Бољевац и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 1

Општина Бољевац:

Бачевица, Боговина, Бољевац (до 1955. године назив насеља је Бољевац варошица), Бољевац Село (1955-1979. године у саставу Бољевца), Валакоње, Врбовац, Добро Поље, Добрујевац, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово, Оснић, Подгорац, Ртањ (до 1959. године Рудник Ртањ), Рујиште, Савинац и Сумраковац.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. vojislav ananić

    Бољевац

    Први познати попис становништва и домаћинстава потиче из 1455. године који обухвата поседе на територији Видинског санџака. У том турском попису су се нашла имена многих села која и данас постоје на територији општине Бољевац, као што су: Боговина, Илино, Луково, Врбовац, Јабланица, Добрујевац … У том попису се налазе цркве и манастири Лапушња, Лозица, Крепичевац.
    Бољевац, као насеље на данашњој територији, настаје након изградње кафане А.Граманидиса 1762. године и образовања мале чаршије на путу Параћин-Зајечар, поред реке Арнауте. Промењени друштвено-економски услови после одласка Турака и присаједињење Тимочке крајине Србији, довели су до стварања новог варошког насеља.
    У акту Суда округа црноречког крајем 1834. године, на месту данашњег града и Бољевца као насеља, помињу се “Бољевачке механе”, које се сматрају празачетком овог насеља.
    Поред ових механа, близу бољевачке реке, почињу да се насељавају “дошљаци” који су ту отварали занатске радње. Први сеоски дућан за продају мешовите робе отворен је 1836. године.
    На иницијативу мештана и уз материјалну помоћ општине, 1842. године почиње са радом основна школа.
    Формирањем бољевачке општине 1844. године, и наредних десетак година, почиње интензивнији развој овог подручја.
    Указом Књаза Милоша Обреновића бр. 649 од 28. фебруара 1860. године, Бољевац постаје средиште зајечарског среза. То је био преломни и важан моменат у даљем развоју Бољевца. Како је у Бољевцу било средиште среза, место је добило на значају и привукло је нове досељенике из других места да отворе занатске и трговачке радње и механе. То најбоље показују пописи становништва из 1844. и 1866. године – број становника се за период од 20 година удвостручио.
    Бољевац је проглашен варошицом 10. септембра 1875. године. Од тада се још интензивније гради и развија. Зграда поште је саграђена 1891, а 1895. године и зграда болнице, у оно време, једна од најлепших у Србији, капацитета 150 лежаја.
    Почетком 1902. године почиње са радом рудник Ртањ у власништву породице Минх, а 1907. године и рудник мрког угља Боговина.
    Године 1912. изграђена је пруга узаног колосека Зајечар-Бољевац-Параћин, што отвореним рудницима каменог угља на Ртњу и мрког угља у Боговини омогућава да се природна богатства овога краја брже извозе и тако интензивно развија трговина, а становништво лакше комуницира са својом ближом околином у размени добара.
    Извор: Интернет