x

Сврљиг и околна села

11. јун 2012.

коментара: 51

Завичај - села и градови

Општина Сврљиг:

Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

Наредни чланак: Блаце и околна села

Претходни чланак: Ражањ и околна села

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

30. новембар 2016. у 19:48

vojislav ananić

МАНОЈЛИЦА (406 ст.), ратарско (67,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, између Тиовице (740 m), Планинице и Габра (747 m), на (450 m) долинским странама Манојличке реке, притоке Сврљишког Тимока, која извире у атару на месту званом Ждрело, 18 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 1.211 hа. Подељена је на 11 махала (Ђорђинци, Танинци, Џукљарци, Тулубанци, Миљковци, Тошонци, Пећинци, Салило, Мала, Село и Росуља). Спада у стара насеља. Помиње се у турском попису из XV в. заједно са селом Брезовче, које је имало 37 кућа, 2 удовице и 8 неожењених. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,2 (1991). Православна црква посвећена Св. цару Константину и царици Јелени изграђена је почетком XIX в., а у селу се налази и заветни крст на месту Боровац. Електрифицирана је 1965, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).

Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:49

vojislav ananić

МЕРЏЕЛАТ (218 ст.), ратарско (46,3% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (400 m) асиметричним долинским странама неогене долине Широка Орница, ЈЗ од регионалног пута Сврљиг-Попшица, 4 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 613 hа. Дели се на две махале: Горњу и Доњу. Убраја се у стара насеља. Први писани помен датира из XV в. Ст. је српско (слави Св. Николу и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,2 (1991). Електрично осветљење добија 1964, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:49

vojislav ananić

МЕЧЈИ ДО (92 ст.), ратарско (58,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) долинским странама Белице, притоке Сврљишког Тимока, у вртачастом удубљењу између Поповачког трапа (573 m), Излаза (553 m) и Дела (570 m), с обе стране локалног пут према Вароши и Сврљигу, 14 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 455 hа. Помиње се и под именом МечиДо. Дели се на две махале: Изнад и Испод пута. Спада у стара насеља. Први писани помен о селу датира из XV в., када броји 32 куће. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (Д) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,5 (1991). У селу се налази стари камени крст, где се мештани окупљају на Спасовдан и Ускрс. Струју добија 1966, а водом се снабдева са чесми, извора и преко локалног водовода.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:50

vojislav ananić

НИШЕВАЦ (607 ст.), ратарско-сточарско (40,2% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (350 m) левој страни Сврљишког Тимока, у подножју Богданице (792 m) и Малог врха (664 m), поред железничке пруге Ниш-Сврљиг-Зајечар, 6 кm северно од Сврљига. Површина атара износи 1.494 hа. У близини села налазила се Сврљишка бањица, која се први пут помиње 1565. под називом Бања (у историјским изворима последњи пут се наводи у Пожаревачком уговору о миру 1718). Н. спада у стара насеља. Помиње се у турском попису с краја XV в., када броји 53 куће и 2 неожењена. Ст. је српско (слави Св. Илију и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,5 (1961) до 2,9 (1991). Православна црква посвећена Св. Илији сазидана је 1890. год. Електрично осветљење добија 1968, а водом се снабдева из копаних бунара, са чесми и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, стару Гргурову воденицу, коју мештани називају “Турска воденица” и др.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
- 5. септембар 2022. у 20:35
  
  Marko Đ.
  
  Električno osvetljenje dobija 1958. godine, a ne 1968. kako je navedeno u tekstu.
  
  Одговори
30. новембар 2016. у 19:51

vojislav ananić

ОКОЛИШТЕ (237 ст.), ратарско (61,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, на (500 m) Сврљишкој површи и долинским странама Вишевске реке, из Боришпог крака Сврљишког Тимока, 15 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 723 hа. Обједињује девет махала (Село, Козјанци, Голоигрини, Микинци, Пушкари, Ђенини, Слатина, Гороломци и Сибинци). Убраја се у стара села. Помиње се у XV в. (29 кућа и 2 неожењена). Првобитно насеље збијеног типа временом је трансформисано у разбијено. Формирано је на месту Селиште, одакле је премештено на садашњу локацију, у махалу Село. Крајем XIX в. почело је пресељавање мештана на околне ”појате” – привремене сточарске колибе. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (к) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,8 (1991). У селу се налази старо црквиште посвећено Св. Илији, у чијој близини је истоимени затворени рудник мрког угља. Електричну енергију добија 1961, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:52

vojislav ananić

ОКРУГЛИЦА (301 ст.), ратарско (57,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) коси правца простирања СЗ-ЈИ, која се благо спушта ка долини Сврљишког Тимока, поред регионалног пута Сврљиг-Бела Паланка, 11 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 1.139 hа. Обухвата девет махала (Самоглавци, Масларци, Гелинци, Турци, Брћинци, Рацини, Грци, Шумарци и Жарковци). Убраја се у стара насеља (помиње се 1478. и 1481. – 53 куће и 11 неожењених). Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (д) креће се у распону од 0,4 (1961) до 5,4 (1991). Код каменог крста, у близини сеоског гробља, мештани се окупљају (пале свеће и ручавају) у празничне дане. Струју добија 1968, а водом се снабдева са извора, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, хотел (одмаралиште) – власништво ЕИ из Ниша и др.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:52

vojislav ananić

ПАЛИЛУЛА (101 ст.), ратарско (21,8% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (350 m) левој страни Сврљишког Тимока, с обе стране железничке пруге Ниш-Зајечар, 11 кm северно од Сврљига. Површина атара износи 386 hа. Повезује три физиономска дела (Томинци, Мала испод пута и Мала изнад пута). Спада у стара насеља. Основана је у близини Голе планине на чијем врху се налазе остаци старог града Сврљига. Ст. је српско (слави Тројице, Св. Николу и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,5 (1961) до 14 (1991). Код старе задружне зграде, у средишту села, налази се заветно место обележено каменим крстом у чијем врху је урезана 1879. год. Струју добија 1962, а водом се снабдева са извора, из бунара и преко месног водовода. Има железничку станицу.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:53

vojislav ananić

ПЕРИШ (300 ст.), ратарско (67,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у подножју Сврљишких планина (1334 m), на (550 m) долинским странама (већи део на десној) Турије, која понире низводно од села – понор Пандирало, и после 660 m поново избија на површину, 21 кm ЈЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.845 hа. У атару, низводно од насеља, састају се реке: Турија, Вишевска (Околишка) и Манојличка, које чине Сврљишки Тимок. Подељен је на осам махала (.Поповци, Картинци, Китке, Андоновци, Улица, Нугринци, Крс и Друмарци). Припада старим насељима. Први пут се помиње у другој половини XV в. (турски попис Видинског санџака). Кроз историју више пута мења месни положај: основан је на месту Поповци, одакле је премештен на локалитет Старо село, па на садашњу локацију (премештање је започето између I и II светског рата). Ст. је српско (слави Ускрс и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). У атару на месту Острац се налазе остаци старе православне цркве непознате старости. Електрифициран је 1963, а водоснабдевање је индивидуално (извори, копани бунари и чесме).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:53

vojislav ananić

ПИРКОВАЦ (56 ст.), ратарско (73,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (350 m) језерској тераси са леве стране Беле реке, 22 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 413 hа. Повезује четири махале са родовским називима (Видојковци, Лашковци, Нешинци и Минци). Спада у стара села о чему сведочи, између осталог, и православна црква посвећена Св. Архангелу подигнута у време Немањића (обновљена 1857, паљена од Турака 1876). Манастир Св. Архангела са једном кућом помиње се 1479-1481, у једном од првих турских пописа околине Сврљига. Ст. је српско (слави Ђурђевдан, Св. Архангела и др.). Индекс демографског старења (к) креће се у распону од 0,3 (1961) до 7,3 (1991). Електрифициран је 1970, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:54

vojislav ananić

ПЛУЖИНА (587 ст.), ратарско (64,4% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (500 m) додиру побрђа и обода Сврљишке котлине, са залеђем од огољеног краса, 10 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.706 hа. Простире се у упоредничком правцу. Подељена је на 13 ”крајева” са породичним именима (Зверци, Богданићи, Стојчићи, Мушичкини, Кичамци, Дејановци, Чорбинци, Масаџици, Радоканови, Пујићи, Гринићи, Доселци и Белорајарци). Формирана је на месту са траговима раније насељености (остаци “латинског гробља”), поред значајног караванског пута, где је пронађен миљоказ Требонијана Гала, са остацима друма и зидина које су 1860. биле знатно разорене и уништене. Првобитно насеље основано је на локалитету Старо Селиште, одакле је премештено на место Кулишта, па потом на данашњу локацију. Помиње се у турским пописним дефтерима из 1478. и 1481. под називом Болузина (38 кућа и 16 удовица). Ст. је српско (слави Св. Јеремију и др.). Индекс демографског старења (18) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). Електрично осветљење добија 1958, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори

У наставку можете погледати инструкције на који начин можете да извршите уплате, а ми обећавамо да ће прикупљена средства бити кориштена на најцелисходнији могући начин. Хвала вам!

Донација платним картицама и PayPal-om