x

Сврљиг и околна села

11. јун 2012.

коментара: 51

Завичај - села и градови

Општина Сврљиг:

Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

Наредни чланак: Блаце и околна села

Претходни чланак: Ражањ и околна села

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

30. новембар 2016. у 19:34

vojislav ananić

БЕЛОИЊЕ (415 ст.), ратарско (58,1% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (400 m) јужном ободу Сврљишке котлине, поред десне стране регионалног пута Сврљиг-Бела Паланка, 5 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 1.378 hа. Дели се на пет ”крајева” са родовским називима (Живковци, Рашковићи, Динини, Бранковићи и Шодини). Кроз село протиче Белоињски поток, притока Сврљишког Тимока. Спада у стара насеља. Више пута кроз историју мења топографски положај. Основано је на локалитету Стари дом, па премештено на локалитет Подзарине, а одатле на данашњу локацију. Помиње се 1454. у турском попису као ненасељена мезра под називом Белохна, а потом 1560. под именом Горне Белохне. Ст. је српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (Ц) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,2 (1991). Поред села, испод јаког врела код воденице, налазе се рушевине црквице Св. Марка. Електрифицирано је 1961, а водом се снабдева са извора, чесми и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ и др.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:35

vojislav ananić

БУРДИМО (601 ст.), ратарско (63,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, на (580 m) долинским странама Бурдимске реке, која се састаје са Изворском реком и улива као десна притока у Сврљишки Тимок, између Сладунице (751 m) и Ђигоса (758 m), 12 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 1.399 hа. Дели се на 11 махала (Вретенци, Којчшиеви, Шума, Гајинци, Подинци, Неници, Дугалинци, Бушинци, Василијичи, Маленовци и Јогинци). Спада у стара села. Првобитно насеље основано је на Селишту, одакле је премештено на данашњу локацију. Помиње се у турским пописима 1478. и 1481. (32 куће). Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (Ц) креће се у распону од 0,4 (1961) до 5 (1991). Поседује старо црквиште Мартина заветина. Струју добија 1960, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, МК за три насеља (Б., Бучум и Тијовац) и др.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
- 11. октобар 2023. у 01:44
  
  Danijel
  
  Da li neko zna nešto više o istoriji ovog sela? Od kad selo postoji. Odakle su se tu doselili ljudi itd?
  
  Одговори
30. новембар 2016. у 19:36

vojislav ananić

БУЧУМ (185 ст.), ратарско (48,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (580 m) Сврљишкој површи, између Ђигоса (758 m), Планинице (694 m), Врха (769 m), Осмаковог дела (647 m) и Гложја (696 m), 11 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 813 hа. Обухвата шест физиономских делова (Село, Дигнимагарци, Петковци, Горњи крај, Подина и Павловци). Кроз село протиче поток који настаје од два мања поточића, од којих један настаје са извора Бела вода, а други од извора Слатина. Спада у стара села. Помиње се у XV в., у турском попису Видинског санџака. Првобитно насеље основано је на локацији данашњег центра села. Крајем XVIII и почетком XIX в. почело је премештање (исељавање) појединих родова на околне ”појате” – привремена сточарска насеља. Ст. је српско (слави Св. цара Константина и царицу Јелену и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,7 (1961) до 8,2 (1991). Електрично осветљење добија 1961, а водом се снабдева из копаних бунара, са чесми и преко локалног водовода.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:37

vojislav ananić

ВАРОШ (261 ст.), ратарско (46% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (420 m) ободу Сврљишке котлине, између Богданице (792 m), Кулине (505 m) и Ропаља (792 m), 11 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.160 hа. Дели се на девет група родовских кућа (махала) – Власи, Петровци, Милоинци, Павловци, Марјановци, Ракинци, Матинци, Никодинци и Тодоровци. Спада у стара села. Основана је у непосредној близини рушевина старог Сврљига. Помиње се током XV в. у турским дефтерима Видинског санџака. Ст. је српско (слави Тројице и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,8 (1961) до 38 (1991). У селу се налазе три заветна места (камени записи) посвећена Св. Николи, Св. Тројици и Св. Пантелејмону. Електрифицирана је 1966, водом се снабдева из бунара, са чесми и преко локалног водовода. Седиште је МК за три насеља (В., Мечји До и Палилула).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:38

vojislav ananić

ВЛАХОВО (255 ст.), ратарско (65,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, на (550 m) долинским странама потока који настаје од врела Грло, између Цареве главе (774 m), Тијовица (740 m) и Габора (774 m), 20,5 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 938 hа. Простире се у меридијанском правцу. Обједињује девет ”крајева” (Центар села, Кривомалци, Шпкарци, Пладништани, Цацин дел, Росуља, Мало Влахово, Блато и Друм). Формирано је на локалитету Селиште, одакле је премештено на данашње место. Првобитно насеље збијеног типа, крајем XIX в. трансформисано је у разбијени, када су се поједини родови пресељавали на околне ”појате” – сезонске сточарске колибе. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима Видинског санџака. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 6,4 (1991). Електрично осветљење добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (копани бунари, извори и чесме).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:39

vojislav ananić

ГАЛИБАБИНАЦ (488 ст.), ратарско (84,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (700 m) СИ ободу Сврљишке котлине и падинама Девице (1187 m), 23 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 2.951 hа. Подељен је на 15 група родовских кућа {Карчинци, Крљинци, Матевци, Мидинци, Величковци, Видинци, Катићи, Виденовци, Рашинци, Дедићевци, Ивковци, Петровци, Змијарци, Шакерци и Симоновци). Припада старим селима. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима Видинског санџака. Првобитно насеље основано је на месту Селиште, одакле је премештено на садашњу локацију. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,4 (1961) до 22,4 (1991). У селу се налазе два црквишта неутврђене старости, која у народној традицији имају посебан култни значај: на улазу у село, са укопаним крстом, и у средишту насеља, где је капела са укопаним крстом од камена, Електрично осветљење добија 1966, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има МК и др.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:39

vojislav ananić

ГОЈМАНОВАЦ (137 ст.), ратарско (62,8% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (300 m) долинским странама Гојмановачког потока, притоке Лабуковске реке, са прикључком (2 кm) на регионални пут Сврљиг-Алексинац, 23 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 660 hа. Дели се на пет разређених ”крајева” са родовским именима (Коленикшци, Николинци, Танинци, Јоцинци и Стојановци). Убраја се у стара села. У турским дефтерима из 1478. и 1481. наводи се под називом Гојмановче. Ст. је српско (слави Тројице и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 17 (1991). Струју добија 1970, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:40

vojislav ananić

ГРБАВЧЕ (758 ст.), ратарско (57% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (550 m) заравни у подножју Калафата (837 m) и странама Грбавачке реке, између Граца (609 m), Лиљака (727 m) и Бајтарице (724 m), 13 кm западно од Сврљига. Површина атара износи 2.919 hа. Обухвата пет махала (Горња, Доња, Лазаревац, Деспотовац и Станићи). Припада старим селима. Помиње се у турским дефтерима из XV в. Ст. је српско (слави Св. Јеремију и др.). Индекс демографског старења (ц) креће се у распону од 0,3 (1961) до 5,9 (1991). У селу се налази црквиште Св. Лазара са остацима старе цркве (делимично обновљена 1923) и храм Св. Тројице подигнут пре I светског рата на темељима старе цркве. Струју добија 1964, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и локални водовод). Има четвороразредну ОШ, МК, аутобуску станицу, откупну станицу за крупну и ситну стоку и др.
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:41

vojislav ananić

ГУЛИЈАН (301 ст.), сточарско-ратарско(80,4% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) долинским странама Гулијанске реке и додиру побрђа и обода Сврљишке котлине, у подножју Зеленог врха (1334 m), 14 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 2.336 hа. Обједињује пет физиономских делова (Горњи крај, Мала, Цветковци, Центар села и Куси дел). Убраја се у стара насеља. Помиње се у турском дефтеру из XV в. Првобитно насеље било је лоцирано на локалитетима Прогон и Барије, 2,5 кm јужно од садашње локације. Данашње село формирано је у близини остатака средњовековног утврђења на брду Градац. Ст. је српско (слави Петровдан и др.). Индекс демографског старења (ц) креће се у распону од 0,6 (1961) до 13,5 (1991). Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу изграђена је 1933. год. Електрифициран је 1964, а водом се снабдева са чесми, извора и преко месног водовода. Има стару турску чесму и МК за два насеља (Г. и Лозан).
Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
30. новембар 2016. у 19:41

vojislav ananić

ГУШЕВАЦ (459 ст.), сточарско-ратарско (47,9% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) коси која се постепено спушта, у подножју Добрича (596 m), 15 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 784 hа. Издуженог (линијског) је облика. Повезује девет махала са родовским именима (Сеђерци, Живинци, Петровци, Раџуловци, Николинци, Нединци, Рајковци, Кајганци и Милијинци). Убраја се у стара насеља. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима. Ст. је српско (слави Русални петак и др.). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,9 (1991). Електричну енергију добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (чесме, извори и бунари). Има четвороразредпу ОШ, МК за четири насеља (Г., Манојлица, Околиште и Периш), здравствену амбуланту, пошту, земљорадничку задругу, откупну станицу за стоку и др.

Др Петар Голубовић
Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

Одговори
- 29. новембар 2017. у 22:08
  
  Снежана Јовић
  
  Поштовани,
  
  У тексту се, између осталих, помиње и род/фамилија Кајганци? Имате ли још неких информација о овој фамилији?
  
  Одговори

У наставку можете погледати инструкције на који начин можете да извршите уплате, а ми обећавамо да ће прикупљена средства бити кориштена на најцелисходнији могући начин. Хвала вам!

Донација платним картицама и PayPal-om