дунава и засновао село Долово код Панчева. Село је раније било на месту Драгуљевац. Одатле се померило ближе Рготинској Реци на садашње место.
Становништво углавном потиче са југа Србије, „из косовоског вилајета, из села Сјенице“, одакле су побегли због турског зулума.
-Ргоћанчићи (Богићи), 18 кућа, славе Никољдан, су најстарији род. Дошли су, као и:
-Омољчићи, 15 кућа, Ђурђиц, су са Хомоља и првобитно били насељени у Драгуљевцу.
-Драгутинци – Живуловци, 21 кућа, Лазаревдан, су са Косова.
-Бугарчићи из Бугарске.
-Јовкићи, 30 кућа, Јовањдан.
-Цветићи, 21 кућа, Ђурђиц.
-Поповићи, 4 куће, Лазаревдан.
-Бачарићи, 19 кућа, Никољдан.
Има нешто досељеника и из Румуније.
По причању, у Рготини и Белој Реци, има породица које су се доселиле из Славоније.
-Станичићи, 51 кућа, Јовањдан, су из Салаша у Неготинској Крајини
У селу је 1899. године било шест кућа Цигана-Рома, ковача, који говоре српски.
Гробље је на источној страни села.
У ратовима од 1912-1919. године погинуло је или умрло 142 ратника из Рготине. Одмах по ослобођењу њима је подигнут споменик у црквеној порти.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Istraživač

    Da li neko zna da li su Zdravkovići iz Rgotine od kojih je Miodrag (Mile) Dragomira Zdravković, spiker koji je objavio smrt Jospia Broza, isti oni Zdravkovići od kapetana Vražogrnačkog sreza Jeremije Zdravkovića, bratanca Stanoja Markovića, čiji (Jeremijin) unuci po ćerki Stani su Svetozar Marković (politički teoretičar) i Jevrem Marković, nevino ubijeni oficir, čije ubistvo je njegova žena Ilka probala da osveti atentatom na Milana Obrenovića, kopile rumunskog grofa Aleksandra Kuze sa Elenom Katardži, ženom Miloša (Jevremovog) Obrenovića, koji je iz nekog bizarnog razloga to dete priznao kao svoje?

    Mile Zdravkoviće je rođen 1925-26, znači otac mu je rođen krajem 19. veka, a Svetozar Marković je imao ujaka Aleksu, vlasnika nekadašnje stare turske vodenice u Zaječaru, ali je živeo više u Rgotini, koji je imao dvojicu sinova i tri kćeri. Jedan od tih sinova bi mogao da bude Dragomirov deda ili otac, ali potrebna mi je potvrda toga.

  2. Istraživač

    Da li neko zna da li su Zdravkovići iz Rgotine od kojih je Miodrag (Mile) Dragomira Zdravković, spiker koji je objavio smrt Josipa Broza, isti oni Zdravkovići od kapetana Vražogrnačkog sreza Jeremije Zdravkovića, bratanca Stanoja Markovića, čiji (Jeremijin) unuci po ćerki Stani su Svetozar Marković (politički teoretičar) i Jevrem Marković, nevino ubijeni oficir, čije ubistvo je njegova žena Ilka probala da osveti atentatom na Milana Obrenovića, koji je nekim nesrećnim spletom okolnosti bio srpski knez, premda s Obrenovićima nije imao veze pošto je bio kopile rumunskog grofa Aleksandra Kuze sa ljubavnicom mu Elenom Katardži (s kojom je pouzdano se zna izrodio još dece), iako je ona nominalno bila žena Miloša (Jevremovog) Obrenovića, koji je iz nekog bizarnog razloga to dete priznao kao svoje?

    Mile Zdravković je rođen valjda 1926, znači otac mu je rođen krajem 19. veka, a Svetozar Marković je imao ujaka Aleksu Jeremije Zdravkovića, vlasnika nekadašnje stare turske vodenice u Zaječaru, ali je živeo više u Rgotini, koji je imao dvojicu sinova i tri kćeri rođenih u slično vreme kao Svetozar, 1840ih. Jedan od tih sinova bi mogao da bude Dragomirov deda ili otac, ali potrebna mi je potvrda toga.