Порекло презимена, село Трнавац (Зајечар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Трнавац, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села Порекло становништва села Трнавац, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Трнавац (Зајечар)

Порекло презимена, село Трнавац (Зајечар)

Порекло становништва села Трнавац, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Trnavac

Положај села.

Село ј у равници, поред Тимока, на његовој левој страни, али га Тимок никада не плави. Почетком 20. века село је имало 168 а 1935. године 203 куће.

Воде и клима.

Вода се пије са извора и бунара. Извора има два, Мандићев и Удовичићев Извор, док је бунара 191. У селу дувају ветрови: кошава, горњак, југо и северац.

Земље и шуме.

Места на којима је земља подесна за обрађивање зову се: Поље, Кључ, Коса, Гола Главица, Бачкало, Северна Дубрава, Јужна Дубрава, Село, Ливађе, Приплота, Облоза, Дуњар, Спрудина и Топољар. Сва су места у близина села.
Утрине су највећим делом на северној страни села а највише их има на местима: Северна Дубрава, Јужна Дубрава, Дуњар, Дубрава, Коса и Ливађе.
Шуме нема много, више су то шумарице, а налазе ссе на местима: Топољар, Спрудина, Коса, Иза Брда, Северна Дубрава, Јужна Дубрава, Приплота, Облоза и Острво.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на три махале: Доњи Крај, Глождар и Слана Бара. Куће су близу једна другој. Највеће задруге имају до 10 укућана. Поред кућа су у дворишту су обично и ове зграде: кош, кошара, тор и кокошарник.
Појата има мало и удаљене су око два километра од села. Граде се махом од прућа. Мештани углавном лети држе стоку у селу а преко зиме врло мало људи живи код стоке на појатама.
Пивница има нешто по виноградима.
Мештани се највише баве земљорадњом. Међу њима има и занатлија, дрводеља и кирајџија.

Име села.

Село је, како се прича, добило име по трњу, које су први досељеници морали крчити па се насељавали. Одувек се тако звало.

Старине у селу.

На месту звано Селиште, на километар од села, налазе се црепови од посуђа римског, велике цигле, остаци керамике, бакарни римски новац и трагови од зидина.
На крају села има остатака од неке римске развалине, која је добрим делом под земљом. Изнад села постоји стари пут који се зове Калдрмина. Изгледа да је водио преко Тимока ка римском граду по коме је Градсково добило име.
Близу садашњег гробља у Трнавцу има једно гробиште на коме су сахрањивани Цигани исламске вероисповести, док се нису покрстили.

Постанак села и порекло становништва.

Село је, по причању старих и разборитих људи, засновано на овом месту у XVII веку. Оно је најпре било на месту званом Трновче, између села Халова и Шишинца у Бугарској. Ту је било на удару Турака, који су се кретали главним друмом видинским, те се одатле иселе и настане на месту које се данас зове Старо Селиште, које се налази у атару села Градскова, према Халову. Ни ту нису имали мира од Турака, дигну се одатле и заснују село Трнавац, најпре на месту Селиште да би се поом настанили на садашњем месту. Најстарије становништво Трнавца је било влашког порекла, али је село по доласку Срба са Косова посрбљено.

Не зна се посве сигурно које су породице најстарије, али се у том смислу помињу:

-Тодоровићи, Ђурђиц:
-Мишковићи, Аранђеловдан и;
-Поповићи, Јовањдан.

Они су се доселили са Косова из околине Пећи и Ђаковице приликом велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем, као и:

-Бетићи, Св. Сергеј;
-Удовичићи, Ђурђиц;
-Васићи, Ђурђиц;
-Првуловци, Стевањдан;
-Челиковићи, Ђурђиц;
-Савићи, Јовањдан;
-Цонићи, Св. Сергеј;
-Инкићи, Св. Сергеј;
-Маруцићи, Св. Сергеј и остали.

У селу има и пет кућа, који славе Никољдан. Не каже се њихово презиме.
У селу има две куће Цигана-Рома, који се баве ковачким занатом и славе Св. Василија.
Сеоска слава је Св. Атанасије а црква слави Духове.
У ратовима од 1912-1919. године погинуло је 11 а умро 27 ратника из Трнавца. Њима је 1926. године подигнут у селу скроман споменик.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top