Poreklo stanovništva sela Prlita, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Prlita je na obema obalama istoimene reke i Bujkovog Potoka, koji utiče u Prlitsku Reku u sredini sela. Selo je iduženo u pravcu istok-zapad. Reka, osobito potok, pri veliki kišama plavi selo. Potok posebno zasipa bašte.
Vode i klima.
U blizini sela, ispod Vrške Čuke, nalazi se izvor zvani Jezero, nedaleko od carinarnice na bugarskoj granici. Osim njega, postoje jači izvori Dudoj i Barbaroša (ispod Kremeniša). Pije se uglavnom izvorska voda.
Selo je opkoljeno sa svih strana brdima te je u njemu toplije u odnosu na okolna sela. Najjači i najhladniji vetar je istočni – košava, a duva i zapadni vetar – gornjak, koji donosi oluju i grad.
Zemlje i šume.
Obradive zemlje ima u potesima: Selo, Pentru Čuči, Drenjak, Periš, Mala Čuka, Groblje, Koprivar, Ispod Male Čuke, Granica, Ispod Velike Čuke, Nad Kremeniš, Pod Kremeniš, Timok i Petriš. Zemlja je srednje rodnosti.
Pašnjaka ima malo i oni su na mestima: Mala Čuka, Između Čuke, Granica, Periš, Selo, Presek i Kremeniš.
Šume se nalaze na mestima zvanim: Koprivar, Presek, Mala Buka, Vrška Čuka, Groblje, Periš, Velika Čuka, Granica, Mala Čuka i Kremeniš. To nisu velike šume, već šumarice zvane „tufun“. Ranije je bilo više šuma ali su ih isekli Bugari za vreme okupacije u Velikom ratu.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa i ne deli se na mahale a kuće su grupisane pored Prlitske Reke u dužino od oko 800 metara. Godine 1899. selo jeimalo 80 kuća. Docnije su se neke porodice selile na svoja imanja, tako da je Prlita 1931. godine imala u selu svega 35 kuća i nekoliko gupa kuća van sela, na mestima: Ispod Velike Čuke, Ispod Male Čuke, prema Bremzi i u Timoku.
Ime sela.
Priča se da je u staro vreme, pre 100-150 godina, kada je mesto zaseljeno, selo od Turaka bilo više puta paljeno – prljeno, jer je tu – u gustoj šumi – kraj puta vidinskog, bilo hajdučko gnezdo, te su se odatle moralo seliti u Vlaški Dol, pola sata zapadno. Nisu ni tu mogli opstati, jer su bili izloženi još jačim napadima Turaka a ni vode nisu imali dovoljno. Napuste to mesto i vrate su u prvobitno mesto, gde su bili „prljeni“. Otuda im, vele, i ime selu – Prlita, kod meštana Vlaha čuje se i Prljita.
Starine u selu.
Na Vrškoj Čuki nalaze se tragovi gradića iz rimskog doba. O Kuli se misli da je kula Jug Bogdana, gde je sedeo sa svojom sestrom Vidom, koja je zidala Vidin. Staro groblje nalazi se u samom selu, u dolini Prlitske Reke.
Zanimanje stanovništva.
Meštani se pretežno bave zemljoradnjom i stočarstvom. U rudniku kamenog uglja „Vrška Čuka“ radi samo 10 ljudi iz Prlite. Zanatlija u selu nema. Pojedini siromašni meštani idu u pečalbu u Rumuniju, od marta do kraja oktobra. Tamo imaju platu od 15 do 30 dinara mesečno, sa hranom.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
-Čokojci su se najpre doselili, negde iz Rumunije, ali se ne zna tačno kada. Njihove kuće su na ponajboljem mestu u selu.
U stare porodice ubrajaju se još:
-Almadžinci su iz Erdelja;
-Belovražinovci su Cigani-romi koritari, ne zna se odakle su;
-Keserovci su iz Bugarske – okolina Sofije i;
-Bukovci su iz Vlakonja u Boljevačkom srezu.
Svi su došli u isto vreme i zbog turskog nasilja i tako zasnovali selo. Od njih je selo raslo umnožavanjem a kasnije i doseljavanjem. Tako su:
-Alovjani došli iz Halova – ranije pripadalo Bugarskoj, dok su:
-Stančulovci doseljeni iz Grljana.
Aranđelovdan slave:
-Čokoji, Belovražinovci i Alovjani – 70 kuća.
Mitrovdan:
-Almadžanci – 6 kuća.
-Nikoljdan:
-Keserovci i Bukovci – 30 kuća.
Sv. Petka:
-Stančulovci – 15 kuća.
Seoska slava je letnji Sv. Nikola. Selo ima zavetine: Duhovi – na mestu Jezero i Sv. Prokopije – na mestu Stari Vinogradi.
Groblje je iznad sela, na visoravni.
U ratovima od 1912-1919. godine poginulo je ili umrlo 40 ratnika. Njima je u selu podignut spomenik.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)