Порекло презимена, село Подгорац (Бољевац)

19. јануара 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Подгорац, општина Бољевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“ у оквиру Зборника Тимочке крајине  – Издање Београд 1931. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи на подножју планина Малиника и Корњета, на висоравни, нагнутој са севера к југу, затворено са свих страна високим брдима и брежуљцима, сем јужне, која је равна и тако се спушта до Кривовирскога Тимока или Црне Реке. Куће су на песковитом шкриљцу. наслаганом у плочама од 3—4 м. под површином земље.

Воде.

Кроз село протичу две реке: Велика река и Сирота река или Сарака. Велика река долази са запада и пресише; Сирота река тече са истока и увек има довољно воде.

Изворима и чесмама Подгорац је врло богат, богатији од свих села у околини. Вода је изврсна за пиће и увек чиста и бистра. Има шест чесама: турска чесма, у средини села; Османова чесма пред општинском кућом; Доња чесма у доњем крају села; горња чесма у горњем делу села; средња чесма у истоном делу села и цигански чесма у делу где живе Цигани (близу гробља). Поред ових чесама има мањих извора и кладенаца.

За време великих киша, пљускова, а особито кад се топе велики снегови на Малинику и Корњету, поменуте реке надоћу, али не чине штете селу, јер су речна корита дубоко урезана, те се вода никада не излива.

Под брегом Вилином Чуком, на источном крају села, у самом кориту Сеоског потока, налази се један гвожђевит извор, чију воду сељани ни за шта не употребљавају. У атару овога села има три извора, који носе име Фундоњ (извори). Они су на 2 км. југозападно од села. Целе године из њих избија вода читава река, али од Спасовадану док снег не почне падати престају давати воде. Нарочито су ови извори јаки кад се снегови почну топити.

Клима.

Подгорац је заклоњен са свих скоро страна, па је заклоњен и од ветрова. Изузетак је југ, с које дува јужни ветар. Најопаснији је североисточни ветар, који зову горњак. Он најчешће дува ноћу, обично 2—3 дана. Због њега подгорчани покривају своје зграде, особито куће, тешким каменим плочама од шкриљца, кога има у изобиљу.

Зато што је Подгорац отворен југу, у њему је нешто топлије него ли у околним селима.

Снег пада од почетка новембра и траје до априла, а може бити дебео до 1.5 м., у планини још и више.

Земље и шуме.

Село има довољно земље за обделавање. Сва је земља око села, удаљена често по 5—10 км., на југоистоку. Најбоља је земља при ушћу Велике реке и Сараке у Тимок. Тамо се сеју сва жита и кукуруз.

Подгорац има богатих пашњака у простору од 4—6 км. на северу и западу. Отуда је ово село врло погодно за сточарство.

Шума има такође врло добрих у целој околини. Има врло добрих приватних забрана церове и храстове шуме. Најбољи су забрани у Сирошој реци, Фундоњи и крај Тимока. Осим ових забрана има огромних просторија под шумом северно од села, које се простиру у ширину по 35—40 км. У овим местима: Микуљи, Кленцушу, Брезовица, Малинику и Боју. У Микуљу и Малинику има борова и јела, иначе је свуда буква, граб, цер и граница. По кршевитом земљишту расту руј, јоргован и мечја леска. Шума је неупотребљива, јер нема подесних путева за њену експлоатацију.

Утрина и планина су им заједничке. Има врло добрих ливада по планини, које су заједничке тек кад се трава покоси. То често бива по Петровдану. Најплоднија им је земља у Тимоку; остало је земљиште средње родности и роди само кад је година кишовита.

Тип села.

Подгорац је сасвим збијеног типа, кућа до куће и само их често путеви раздвајају. Средином села пролази врло добар насип, друм који води из Бољевца у Брестовачку Бању. Овај пут дели село на два дела: на источни, већи и западни, мањи крај. Само у средини села неколико је кућа ушорено, онде где су кафана, школа, општинска кућа и неколико отменијих грађана. Иначе су куће грађене без икаква реда.

Доњи, јужни крај села је врло збијен, док је северни горњи крај нешто разбијенији. Размак је између кућа у горњем крају око 50 м., у доњем око 30 м.

Са свих страна село је опкољено салашима, који би се могли груписати у четири засеока: На Тимоку, удаљен од села 20 км. према југоистоку, броји око 70 домова; y Ваља Рнже, 3 км. североисточно, са око 45 домова; у Сирошој реци, 5 км источно, са 37 кућа, и у Фундоњу, 3 км. западно, са 32 дома. Остали су салаши разбацани у малом броју по Малинику, Микуљи, Кленцушу, Воју и Брезовици. Половина сељака живи на салашима.

У доњем крају чувене су куће Басарабе и Букуроњи; у средини села Арсеновићи и Ковачи или Ковачевићи; у западном делу Ђорђевићи и Рајковићи; у источном крају Кучи и Траилановићи; у северном Новаковићи и Димитријевићи. У Ваља Рнже живе Калцани и Буркићи; у Тимоку Тодоровићи и Андроке.

Цело село има око 720 кућа са око 400 салаша.

Постанак села и порзкло становништва.

Село по данашњем становништву, није старије од 130–140 година. Пређе је било у долини Тимока, на месту које се зове данас Селиште. Тамо су онда становали чисти Срби. За време ратова између Срба и Турака становници тога села пребегну дубље у Србију. Досељенике из Подгорца забележио је Станоје Мијатовић у Ресави на више места: у Исакову (Насеља и порекло становноштва књ. 26) Цирићи (стр. 210.), у Поповњаку – Васићи ·(стр. 222.), у Ресавици – Перичићи и Ангелановаћа (стр. 226–), у Тропоњу — Рошјани и Кокошалци (стр. 237.). Несумњиво да исељеника одавде има и у другим крајевима, особито у Браническом крају).

Од старих становника села Подгорца остале су само две породице:

-Арсенијевића и:

-Ковачевићи, које су побегле под планину Малиник и засновале село Подгорац.

Почетком деветнаестога века дође више од 50 породица из Румуније, те они повлашише и онај заостатак српских породица.

Доцнијег досељавања није било, а било је отсељавања и то у поље, на салаше. Најчешће су славе: Петковица. св. Никола, Ђурђевдан, Митровдан и Врачеви.

Године 1865. јужни крај Подгорца са 52 породице сасвим се одселио из села и основао на левој обали Боговинске реке ново село Боговану. Узрок је овом исељавању био најпре немање воде, кад пресуши Велика река (а ново је село око лепог и јаког извора), и друго, удаљеност земаља за обрађивање и појата (јер удаљење је било 6—10 километара).

На атару су сеоском два селишта. Прво је у Тимоку, а друго око извора Сироте реке (Сараке). Становници су и једнога и другога селишта били чисти Срби, досељеници са Косова, као што су:

-Сумраковчани и:

-Звезданци. Са првога селишта становници су прешли у Подгорац, с другога у Сумраковац.

Заснивање села Подгорца је много ранијега датума, него што је досељавање данашњега становништва. Ако су ранији становници били досељеници са Косова, онда je Подгорац заснован крајем седамнаестога века, јер је познато да су се Косовљани доселили у Црну Реку за време велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690.). На једној карти из 1718. године обележено је место Botguržel), где су биле воденице. Несумњиво је да је овде онда већ било насеља, можда раштркано и у малом броју, те га зато картограф није ни забележио као насељено место.

Старине.

Више села на западу, на брду Корњету, виде се остаци старога града. Исто се види и на десној обали Велике реке. Из тих градишта ваде се римске опеке, а налазе се златни и сребрни римски новци.

Остатака старих рудишта налази се под Малиником и на ушћу Сироте реке (Сараке). Више села источно, на Крављем брегу, налазе се остаци згуре. На левој обали Тимока познају се стародревна пралишта злата.

У сред села налази се големо „Турско Гробље“ не далеко од Тимока — „Српско Гробље“, у планини пак, код Кленцуша – „Џиновска Гробље“.

У атару се познају и три стара пута. Први је ишао левом обалом Тимока, још и сад се види стара калдрма. Други је ишао уз Петровачку реку, поред Малиника водио је у Поење; он је просечен кроз горостасно стење. Трећи пут иде низ Велику реку, да скреће на запад, уз Корњет, и преко Брезовице силази у Ресаву код Бигренице. Народ све ове путеве приписује као да су их радили „Римљани“.

Занимање становништва.

Сељани се баве поглавито сточарством. Тек кад изгубе стоку, баве се земљорадњом. Радо се баве поди зањем воћарства. Поред тога сељаци радо иду у руднике околне, где раде као рударски радници. Иду у околне руднике па и у даље, на пр. у Сењски рудник.

У селу има дрводеља, качара и кројача, за тим неколико дућана и механа.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“ у оквиру Зборника Тимочке крајине  – Издање Београд 1931. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.