Порекло презимена, село Николичево (Зајечар)

13. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Николичево, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у једној падини опкољеној са свих страна брдима на 10 километара, северно од Зајечара, иза Белог Брега, на странама Николичевске Реке, која после сваке јаче кише надолази али не плави село.

Воде.

Мештани пију воду са извора и бунара, којих је 1935. године било 55. У селу је само један јачи извор топле „гвожђевите“ воде, која се сматра лековитом, те долазе људи и са стране да се њоме купају и лече од краста и назеба. Прича се да је некакав Турчин из Видина воду са овог извора носио у бурадима чак у Видин ту воду, већ охлађену, пио лека ради. Тај извор се зове (Николичевска) Бањица.

Николичевска бања
Николичевска бања

Клима.

У Николичеву је хладније у односу на околна села. Снег траје до Благовести. Дувају ови ветрови: кошава – са истока, горњак – са запада, југо – са југа и в’ит арсу (зао ветар) – са севера.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање има у околини села, а особито на местима: Мишљеновац, Бањица, Бузова Коса, Љечица, Пивничка Долина, Липовица, Село, Грмање, Авлија, Целина, Виноградско Брдо, Краварник, Селиште,Чукарица, Средњак, Сараково и Копита. Земља је доброг квалитета. Највише се сеје кукуруз, стрмнине мање.
Утрине су на местима: Ковилова Чука, Чукарица, Ковило Поље. Љечица, Копита, Грмање, Липовица, Краварник, Целина, Мишљеновац и Сараково.
Шуме су на местима: Грмање, Лилија, Љечица, Копита, Чукарица, Краварник, Мишљеновац, Липовица, Каменац, Бузова Коса, Селиште, Виноградско Брдо, Целина, Драгојевића Коса, Попова Чука, Сараково, Ковилова Чука, Средњак и Међу Потоци. У Љешници је сеоска шума.

Тип села.

-Николичево је село врло збијеног типа, није подељено на махале. Кроз средину села пролази пут дуж кога су куће, колико-толико ушорене. Године 1899. било их је 160. У средини села су школа, општинска кућа и механа. Мештани имају разна презимена, као:
-Чокањешћи, Рајоње, Драгојевићи, Крчмарешћи, Милоњи, Сеизиње, Јоргешћи итд.
Задруга је мало, највише у једној кући има до 15 укућана.
Више од половине мештана имају колибе удаљене од села до 3 километра. Оне се помештају због торине. Граде се од брвана и прућа. Поред њих су торови и трла. На њима борави по који старији из породице и које дете ради чувања стоке. Стока се напаса по приватној и општинској утрини.

Име селу.

Први се овде доселио звао се, веле, Никола и по њему се село названо Николичево.

Занимање становништва.

Мештани се углавном баве земљорадњом и сточарством. У селу има један механџија, који обрађује и земљу. Неко од мештана иде у печалбу, најчешће у Румунију, по пола или целу годину. Зарађују месечно 20-30 динара.
У годинама пред Други светски рат у селу је постојале кредитна и потрошачка задруга, које су бројале по120 чланова.

Постанак села и порекло становништва.

По казивању најстаријих људи село је засновано пре око 150 година. Најпре је било у Селишту, два километра од места на коме се данас налази и где је сада општинска утрина. Раселило се одатле због погоднијег места Николичевске Реке. Осим њега, постоји и једно друго, такозвано „унгурјанско“ селиште више села на 3 километра, које је расељено због чуме. Поред оба селишта постоје стара гробља.
Мештани причају да су њихои преци дошли „преко Дунава“, уз Угарске, али сва је прилика да су дошли из Ердеља, и то због незахваћене земље.
-Крчмарешће су најстарија породица у селу, чији је оснивач, већ поменути, Никола.
Старе су породице још:
-Рајоње;
-Милоње;
-Сензоње и;
-Јоргешће.
Оне данас захватају средину села. Село је расло прираштајем; има само два досељеника из оближњих села. Људи из Николичева обично носе одело од белог сукна, па се по томе разликују од осталих српских села.
Број кућа у селу по славама је следећи:
Св. Василије – једна кућа.
Јовањдан:
-Рошкићи – 4 куће.
Св.Петка:
Симоновићи, Павловићи, Драгићи, Транловићи, Јевтићи, Стојановићи и Илићи – 94 куће.
Митровдан:
-Јоргешћи, Рајићи, Димитријевићи и Ницуловићи – 33куће.
Ђурђиц – једна кућа.
Аранђеловдан:
-Калиновићи, Костићи, Динићи, Фируловићи и Драгојевићи – 92 куће.
Никољдан:
-Катићи, Јоновићи, Сеизовци, Траиловићи, Лападатовићи, Петковићи и Младеновићи – 39 кућа.

Сеоске славе су: Спасовдан (у Авлији), Духови (на Виноградском Брду) и Петровдан (у Целини)
У ратовима од 1912-1919. године из Николичева је погинуло или умрло 93 ратника. Њима је 1935. године још није био подигнут споменик.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.